Šta izaziva promenu boje kože?

Opis bolesti

Verovatno je od svog postanka Homo Sapiens želeo da ima estetski lepu i zdravu kožu. Prvi pisani tragovi potiču još od Asiraca (2200 pne) pod zaštitom Boga Marduka, faraonovih lekara drvnog Egipta (1550 pne), koji su opisivali i delili bolesti koje izazivaju promenu boje kože u dve grupe: 

1. tumorska oboljenja, verovatno leproze, i

2. oboljenja koja se manifestuju samo promenom boje kože, kao npr.vitiligo

Čak se i u indijskim vedama (1400 pne) pominje vitiligo (shwetakustha), dok današnji naziv verovatno potiče od latinske reči "vitelus" što znači "teletina" ili meso bledo ružičaste boje. 

I šale nije bilo, moralo se ozbiljno pristupiti svim bolestima jer je Hamurabijev zakonik predviđao čak i odsecanje ruke za pogrešno lečenje.

I do danas se ništa nije promenilo, i dalje svi želimo da nam koža deluje negovano i lepo, pa nega kože u savremenom svetu dobija sve veći značaj, naročito zbog sprečavanja raznih dermatoloških poremećaja, uključujući hipopigmentaciju i hiperpigmentaciju koje su uzrokovane ne samo genetikom već i zapaljenjima usled štetnih uticaja spoljašnje sredine (UV zračenje, aerosoli, oštećenja kože), alergijskim reakcijama uzrokovanih lošom ishranom, izloženosti hemikalijama, bojama, uzimanjem određenih lekova. Pigmentacija kože obično varira u zavisnosti od rasnog porekla (Fitzpatrick phototipes) i vremena izloženosti suncu.

Melanociti

Morali smo da čekamo sve do XIX veka da bi saznali nešto o pigmentaciji. Koristeći lignje, Sangiovanni (1819)  je prvi opisao pigmentne ćelije, koje je nazvao 'hromatophores', na osnovu zapažanja poznatog anatomiste i patologa Henle (1837) koji je identifikovao ćelije koje proizvode pigment u ljudskom epidermisu, za koji je utvrdio da je identičan sa pigmentnim ćelijama u očima. Nezavisno, Simon (1841) je objavio postojanje ćelija koje proizvode pigment, 3 godine kasnije. Tek 1873  zaslugom Robin-a prvi put smo čuli za izraz "melanin", koji je zapravo opisao pigment u hromatoforima životinja kao "pigment melanique".

Stvari se dalje odvijaju veoma brzo, Ehrmann prvi koristi reč 'melanoblast', dok Mejerson (1889) uvodi reč 'melanociti'. Kromaier (1893, 1897) je identifikovao morfološke sličnosti između hromatofora u epidermisu i Langerhansovim ćelijama, što se može pokazati tehnikom zlatne ili srebrne impregnacije (Levaditti metoda). Ove ćelije opisali su Langerhans (1868) kao "Endorgane sensibele nerven", von Kolliker (1887) kao ćelije vezivnog tkiva, a Merkel (1875) kao pigmentne ćelije bez pigmenta.

Melanin

Bloch je 1917 napravio značajne inovacije u istraživanju pigmentnih ćelija kombinacijom morfologije sa detaljnim poznavanjem hemije tog vremena. On je uveo reakciju sa 3,4-dihidroksifenilalanina (DOPA) za specifičnu demonstraciju ćelija koje proizvode melanin, koja je i danas u upotrebi, da bi mogao da se  proceni broj melanocita po cm2. 

Danas znamo da akumulacija viška melanina i njegova distribucija dovodi do hiperpigmentacije i bolesti kao što su melasma, post inflamatorna hiperpigmentacija, solarni lentigoi, ephelidi, itd. Trenutni tretman hiperpigmentacije uključuje uklanjanje faktora koji izazivaju probleme, foto zaštitu i aktivno smanjenje  pigmenta sa topikalnim formulacijama ili fizički pristupi koji uključuju kamuflažu kozmetičkim sredstvima,  lasersku terapiju, dermabraziju, hemijski piling. Tretman hipopigmentacije podrazumeva lokalnu upotrebu kortikosteroida ili topikalnih krema, svetlosni ili laserski tretman ili hirurško presađivanje kože. Psoralen i ultravioletne (PUVA) metode su najčešće korišćene metode za tretman i preporučuju se kao terapijski modalitet prve linije. Za hipopigmentaciju koja ne reaguje na lekove, kamufliranje sa kozmetičkim sredstvima ili stalnom šminkom može da bude najbolja opcija. Iako danas postoji nekoliko dostupnih modaliteta lečenja hipopigmentacije, uključujući fizičke terapije ili hemijske supstance, nijedna od njih nije u potpunosti zadovoljavajuća.

Sa druge strane, postoje biljne terapije koje danas postaju sve značajnije zbog niskih cena, lakoće upotrebe i zbog toga što se smatra da nema rizika od upotrebe a ni od velikog zagađenja životne sredine.

Dakle, dermatološka formulacija, koja će uključivati aktivne sastojke strogo prirodnog porekla, je san dizajnera koji prave formulacje za zaštitu kože od egzogenih i endogenih štetnih agenasa. Postoji značajan napredak u ovoj oblasti istraživanja, koristeći prirodne proizvode, pokazujući sve veći interes akademskih

istraživača i farmaceutskih kompanija u razvoju uspešnih biljnih proizvoda i njihovih formulacija za tretman  poremećaja u pigmentaciji.

Dnevni ritmovi - astrologija ili nauka?

