Dogodilo se tako, da sam poslednje tri nedelje bio u Italiji. Odnosno, u samom epicentru pandemije koronavirusa. Svakog dana vidim kako se zakoni pooštravaju, kako se ulice prazne, kako se ljudi iz vedrih i dobronamernih pretvaraju u sumnjičave i podozrive. To mi se zaista ne sviđa, tim pre što shvatam da sve ostale zemlje čeka isto.
Ne, naravno, da je u pitanju kuga ili ebola, sve ove mere predostrožnosti (sve do proglašenja ratnog stanja) ne samo da bi bile opravdane, već i obavezujuće za sve bez izuzetka! Ali, ko je rekao da je koronavirus sličan ovim infekcijama? U svakom slučaju, da li ste čuli barem neko razumljivo objašnjenje na tu temu, zašto i za koga je ova infekcija opasna?
Jednom rečju, ako planina neće Mohamedu (a zvaničnici VHO-a ne idu ljudima), nemamo drugog izbora nego da sami pokušamo da razumemo.
Dakle, idemo ...
Prva stvar, pokazatelj koliko je svaka infekcija opasna je infektivnost. Što se više (i brže) ljudi zaraze od nosioca bolesti, to je veća stopa infektivnosti. Na primer, kuga, virus ebole ili grip su veoma zarazne infekcije, a virusni hepatitis C ili HIV nisu baš zarazni (i zbog toga niko ne zatvara granicu zbog njih, iako su apsolutno smrtonosni).
Dakle, idemo ...
Prva stvar, pokazatelj koliko je svaka infekcija opasna je infektivnost. Što se više (i brže) ljudi zaraze od nosioca bolesti, to je veća stopa infektivnosti. Na primer, kuga, virus ebole ili grip su veoma zarazne infekcije, a virusni hepatitis C ili HIV nisu baš zarazni (i zbog toga niko ne zatvara granicu zbog njih, iako su apsolutno smrtonosni).
Stepen infektivnosti
U tom smislu, infekcija sa virusnom korone je izuzetno zarazna bolest, zbog visoke stope preživljavanja virusa i činjenice da se širi kapljicama iz vazduha (to jest disanjem). Pored toga, mnogi stručnjaci veruju da se, za razliku od akutnih respiratornih virusnih infekcija i gripa, koronavirus može dodatno proširiti kontaktom. Već sada je jasno da u pogledu zaraznosti, infekcija korona virusom premašuje konvencionalni grip za najmanje 2-3 puta. Definitivno postoji razlog za zabrinutost.
Ciljni organi
Druga važna tačka u svakoj infekciji su organi koje patogen inficira. Naprimjer, male boginje su šampion zaraznosti, ali s obzirom da oboljeva samo koža (i to vrlo lako), niko ne podiže paniku zbog malih boginja. Ali, virus ebole pogađa gotovo sve organe, što u kombinaciji sa najvećom zaraznošću ove bolesti, čini ebolu jednom od najopasnijih u prirodi.
Infekcija sa korona virusom , poput redovnog gripa, u većini slučajeva ne izaziva ozbiljne poremećaje. Mladi i zdravi ljudi mogu biti zaraženi korona virusom, a da čak i ne znaju da su imali infekciju. Međutim, ako bolest ipak postane teška, virus može zaraziti pluća do njihovog potpunog zatajenja (tzv. sindrom akutnog respiratornog distresa - ARDS). Zvuči zastrašujuće, ali upravo se tu nalazi odgovor na pitanje koliko je zaista opasna ova infekcija.
Grip vs COVID-19
Činjenica je da su pluća ciljni organ za najčešći virus gripa - gotovo svi smrtni slučajevi povezani su sa upalom pluća. Da, da, grip na koji smo navikli i često ga preležimo na nogama, takođe prati prilično visoka stopa smrtnosti: od 0,01 do 0,1%. Samo što smo toliko navikli na ovu bolest da ne obraćamo pažnju na sve ove brojeve, shvatajući da novorođenčad, stariji ili vrlo slabi ljudi nemaju snage da se bore sa bolešću. (Za one kojima je cifra od 0,01% na fonu današnje katastrofe izgleda smešno, vredi podsetiti da je u apsolutnom broju smrtnost od običnog gripa 300-500 hiljada smrtnih slučajeva godišnje!)
Do danas je smrtnost od koronavirusne infekcije u proseku 3-4%. Na prvi pogled, to je mnogo više nego kod običnog gripa, ali postoji jedna caka. Poenta je da se ovaj indikator izračunava u odnosu na ukupan broj potvrđenih slučajeva infekcije. Međutim, imajući u vidu veoma visoku zaraznost bolesti i činjenicu da se ona širila svetom više od tri meseca, kao i činjenicu da mladi i zdravi ljudi mogu da je nose na nogama, logično je pretpostaviti da u svetu postoji stotine hiljada slučajeva nezabeleženih oboljenja od koronavirusa. A, kada bismo ih mogli dodati u statistiku, stopa smrtnosti bi znatno pala ispod psihološkog praga od 1%.
