Da li vaša šminka sadrži teške metale?

Od bakrene i olovne rude koju su stari Egipćani koristili za stvaranje prve kozmetike na svetu, do naučno zasnovanih proizvoda proizvedenih korišćenjem savremenih tehnologija današnjice, koja može učiniti sve, od sakrivanja pora, glatkog tena i pretvaranja bledo zelene boju očiju u živopisnu nijansu smaragda, šminka je bila sastavni deo čovečanstva hiljadama godina. Tokom vekova, žene su koristile spaljene šibice kako bi potamnile oči, jagodičasto voće kako bi obojile usne, i urin mladih dečaka kako bi izbledele pege. Čak su gutale i oksidovanu krv u nekom pogrešnom pokušaju da poboljšaju izgled svoje kože.

Žene su tokom istorije ugrožavale svoje zdravlje koristeći mnogobrojne vrste domaće kozmetikama. U nekim kulturama, na primer, žene su koristile arsen, olovo, živu, pa čak i pijavice da bi sebi dale izgled koji se u stara vremena smatrao lepim. Na sreću, prešli smo daleki put od dana upotrebe otrovnih i smrtonosnih smeša za poboljšanje izgleda.

Današnja kozmetička industrija koja vredi više milijardi dolara mora da ispunjava stroge propise o tome šta može, a šta ne može da uključi u kozmetićke proizvode i mora da sledi smernice za sigurnu proizvodnju. Danas je najozbiljnija povreda koju ćete verovatno dobiti od vaše kozmetike iritacija sa proizvodima koji su previše ošttri za vašu kožu ili alergijski osip zbog mirisa ili konzervansa u proizvodu. Ipak, uprkos decenijama bezbednosnog ispitivanja i sigurnosnim podacima bez premca u mnogim industrijama, još uvek nedostatak regulative je ogroman problem u proizvodima koji se koriste za ličnu negu.

Da li mislite da su sastojci s dokazanim štetnim uticajima zabranjeni u proizvodima za ličnu negu?

Razmislite ponovo.

Proizvod može da prođe put od proizvodnje do prodajnih polica bez ikakvog odobrenja ili obaveznog ispitivanja sigurnosti. Agencija za hranu i lekove reguliše samo pogrešno označavanje ili lažno oglašavanje na pakovanjima - a ne ono što se zapravo odnosi na kvalitet proizvoda u pakovanju.

Postoji više od 1300 hemikalija zabranjenih za upotrebu u kozmetici u Evropskoj uniji zbog sumnje u njihovu bezbednost. Za poređenje, SAD su zabranile samo 11.

To znači da u osnovi nema načina da budete sigurni da je proizvod bezbedan i nikakav način da se proizvodi sumnjivog kvaliteta skinu sa polica u trgovinama, osim dobrovoljnim testiranjem i povlačenjem koje rade same kozmetičke kompanije.

Jedini način da sigurno znate postoje li štetni sastojci u vašoj kozmetici ili proizvodima za negu kože je da pročitate šta piše na etiketi. Ali čak i tada, na etiketi ne mora da bude nabrojan svaki sastojak proizvoda, jer se neke formulacije (poput mirisa) smatraju „poslovnom tajnom“ i ne moraju biti otkrivene.

I, možda, najveća zabluda u kozmetici, da je korišćenje „prirodne“ kozmetike uvek bolje. U stvari, mnogi prirodni brendovi, uključujući šminku koja sadrži prirodne minerale, su neki od najgorih proizvoda jer koriste veću koncentraciju sastojaka koji sadrže teške metale, poput gline.

Teški metali se prirodno nalaze u zemlji i završavaju u mnogim kućnim predmetima, uključujući kozmetiku. Najčešći toksični teški metali su aluminijum, kadmijum, olovo, živa i arsen.

Sadrži li vaša šminka teške metale? Evo kako to da znate.

Kozmetika koja sadrži boje, uključujući pudere i šminku, često je kontaminirana olovom. U stvari, Beauticounter je testirao široku paletu proizvoda i otkrio da neke kozmetičke marke sadrže do 240 ppm olova (FDA ohrabruje proizvođače da ga ograniče na 10 ppm ili manje).

Izbor proizvoda za sigurniju negu kože zavisi samo od nas.   

Postoji i niz kompanija (Iako ih je još uvek malo), koje trasiraju put za transparentnost, odgovornost i bezbednosna ispitivanja u vezi kozmetike, koja se koriste za negu kože žena, muškarca i dece.

Izbor sigurnijih proizvoda uključuje pronalaženje kompanija koje transparentno daju sastav sastojaka i koje su posvećene testiranju sigurnosti i poznavanju sastojaka koje treba izbjegavati u šminkama i proizvodima za negu kože.