Noćna sova ili jutarnja lasta

Život na Zemlji je prilagođen rotaciji naše planete. Već hiljadama godina znamo da živi organizmi, uključujući i ljude, imaju interni, biološki sat koji im pomaže da se predviđaju i prilagođavaju regularnom dnevnom ritmu. Zašto spavamo noću (uglavnom)? Zašto naše raspoloženje, nivo hormona, krvni pritisak, temperatura tela i metabolizam fluktuiraju u dnevnom ritmu? Zašto stalno pričamo o bioritmovima? Šta je uopšte bioritam?

Pitanja koja je zvanična medicina do sada, a mislim u većoj meri još uvek, uglavnom ignorisala i vezivala pre za astrologiju, mada znanja o bioritmovima potiču još iz antičkih vremena. Najraniji zapis o cirkadijalnom procesu datira iz IV veka pre nove ere, kada je Androsthenes, kapetan broda koji je služio pod Aleksandrom Velikim, opisao dnevne kretnje tamarindskog drveta. Zapažanje cirkadijalnih ili dnevnih procesa kod ljudi se pominje u kineskim medicinskim tekstovima datiranim oko XIII vijeka, uključujući dnevni i noćni priručnik kao pomoć za ponašanje u mesečnim i sezonskim dnevnim ciklusima u toku godine. Hipokrat (otac zvanične medicine) i najpoznatiji alhemičar Avicena, u svojim traktatima koji su sačuvani do današnjih dana, pisali su o zdravom načinu života, zasnovanom na pravilnom ređanju faza aktivnosti i odmora. 

Franz Halberg

Savremeno doba je iznedrilo dosta naučnika koji su dali značajan doprinos izučavanju bioritmova, ruski naučnici: I.M. Sečenov, V.I. Vernadski, I.P. Pavlov, koji je smatrao da "u ljudskom životu nema ničega autoritativnijeg od ritma". Potpuno nezapaženo, 9. juna 2013.  je prošla i smrt Franza Halberg-a (1919-2013), osnivača savremene hronobiologije, koji je uveo termine "cirkadijalni" i "hronobioloigija" još 1959. godine. 

Nobelova nagrada za medicinu 2017,
za objašnjenje cirkadijalnih ritmova 

Ali kako ovaj sat funkcioniše? Da li je zaista u pitanju astrologija i sujeverje? Konačno, 2017. dodeljena je Nobelova nagrada Jeffrey C. Hall, Michael Rosbash i Michael W. Young-u,  iz oblasti fiziologije i medicine, za njihova otkrića koja objašnjavaju kako biljke, životinje i ljudi prilagođavaju svoj biološki ritam tako da je sinhronizovan sa kretanjem Zemlje oko Sunca.

I, gle čuda, nije u pitanju sujeverje, nego gen koji kontroliše normalan dnevni biološki ritam. Ovaj gen omogućava sintezu proteina koji se akumulira u ćeliji tokom noći, a zatim se raspada tokom dana. Zanimljivo je da biološki satovi funkcionišu na istim principima i u ćelijama drugih organizama, ne samo kod ljudi.

I jedino na taj način, praćenjem biološkog sata, naš organizam pravilno funkcioniše. Ali u savremenom društvu biološki ritmovi najčešće ne odgovaraju realnom dnevnom ciklusu (jer se naš životni ciklus praktično nikada ne podudara sa realnim sunčanim danom), što dovodi do neravnoteže u radu odvojenih organa i sistema. Na takav način, civilizacija neizbežno ruši naš prirodni biološki ritam, što dovodi do različitih problema u funkcionisanju naših organa, neuroloških oboljenja i slično.

Kompanija Siberian Health je jedna od prvih koja je shvatila značaj cirkardijalnih ritmova i pristupila praktičnoj realizaciji principa savremene hronobiologije.

Harmonizacija životnog ciklusa organizma preko obnavljanja prirodnih bioloških ritmova u ljudskom organizmu je još jedna osnovna komponenta zdravlja, kamen temeljac naše aktivne dugovečnosti.

O uticaju dnevnih ritmova na ljudsko zdravlje, nekom drugom prilikom.

Literatura:

1. Hastings, MH., Maywood, ES., Brancaccio, M. (2018), Generation of circadian rhythms in the suprachiasmatic nucleus. Nat. Rev. Neurosci., Epub ahead of print

2. Vosshall, L.B., Price, J.L., Sehgal, A., Saez, L., and Young, M.W. (1994). Block in nuclear localization of period protein by a second clock mutation, timeless. Science 263, 1606–1609.

3. Liu, X., Zwiebel, L.J., Hinton, D., Benzer, S., Hall, J.C., and Rosbash, M. (1992). The period gene encodes a predominantly nuclear protein in adult Drosophila. J Neurosci 12, 2735–2744.

Kako je otkrivena čudesna supstanca koju zovemo Insulin?

Od početka vremena, čovek pronalazi raznorazne načine da olakša život. Ulazak u moderno doba, doneo nam je neka neverovatna tehnološka dostignuća - da li sada možete da zamislite život bez interneta, bez mobilnih telefona ili putovanja avionom? Za mnoge ljude, danas, život bez ovih stvari zvuči dosta grubo, besmisleno i svodi se na puko preživljavanje.

Međutim, za mnogo ljudi na planeti, jedan drugi pronalazak koje nam je donelo moderno doba, ne znači samo uživanje i lakši život, već bez njega mnogo ljudi ne bi mogli ni da žive. 

Briljantno otkriće o kome govorimo odnosi se na otkriće i izolovanje insulina.