Svinjski grip. Sećate se toga?
Mnogi su već zaboravili da je 2009. godine ceo svet raspravljao na temu svinjskog gripa. Ovo je jedna od sorti virusa gripa (soj H1N1), za koju je karakterističan teži tok i mnogo češća oštećenja pluća. (Zanimljivo je da ovaj soj virusa upečatljivo podseća na uzročnika zloglasnog „Španca“.)
Počevši od Kalifornije (otuda njegovo drugo ime - kalifornijski grip), ova bolest je odmah progutala ceo svet i, prema lekarima, na ovaj ili onaj način pogodila je 10–20% svetske populacije. A ako se neko seća, prvih nekoliko meseci 2009. ceo svet se smrznuo u napetosti. I ne samo to, bliski rođak groznog „Španca“ vratio nam se iz prošlosti, jer su brojke smrtnosti isprva dostigle katastrofalnih 10%! Nije iznenađujuće da je SZO odmah svinjskom gripu dodelila status pandemije.
Evo, na primer, ono što čitamo u jednom od prvih analitičkih članaka o prvim podacima epidemije svinjskog gripa u Njujorku (Lee EH i dr., Clin Infect Dis, jun 2010): dva meseca od početka epidemije (maj-jun) 2009) samo u Njujorku zabeleženo je 47 smrtnih slučajeva od svinjskog gripa. Za poređenje: u ista dva meseca od početka infekcije korona virusom zabeleženo je 200 smrtnih slučajeva u Sjedinjenim Državama, ali u celoj zemlji.
Pandemija svinjskog gripa trajala je od aprila 2009. do avgusta 2010. godine i oduzela je život skoro 19 hiljada ljudi, mada danas većina stručnjaka veruje da ova statistika ne uzima u obzir veliki broj smrtnih slučajeva u nerazvijenim zemljama (Cordoba-Villalobos JA i dr., Gac Med Mek 2017) .
Početkom 2015. svinjski grip se ponovo pojavio i izazvao lokalnu epidemiju u Indiji. U prva dva meseca nove epidemije otkriveno je više od 20 000 slučajeva, a stopa smrtnosti bila je 5–7% (Bagchi S., Lancet, 14. marta 2015.)! Kada su stručnjaci izračunali sve registrovane slučajeve svinjskog gripa i stope smrtnosti u Indiji, počevši od prve epidemije krajem 2009. godine, uključujući prve podatke nove epidemije 2015. godine, dobili su ove brojeve: više od 62.000 slučajeva i gotovo 5 hiljada smrtnih slučajeva! To jest, stopa smrtnosti u Indiji od svinjskog gripa daleko je premašila strašne cifre koje sada prenose mediji iz Italije!
Ko je u rizičnoj grupi?
Dakle, na prvi pogled, infekcija korona virusom nije mnogo opasnija od svinjskog gripa, koju smo ti i ja uspešno preživeli (pa čak i zaboravili). Štaviše, prve brojke sugerišu da je infekcija korona virusom mnogo predvidljivija u poređenju sa svinjskim gripom. Činjenica je da je smrtnost od svinjskog gripa prilično ravnomerno raspoređena (i to je jako loše!) po starosnim grupama: više od 60% smrtnih slučajeva primećeno je u grupi od 18 do 50 godina, a još 35% u grupama ispod 18 i 50 godina do 65 godina. To znači da je verovatnoću smrtnog ishoda veoma teško predvideti samo na osnovu starosti, a da je svinjski grip potencijalno podjednako opasan za sve.
Infekcija virusom korone pogađa uglavnom starije osobe. Ogromna većina smrtnih slučajeva koja su danas zabeležena koncentrisana je u grupama bolesnika starijih od 65 godina. A to omogućava lekaru (i prosečnoj osobi) da napravi mnogo tačniju (a često i optimističniju) prognozu u slučaju infekcije koronavirusom kod mlađih ljudi.
Zašto je tako visoka stopa smrtnosti?
Generalno posmatrano, većina ljudi u svim tim novim nedaćama se boji visoke smrtnosti. Pogotovo ako uzmete u obzir patološku strast naših medija prema svemu senzacionalnom. Ako razmišljate trezveno i gledate isključivo brojeve, situacija će izgledati malo drugačije.