Otkriće i izolovanje insulina je njihovo delo

A sada, zamislite da smo seli u vremensku mašinu i da možemo da se vratimo nešto više od 100 godina unazad. U svečanoj sali Švedske Akademije nauka, u toku je dodela Nobelove nagrade za medicinu dvojici naučnika za otkriće i izolovanje insulina. Jedan od dobitnika, mladi kanadski doktor, odlikovani heroj iz I svetskog rata,  F. G. Banting, odmah objavljuje da deli svoju nagradu sa svojim mladim saradnikom, B. H. Best-om. Njegov stariji kolega i mentor, J. J. R. Macleod svoju nagradu deli sa četvrtim članom tima, J. B. Collip-om. Brilijantna istorija jednog od najznačajnijih i kontraverznih medicinskih događaja u modernom vremenu, iznosi na svetlo dana i bizaran sukob naučnih ličnosti, koji tokom narednih šezdeset godina, intenzivno deli medicinsko mišljenje u pogledu zasluga za otkrivanje insulina. 

Kako je sve počelo?

Godine 1889. dva nemačka istraživača, Oskar Minkovski i Džozef von Mering, otkrili su da kada uklone pankreas kod pasa, dolazi do pojave simptoma dijabetesa i umiranja životinje ubrzo nakon toga. Ovo istraživanje dovodi do ideje da je pankreas mesto u kome se proizvode "pankreasne supstance". Kasnije, istraživači su suzili ovu pretragu na Langerhans-ova ostrvca (elegantno ime za grupu specijalnih ćelija u pankreasu). Godine 1910. ser Edvard Albert Sharpei-Shafer sugeriše da  samo jedna hemikalija nedostaje u pankreasu kod ljudi sa dijabetesom. Odlučio je da ovu supstancu nazove insulin, od latinske reči insula, što znači "ostrvo".

Šta se dalje dešava? Nešto zaista čudesno. Godine 1921, mladi hirurg pod imenom Frederik Banting i njegov pomoćnik Čarls Best, otkrili su kako da izoluju insulin iz pankreasa pasa. Za njihove skeptične kolege, supstanca koju su izolovali izgleda kao "debelo smeđe đubre". Tada, nisu ni slutili, da će ta supstanca značiti život i nadu za milione ljudi sa dijabetesom.

11. januara 1922. godine u Opštoj bolnici u Torontu, četrnaestogodišnjem dečaku dijabetičaru, Leonardu Tompsonu, dr Kempbel daje prvu inekciju insulina. Prvi pokušaj, spašavanja dečakovog života, koji je zapao u tešku ketoacidoznu komu bio je neuspešan. Hemičar James Collip, koji je iz ekstrakta pankreasa izdvojio insulin u takvom obliku da se mogao ubrizgati čoveku, nastavlja danonoćno da radi na daljem prečišćavanju. I konačno, drugi pokušaj, 23. januara donosi rezultat.  Insulin Leonardu Tompsonu spašava život i iz temelja menja tok i prognozu šećerne bolesti. 

Vest o insulinu se širi po celoj planeti kao požar. Milioni ljudi zahvaljuju pronalazačima insulina!

Biološki aktivni dodaci ishrani - pro et contra

Da bi odgovorili na ovo pitanje, prvo moramo razumeti zašto nam je potrebna hrana i zašto u hranu treba nešto dodavati.

Ostavićemo estetiku i ukus hrane na stranu i usredsredićemo se na glavnu stvar.

Prvo, od ugljenih hidrata, masti i proteina, dobijamo energiju neophodnu za funkcionisanje tela, kao i materijal za izgradnju novih ćelija, obnavljanje tkiva i održavanje normalnog stanja unutrašnjih organa.

Drugo, korisna hrana (pod nazivom korisno ne podrazumevamo "junk" i brzu hranu) sadrži hiljade vitalnih mikroelemenata i nezamenjivih supstanci koje telo ne sintetiše. Odličan primer su polinezasićene masne kiseline (PNMK) omega-3, -6 i -9, koje se nalaze u ribama.

Kada ne unosimo ove nutrijente zajedno sa hranom, dolazi do brojnih problema u normalnom funkcionisanju organizma. Na primer, prilikom nedostatka magnezijuma, osoba počinje da se brže umara, njegovo psiho-emocionalno stanje se pogoršava, a nedostatak indola (supstanca koja se nalazi u kupusu) može dovesti do hormonskih problema.

Treće, u slučaju nedostatka hranljivih materija, telo uključuje sistem "vanrednog stanja" i počinje da troši akumulirane rezerve. Prvi su na udaru mišići, zatim - masno tkivo, nakon čega dolazi kritična faza i naše telo prelazi na unutrašnje organe i tečnosti.

Jedan mudar čovek je rekao: "Jedem da živim. A neki ljudi žive da jedu. "

Slažem se, ova izjava ima smisla. Možete uživati u hrani, i to je čak i poželjno, ali ne smete da zaboravite da je, pre svega, hrana gorivo za telo.

Biološki aktivni dodaci ishrani: za i protiv

Postoje samo dva argumenta protiv korišćenja dijetetskih suplemenata:  individualna netolerancija prema nekoj od komponenti i medicinske kontraindikacije (na primer, kod hroničnih bolesti).

Argumenti za:

1. uzimanje BAD vam omogućava da normalizujete nivo neophodnih supstanci u organizmu i nadoknadite nedostatak elemenata potrebnih za normalno funkcionisanje organizma, a koji se nalaze u tragovima.

2. biološki aktivni dodaci omogućavaju postizanje boljih rezultata sa različitim vrstama dijeta.

3. jednostavnost. Možete unositi neophodne hranljive materije čak i u hrani, ali da biste zadovoljili dnevni unos jedne ili druge hranljive materije, morate pojesti veliku količinu hrane, što nije uvek moguće a ni praktično. Dodaci hrani znatno štede vreme i snagu.

4. štednja. Uzimanje svih potrebnih hranljivih sastojaka sa hranom uvek je povezano sa velikim novčanim troškovima, jer se neki elementi u tragovima nalaze samo u vrlo skupim proizvodima. BAD sadrže potrebnu dnevnu količinu ovih supstanci u par kapsula, tako da je jedno pakovanje u proseku dovoljno za mesec dana.

Na koji način početi sa uzimanjem dijetetskih suplementa?

Čišćenjem tela. Delovanje dijetetskih suplemenata biće mnogo efikasnije ako u organizmu nema toksina koji sprečavaju pravilnu asimilaciju komponenti. Negativnom uticaju loše životne sredine, najviše su položni stanovnici savremenih megapolisa i velikih gradova.

Zbog toga, ako se odlučite za dijetetske suplemente, počnite prvo sa čišćenjem i detoksikacijom sa kompleksom Renaissance Triple Set korporacije Sibirsko zdravlje. Kompleksni sistem će omogućiti da se vaše telo očisti kako na unutarćelijskom tako i na međućelijskom nivou, a takođe, omogućiće i formiranje snažne antioksidantne zaštite.

Nakon 15 dana svakodnevnog čišćenja, možete da započnete bezbedno uzmanje dijetetskih suplementa, i budite sigurni da ćete dobiti odličan rezultat!

Kompanija Sibirsko zdravlje, u proizvodnji koristi samo prirodne sirovine i savremene naučne tehnologije. U ponudi Kompanije je više od 200 preparata za namenjenih održavanju zdravlja i lepote, tako da svi mogu da izaberu proizvod koji će im najviše odgovarati. 

Od prehlade do gubitka težine - Kineska Ephedra

Smršajte. Povećajte energiju. Izgledajte lepše. U poslednje vreme ove tvrdnje postavljaju efedru u centar pažnje. Za efedru su znali i stari Kinezi pre 5000 , koji su je koristili za lečenje prehlade, astme i groznice. Ephedra preferira sunčana, suva područja i peščana tla. Obično raste u pustinjama, u oblastima  blizu morske obale, ravnicama i na planinskim padinama. Istraživači su pronašli polen efedre u grobu neandertalca sahranjenog u Iraku pre 60.000 godina. Kada su stigli u Utah, 1847. godine, Mormoni su kod Indijanaca pronašli prah koji su kuvali u vrućoj vodi. Napitak je postao poznat pod imenom Mormonski čaj, i bio je odlična zamena za zabranjenu kafu i crni čaj. Na Starom zapadu, ephedra je čak korišćena za lečenje sifilisa i gonoreje, i zbog toga je postala popularno piće u javnim kućama pod nazivom  "Vhurehouse čaj".

Ephedra Chinese

U modernim vremenima, prirodni ephedra alkaloidi i njihovi laboratorijski analozi se koriste za lečenje astme, emfizema, prehlada, alergija, artritisa i reumatizma. Spadaju u grupu proizvoda koji se prodaju na tržištu da bi pomogli gubitak težine, povećali energiju, poboljšali performanse i čak zaustavili pušenje. Ilegalno, ephedra se koristi za proizvodnju metamfetamina, koji je poznat pod uličnim imenima Cristal, Ice i Meth.

Glavni aktivni princip ove biljke je čitav kompleks alkaloida, uglavnom efedrina i njegovih derivata. 

Poznato je da je jedan od najvažnijih elemenata etiopatogenetičke gojaznosti upravo potiskivanje aktivnosti simpatikusa kod gojaznih pacijenata. Primena preparata koji sadrže ekstrakte Ephedra Chinese u ovim slučajevima, ne samo da dovodi do obnove lipolitičke aktivnosti simpatičkog nervnog sistema, aktivacije procesa termogeneze u masnom tkivu i stimulisanju bazalnog metabolizma, već, takođe, što je veoma važno, utiče na metabolizam norepinefrina u hipotalamičkim formacijama, koje uključuju centre za glad i sitost. Ova druga u velikoj meri objašnjava različit anoreksigeni efekat efedrina i njegovih derivata. Zanimljivo je napomenuti da su prvi anoreksigeni (smanjenje apetita ) lekovi napravljeni na osnovu efedrina.

Međutim, zbog uskog fokusa isključivo na anoreksigeni efekat, farmaceutski preparati poslednje generacije, izgubili su mnogo od termogenetskih i lipolitičkih svojstva efedrina, značajno gubeći u ukupnoj kliničkoj efikasnosti. To potvrđuju mnoge komparativne studije u kojima je efedrin (ili kombinacija efedrina sa kofeinom i / ili aspirinom) bila znatno efikasnija za mršavljenje od fentermina, fenfluramina i čak jednog od najnovijih anorektika - deksfenfluramin.

Mogućih neželjeni efekti, kao što je nervno uzbuđenje, povišen krvni pritisak, tahikardija, razvijanje tolerancije na lek, karakteristični su uglavnom samo za sintetičke analoge efedrina. Prirodni ekstrakt Ephedra Chinese sadrži ne samo efedrin, već i celokupnu količinu alkaloida grupe efedrina, koja određuje mnogo blaži, uravnotežen i dugotrajan efekat. Odsustvo linearne zavisnosti farmakološkog efekta od veličine farmakološke doze, obično karakterističano za prirodne fitoreceptore, stvara dovoljne garancije za sigurnu upotrebu biološki aktivnih dodataka hrani, proizvedenih od prirodnih sirovina, u okviru preporučenih doza.

Literatura:

1. Noel Chan, Sandy Li, Evette Perez, Interactions between Chinese Nutraceuticals and Western Medicines, in Nutraceuticals, Efficacy, Safety and Toxicity, Pages 875-882, 2016.