Lično, kao lekar, imam vrlo veliko pitanje: zašto je u Italiji sa 41 hiljadu slučajeva zaraze smrtnost oko 8%, a u susednoj Nemačkoj sa 15 hiljada registrovanih slučajeva - samo 0,3%? Teško je sumnjati da nemački lekari lažiraju podatake, zar ne? Štaviše, u Južnoj Koreji sa skoro 9 hiljada slučajeva zaraze i uprkos činjenici da je bolest tamo počela mnogo ranije nego u Evropi (što znači da se već mogu izvući određeni zaključci), stopa smrtnosti ne prelazi 1%. Pored toga, imamo čisti eksperiment nazvan Dijamantna princeza, gde je u skučenom prostoru na brodu bilo nekoliko hiljada ljudi, prema kojem je bilo moguće prikupiti apsolutno tačne statistike. Tamo smrtnost takođe nije bila veća od 1%.
Ali kako objasniti činjenicu da je smrtnost u italijanskoj Lombardiji veća od 10%, a u susednom regionu Veneto (gde je infekcija virusom korone počela istovremeno sa Lombardijom i dugo vremena su obe oblasti bile jedini epicentri bolesti) - već manja od 3%? A zašto je smrtnost u Toskani, Kampaniji, Laciju i drugim gusto naseljenim oblastima još manja?
Vidim da je problem ovde u tome što su najteži slučajevi infekcije virusom korone koncentrisani isključivo među starijim ljudima. Većina njih već ima teške hronične bolesti, čiji se tok može značajno pogoršati pod uticajem infektivnog stresa. Kako u ovom slučaju utvrditi tačan uzrok smrti? Navodno u Italiji, u prisustvu infekcije virusom korone, u apsolutno svim slučajevima smatraju da je to uzrok smrti, a u Nemačkoj deluju na osnovu onoga što je u medicini prihvaćeno u slučaju više bolesti: tačno utvrđuju vodeći uzrok smrtonosnog poremećaja i to precizno u odnosu na bolest koja je odgovorna za dati slučaj.
Treba li paničiti i čega se treba bojati?
Razmislimo logično: verovatnoća da će infekcija virusom korone daleko nadmašiti svinjski grip u svom pogledu gubitaka i ponoviti sudbinu „španske žene“ postoji, ali je mikroskopski mala. Zašto imamo na umu ovaj krajnje hipotetički scenario i ne obraćamo pažnju na činjenice, koje do sada ukazuju na suprotno?
Evo prvih preporuka koje sam kao lekar razvio za sebe i svoje najmilije na osnovu stvarnih informacija koje imam:
- Verovatno će svako biti inficiran virusiom korone. Upravo zbog visoke infektivnosti. Ali govorimo skoro isto o običnom gripu, tako da ovo nije argument.
- Verovatnoća da dobijete težak tok bolesti svodi se na apsolutni minimum pod sledećim uslovima: a) imate manje od 50 godina; b) nemate teške hronične bolesti; c) retko imate sezonsku prehladu; d) pravilno se hranite i održavate adekvatan balans vitamina, minerala i mikronutrijenata.
- Verovatnoća da se pojave teške plućne komplikacije infekcije virusom korone povećava se srazmerno uzrastu i prisustvu hroničnih bolesti koji je prate poput dijabetes melitusa, kardiovaskularnog bolesti i raka. Zato bih ljudima starijim od 65 godina preporučio strogu izolaciju i stalno nošenje medicinskih maski. Bar dok ne dobijemo potpunije informacije o bolesti.
Šta ste radili 2009. godine?
Ispada da smo preživeli bar jednu pandemiju. I bez panike, bez kupovine bilo čega i svačega, bez samoizolacije. Izgleda da za ovi pojavu nije odgovorna samo opasnost od infekcije korona virusom, već ... internet globalizacija. Ko je od vas imao naloge na društvenim medijima 2009. godine? Ko je imao mobilni internet? Ko je tada znao šta je blog i blogeri?
Evo jedne zanimljive cifre: 1998. godine u svetu je bilo oko 20 miliona korisnika interneta, od kojih su velika većina bili specijalisti iz naučnih institucija, za koje je Internet, u stvari, izmišljen. Danas postoji stotinu puta više korisnika na WWW. A to, između ostalog, znači da je stručnost informacija na Internetu pala sto puta, jer za isto vreme nije povećan broj naučnika. Ali zato sada imamo stotinu puta više emocija, senzacionalnih činjenica, banalnih laži. Budimo iskreni: upravo se to danas krije iza jezive reči „hype“*.
Kina se vraća u život
Od ove nedelje, poruke e-pošte iz kineskih firmi na koje sam nekada bio pretplaćen (e-pošta, restorani, prodavnice, hoteli, internetske prodavnice itd.) slivaju se na moju adresu e-pošte. Svi se oni pripremaju za nastavak rada 20. marta. Čini se da koronavirus u Kini polako nestaje u društvu svinjskog gripa ...
Ovo su prva razmišljanja koje mi padaju na pamet. Obećavam da ću nastaviti temu.
„hype“* - intenzivna promovcija ili reklamiranje (proizvoda ili ideje), često preuveličavajući njegovu važnost ili koristi.