2. Ю.Ю. Гичев,  Ю.П. Гичев, Новое руководство по микронутриентологии, — М.: «Триада-Х», Москва, 2012. 

Da li kedar ima dušu?

Savremeni biolozi su potvrdili staru misao – kedar ima dušu (duša, šta to beše). To neobično drvo ima isti biološki ritam kao i čovek. Kedar ispoljava svoju aktivnost ne tačno u određenim satima kao drugo drveće, već u zavisnosti od spoljašnjih okolnosti. Kora ovog stabla je vrlo funkcionalna u modernom društvu, ali takođe je značajna u duhovnoj tradiciji. Cherokee indijanci veruju da kedar u sebi ima duhove predaka i kora ovog drveta se nosi kao zaštita od zlih duhova. Drvo kedra su koristili Asirci, Vavilonci, Grci, Rimljani i Persijanci gradeći od njega kuće i hramove od kojih su najpoznatiji Hram u Jerusalimu, Davidova i Solomonova palata. I stari Egipćani su koristili smolu od kedrovog drveta u procesu mumifikacije, a Jevreji koru u ritualima obrezivanja i u lečenju lepre. Takođe, od njega je pravljen sveti tamjan korišćen u tibetanskim hramovima. Naziv “CEDRUS” na arapskom znači moć.

Danas, njegovo ulje se često koristi u aromaterapiji, i poznato je, da je kedrovo ulje bogat uzvor  zasićenih i nezasićenih masnih kiselina, vitamina, makroelemenata, aminokiselina od kojih su 70% nezamenljive za organizam. Kedrovo ule sadrži fosfor, kalijum, magnezijum, mangan, bakar, cink, kobalt, jod. Osim toga, uje kedra je izuzetno bogato prirodnim fosfolipidima.

1. Stabilizator ćelijskih membrana - nezasićene masne kiseline i fosfolipidi su važan deo ćelijskih membrana. Fosfolipidi obezbeđuju tečljivost i plastičnost membrana ćelije, a takođe, imaju važnu ulogu kod razmene lipida između ćelije i citoplazme. Dovoljna količina masnih kiselina i fosfolipida obezbeđuje pravilno funkcionisanje ćelijskih membrana i normalizaciju procesa koji se odvijaju između ćelije i međućelijskog prostora.

2. Antioksidativno delovanje -  važno je ne samo ojačati membrane ćelija, već ih zaštititi od razgradnje. Slobodni radikali koji su uvek prisutni u organizmu i kod ogređenih oboljenja se nagomilavaju, dovode do razgradnje ćelijskuh membrana i narušavanja integriteta ćelija. Tokoferoli i vitamin E, koji se nalaze u kedrovom ulju neutrališu slobodne radikale i štite ćeliju od raspadanja.

3. Neuroprotektivno delovanje - za nervne ćelije u velikom mozgu, od životne važnosti je da imaju dovoljnu količinu fosfolipida i lecitina, elemenata bez kojih je nemoguć rad neurona. Prilikom njihovog nedostatka prestaju da funkcionišu mehanizmi predaje signala u nervnom sistemu, smanjuju se mentalne performanse, dolazi do pogoršavanja memorije.

4.  Hipoholesterolemično delovanje - lecitin iz kedra i polinezasićene masne kiseline imaju izražen hipoholesterolemičan efekat, pri čemu normalizuju sadržaj korisnih lipida u krvi.

5. Kardioprotektivno delovanje - zaštita srca i krvnih sudova ostvaruje se putem zaštite ćelija od razaranja, poboljšavajući snadbevanje krvlju koronarnih krvnih sudova, poboljšavajući tečljivost krvi i smanjujući mogućnosti za obrazovanje trombova.

6. Poboljšanje rada jetre, žuči i žučnih kanala - lecitin pomaže oporavak jetre, reguliše proizvodnju i odliv žuči, sprečavajući njenu stagnaciju i stvaranje kamenja. Sprečava razvoj ciroze.

Literatura:

1. Michael Stone, The Cedar in Jewish Antiquity,  in The Archaeology and Material Culture of the Babylonian Talmud, Editor: Markham J. Geller, 2015

2. R. P. Adams, Cedar Wood Oil — Analyses and Properties, in Essential Oils and Waxes, Editors Hans Ferdinand Linskens, John F. Jackson, Part of the Modern Methods of Plant Analysis book series (MOLMETHPLANT, volume 12), 1991.

3. Opdyke, DLJ. Fragrance Raw Materials Monographs: Cedarwood Oil Virginia, Food and Cosmetics Toxicology 12: 845–846, 1974.

Šta su kalorije?

Koliko kalorija?

Danas verovoatno ne postoji čovek koji nije čuo za kalorije. Mnogi na osnovu kalorija biraju dijete, računaju na digitron koliko kalorija dnevno unose. A, da li ste se ikada zapitali, šta je to kalorija? 

Kalorija - količina energije ili, preciznije, toplota, koja je potrebna za zagrevanje jednog grama vode za jedan stepen Celzijusa. Ovo je prilično arhaična i malo korišćena jedinica za merenje energije, koja je u fizici, već dugo zamenjena standardnom jedinicom - džulom. Ali, u nauci koja se bavi ishranom, jedinica za merenje energije je ostala i dalje kalorija. Ako hoćemo, zaista, da budemo precizni, nećemo upotrebljavati  jedinicu kalorija, već, hiljadu puta veću vrednost, koju zovemo kilokalorija. Slično, na primer, jedan kilogram ima 1000 grama. 

Dakle, kilokalorije su jedninica za energiju koja se nalazi  u hrani. Unošenjem hrane u organizam, omogućavamo našem telu da energiju iz hrane koristi  za obavljanje životnih funkcija. Sada, možemo da shvatimo, koliko je energije skriveno iza apstraktnih brojeva koji označavaju kilokalorije na etiketi. 

Kako da znamo koliko kalorija unosimo, mnogo ili malo?

Ekler

Šta, na primer, znači oznaka 890 kilokalorija na etiketi za ekler*? Setimo se fizičke definicije kalorije i računajmo:
890 kilokalorija = 890 000 kalorija

I ako je (kao što sledi iz definicije za ovu jedinicu merenja) 1 kalorija dovoljna da zagrejе 1 gram vode za 1 stepen, što znači da nam je 100 kalorija potrebno da 1 gram vode zagrejemo od nula do sto stepeni celzijusa. A koliko u našem primeru imamo stotina kalorija?

890 000 kalorija  = 8900 puta po 100 kalorija

Dakle, ako je 100 kalorija dovoljno za zagrevanje 1 grama ledene vode do ključanja, ispostavlja se da je energija sakrivena u 8.9 kcal, dovoljna da se zagreje skoro 9 litara vode. I ne samo do ključanja, već od nule do tačke ključanja! Pokušajte da to uradite kod kuće na električnom šporetu. Zagrejte 9 litara ledene vode u posudi i sačekajte dok ne provri. Pratite potrošnju na strujomeru. Tu količinu energije sadrži bezopasni eklair, to je 890 kilokalorija!

_____
*ekler - vrsta sitnog peciva izduženog oblika. Pravi se od laganog testa (engl. Choux pastry; franc. Pâte à choux), iznutra ispunjeno kremom i najčešće preliven čokoladom.

Iz knjige Нахальная калория. Как раскрутить свой базовый метаболизм,  Юрий Гичев, © ООО Издательство «Питер», 2017

Da li znate zašto je važan magnezijum u ishrani?

Farmer Henri Vicker u Epsom-u u Engleskoj bezuspešno je pokušavao da napoji svoje krave vodom iz bunara na svojoj fami. Padao je u očaj, ali krave nisu htele da piju vodu zbog gorkog ukusa. Međutim, raspoloženje g. Vicker-a se promenilo kada je primetio da voda iz bunara pomaže da ogrebotine kod krava brže zarastu i da se smanjuje osip. Slava soli iz Epsoma se širila. Te, 1618. godine, g. Vicker, kao ni Sir Humphry Davy (prvi izolovao magnezijum) skoro 200 godina kasnije, nisu ni slutili koliko je ta gorka voda važna za kardiovaskularni sistem čoveka. Pokrajina Magnezija u Grčkoj, gde je prvi put pronađen magnezijum karbonat, imaće čast da ovaj element dobije ime po njoj, magnezijum.. 

Ne postoji, možda, još jedan mikroelement, koji ima takvo univerzalno preventivno delovanje u odnosu na kardiovaskularne bolesti, kao što su joni magnezijuma. Međutim, većina različitih efekata magnezijuma, u osnovi, ima zajednički fiziološki mehanizam. Donekle pojednostavljujući, možemo reći da magnezijum deluje kao prirodni antagonist kalcijuma. Da bi bolje razumeli koliko veliki značaj ima magnezijum, dovoljno je da podsetimo koliko su široko rasprostranjeni sintetički blokatori kalcijumskih kanala koji se primenjuju u kardiologiji.

Magnezijum

Međutim, za razliku od ostalih blokatora, jon magnezijuma ne blokira samo kalcijumove kanale i na taj način sprečava unos viška kalcijumovih jona u ćelije, već takođe i doprinosi njihovom aktivnom izlučivanju iz ćelija putem Ca-ATPaze, čiji je aktivator.

U preventivnom delovanju magnezijum jona može se identifikovati nekoliko mehanizama koji su direktno povezani sa blokadom intracelularnog kalcijuma:

1. Zbog toga što prekomerna akumulacija kalcijuma u sistemu prati značajno povećanje ekscitabilnosti miokarda, magnezijumovi joni mogu imati izražen antiaritmički efekat, a posebno u slučaju atrijalnih i ventrikularnih ektrasistola i aritmija;

2. Magnezijumovi joni imaju izraziti hipotenzivni efekat, jer višak akumulacije kalcijumovih jona unutar ćelija glatkih mišića krvnih sudova predisponuju na povećanje vaskularnog tona;

3. Zbog toga što su kalcijumovi joni jedan od najvažnijih faktora koagulacije krvi i agregacije trombocita, magnezijumovi joni zbog antagonističkog delovanja prema kalcijumu mogu imati antikoagulacioni i antitrombotski efekat;

4.Smanjenje intracelularnog sadržaja magnezijuma i, shodno tome, povećanje intracelularne koncentracije jona kalcijuma je prepoznatljiv faktor rizika za razvoj tkivne insulinske rezistencije. U međuvremenu, rezistencija na insulin i reaktivna hiperglikemija spadaju među najvažnije faktore u razvoju ateroskleroze.

Pored navedenog, magnezijumovi joni imaju i brojne povoljne efekte na kardiovaskularni sistem, koji više nisu povezani sa blokadom intracelularne akumulacije kalcijumovih jona.

Prvo, magnezijumovi joni uglavnom posreduju kod fizioloških efekata kalijumovih jona, zbog toga što aktiviraju najvažniji enzim u membranama, Na, K-ATPasu, zbog čega kalijumovi joni mogu prodreti u ćelije. Kod nedostatka magnezijum jona, preventivni efekat kalijumovih jona drastično se smanjuje.

Elemvitals Mg

Drugo, magnezijumovi joni su uključeni u regulaciju metabolizma lipida i holesterola. Uz dodavanje magnezijuma prilikom pripreme leka, postiže se značajno smanjenje nivoa aterogenih frakcija lipoproteina i povećanje sadržaja lipoproteina visoke gustine.

Zbog svojih jedinstvenih kardioprotektivnih svojstava, magnezijum se dugo uspešno koristi u kardiologiji za lečenje ritma (uključujući i one povezane sa akutnim infarktom miokarda) i ishemijskom bolesti srca. Dugoročna upotreba  hrane bogate sa magnezijumom ili primena dijetetskih suplemenata koji sadrže magnezijum, praćena je značajnim smanjenjem rizika od hipertenzije, iznenadne srčane smrti, koronarne bolesti srca, moždanog udara, insulin zavisnog diabetes mellitus-a. Suplementacije preparatima magnezijuma, naročito su opravdane, s obzirom da je kod većine pacijenata sa kardiovaskularnim oboljenjima, primećeno značajno smanjenje intracelularne koncentracije jona magnezijuma uz istovremeno povećanje sadržaja jona kalcijuma unutar ćelije.

Literatura:

1. Nguyen DuongK. Brecht, Magnesium as the physiologic calcium antagonist: its vascular effects and therapeutic use, Cardiac Adaptation to Hemodynamic Overload, Training and Stress pp 288-294, 1983.

2. Touyz RM., Magnesium supplementation as an adjuvant to synthetic calcium channel antagonists in the treatment of hypertension, Med Hypotheses. 1991 Oct;36(2):140-1.

3. Kolte, Dhaval MD, Vijayaraghavan, Krishnaswami, Khera, Sahil; Sica, Domenic A. Frishman, William, Role of Magnesium in Cardiovascular Diseases, Cardiology in Review: July/August 2014 - Volume 22 - Issue 4 - p 182–192.

Najbolji model ishrane za zdravo i jako srce

I  ovog leta napustićemo zagušljive kontinentalne gradove, i prepustiti se moru, prirodnim lepotama i opuštenom životu na Mediteranu.  Naravno, biće tu i kulinarskih iznenađenja i specijaliteta, u kojima se krije deo tajne o dugom i srećnom životu Grka, Italijana, Španaca, pa čak i Dalmatinaca. Ako tražite najzdraviji model za ishranu, koji će vam omogućiti da imate zdravo i snažno srce, možda je pravo vreme da razmislite o mediteranskoj ishrani.

Dobra ishrana

Prva saznanja o ovakvom načinu ishrane došla su posle Drugog Svjetskog rata, kada je dr. Ancel Keys proučavao uticaje gladi na zdravlje ljudi u posleratnim godinama. Doktor je pratio čime se ljudi hrane u nekoliko različitih regiona, i primetio da, uz sve negativne posledice gladovanja, smanjena upotreba crvenog mesa, masnog mleka, mlečnih proizvoda i jaja, značajno smanjuje opasnost od nastajanja kardiovaskularnih bolesti. Istraživanja sprovedena sledećih godina, potvrdila su pozitivne uticaje ovakvog načina ishrane na kardiovaskularni sistem, i uz to nagovestila da mediteranski model ishrane preventivno djeluje i na smanjenje rizika od pojave moždanog udara, malignih bolesti, Parkinsonove bolesti, Alzheimerove bolesti i dijabetesa tipa 2. Žene koje se hrane na ovaj način, mogu da imaju značajno smanjen rizik od raka dojke.Ljudi su počeli da se interesuju za ovakav način ishrane, u kojoj prvenstveno dominiraju maslinovo ulje, kao osnovna podloga za većinu obroka, sveže riblje meso, integralne žitarice, kao i čitava lepeza korisnog voća i povrća, a uz sve to i poneka čaša crnog vina. Kad svemu tome dodate umerenost u jelu, sveopšte zadovoljstvo postojanjem, redovno izlaganje Suncu i uživanje u čistom vazduhu, na dobrom ste putu da otkrijete njihovu tajnu dugovečnosti.

Koje namernice koristiti

- Jela pretežno na biljnoj bazi, kao što su voće i povrće, cela zrna, mahunarke i orasi

- Zamena maslaca sa zdravim mastima, kao što su maslinovo ulje i ulje kanole

- Korišćenje biljaka i začina umesto soli za poboljšavanje ukusa hrane

- Ograničiti crveno meso ne više od nekoliko puta mesečno

- Jela sa ribom najmanje dva puta nedeljno

- Uživanje u obrocima sa porodicom i prijateljima

- Umereno konzumiranje crvenog vina (opciono)

- Redovne vežbe i fizičke aktivnosti

U čemu je tajna? 

Mononenasićene masti i polinezasićene masti, kao što je ulje od kanoa i nekoliko vrsta jezgrastog voća, sadrže korisnu linolensku kiselinu (tip omega-3 masne kiseline). Omega-3 masne kiseline, smanjuju zgrušavanje krvi, povezuju se s smanjenom rizikom od srčanog udara, poboljšavaju zdravlje vaših krvnih sudova i pomažu uspostavljanje normalnog krvnog pritiska.

Masne ribe - kao što su skuša, jezerska pastrmka, haringa, sardine, bela tuna i losos - bogati su izvori omega-3 masnih kiselina. Jela od riba su redovno prisutna na mediteranskoj ishrani. 

O vinu, zbog neželjenog delovanja alkohola na zdravlje, raspravlja se već dugi niz godina, a neki lekari nerado podstiču konzumiranje alkohola zbog zdravstvenih posledica prekomernog konzumiranja. Međutim, umereno korišćenje alkohola, u nekim istraživačkim studijama, povezano je sa smanjenim rizikom od srčanih bolesti. Resveratol i kvercetin su komponente vina kojima se daje epitet važnih faktora u preventivnoj zažtiti kardiovaskularnog sistema. Međutim, ako niste u mogućnosti da ograničite unos alkohola, ako imate ličnu ili porodičnu istoriju zloupotrebe alkohola ili ako imate neke bolesti srca ili jetre, uzdržite se od korišćenja vina ili nekog drugog alkohola. Posavetujte se sa svojim doktorom, i ako on to dozvoli, uzmite čašu crvenog vina za večeru. Ako ne pijete alkohol, ne morate ni da počinjete. Korišćenje sokova od borovnice, ribizle, može biti dobra alternativa vinu.

Vodite računa i o stresu. Stres je danas sastavni deo života i teško ga je izbeći, ali trudite se da ga ignorišete i ostavljate iza sebe koliko god možete, šetajte, maštajte, družite se s ljudima i udišite svako mesto i vreme. Mediteranci to znaju i uživaju u svakom danu. Hrana im je važan deo života, povod za radost i izgovor za druženje. Oni vole da jedu pod vedrim nebom – probajte i vi. Udahnite prirodu gdje god vas okružuje drveće i trava, jer mi smo deca prirode, i naša prava kuća je zelena, a ne betonska džungla.

Čak i ako vas od Mediterana razdvaja nekoliko stotina eura, i ako ste odlučili da ovo leto provedete na svojoj terasi, ne dajte da se zbunite: koristite mediteransku kuhinju, šetajte, trčite, plivajte u obližnjoj reci ili bazenu i smejte se. 

Živi ste i radujte se.

Literatura:

A.Keys, M.Keys, How to Eat Well and Stay Well the Mediterranean Way,  Doubleday, 1975.

Omega-3 masne kiseline i zdravlje

Proleće bez alergija i kako uživati  u proleću bez alergija su već bile teme na ovom blogu, a u ovom članku, pokušaćemo da damo odgovor na pitanje: "Šta je to što nas čini otpornim na alergije?"

Izvori omega 3 PNMK

Pretpostavku da omega-3 polinezasićene masne kiseline (PNMK) mogu doprineti sprečavanju bolesti sa alergijskom komponentom izneo je Horobin D. još 1987. godine.

Proučavanjem incidencije velikih hroničnih bolesti kod Eskima na Grenlandu primetio je povezanost veoma niske učestalosti pojave astme, psorijaze i reumatoidnog artritisa sa visokom potrošnjom ribe iz hladne morske vode u datoj populaciji. Kasnije u razvoju ove hipoteze, pretpostavljeno je da u nastanku alergijskih bolesti, kao i nekih drugih hroničnih bolesti, važnu ulogu ima promena sastava masnih kiselina u ćelijskim membranama, karakteristična po smanjenjenju omega-3 PNMK i povećanju sasdržaja omega-6 polinezasićenih masnih kiselina, koja je istovremeno povezana sa smanjenjem potrošnje morskih plodova i naglim porastom potrošnje biljnih ulja i margarina. Korelacija ovih promena sa povećanjem incidencije alergijskih patologija postaje razumljiva ako se prisetimo da su PNMK u ćelijskim membranama izvori za sintezu prostaglandina i leukotriena, prii čemu omega-6 PNMK služe kao izvor proinflamatornih i pro-alergijskih medijatora a omega-3 PNMK - neutralni ili čak anti-inflamatorni  (zbog antagonizma sa omega-6).

Trenutno dostupna klinička i epidemiološka istraživanja, dozvoljavju da se sa sigurnošću može reći da odnos omega-3 i omega-6 PNMK u ishrani trudnica i dojilja (što neposredno utiče i na sastav masnih kiselina majčinog mleka), ima značajan uticaj na razvoj alergije kod dece. Što je u majčinom mleku više omega-3 PNMK i više omega-6 PNMK i zasićenih masti, to je veća verovatnoća da se kod dece pojavi atopijski dermatitis, ekcemi i astme, i obrnuto. Visok profilaktički efekat omega-3 PNMK na razvoj alergijskih bolesti se takođe primećuje kada su uključene u ishranu dece u prvih 1,5-2 godina života.

Veoma zanimljivi su epidemiološki podaci koji su pokazali da sastav masnih kiselina ćelijskih membrana (na primeru eritrocita) određuje stepen alergijske senzibilizacije kod dece srednjih i starijih godina, rasta, ali i kod odraslih. U ovom slučaju rizik, na primer, alergijskog rinitisa, dermatitisai, u manjoj meri, astme je obrnuto povezan sa specifičnom težinom omega-3 PNMK u sastavu ćelijskih membrana.

Još jedan važan momenat u primeni omega-3 PNMK odnosi se na  njihovo učešće u regulaciji funkcija imunog sistema. Kombinacija antiinflamatornih osobina omega-3 PNMK sa imunomodulatornim efektima, otvara velike perspektive u korekciji bolesti koje kombinuju elemente alergijskih i autoimunskih manifestacija, kao što su reumatoidni artritis i psorijaza. Pored toga, uravnoteženost ili, naprotiv, neravnoteženost u ishrani majki sa PNMK može uticati na formiranje imunološkog sistema kod dece.

Literatura:

1. Horrobin, David F. (1987). "Essential fatty acids, prostaglandins, and alcoholism: an overview". Alcohol Clin Exp Res. 11 (1): 2–9.

2. Köller M, Senkal M, Kemen M, König W, Zumtobel V, Muhr G., Impact of omega-3 fatty acid enriched TPN on leukotriene synthesis by leukocytes after major surgery, Clin Nutr. 2003 Feb;22(1):59-64.

3. Philip C. Calder, Omega-3 Fatty Acids and Inflammatory Processes, Nutrients. 2010 Mar; 2(3): 355–374.

.