Da li je ishrana bez mesa zdravija

Jedite zdravo

Tokom proteklih godina, vegetarijanstvo i veganstvo su doživeli značajan porast popularnosti. Iako ima mnogo razloga da se pređe na biljnu ishranu, mnogi biraju ovaj put kada ozbiljno naruše svoje zdravlje i tada na ovaj način pokušavaju da reše svoje zdravstvene probleme. Na primer, postoje neki dokazi koji upućuju na to da dijeta koja uključuje manje životinjskih proizvoda smanjuje rizik od tumora debelog crijeva i tumora prostate. Takođe, izgleda da ishrana biljnim proizvodima smanjuje rizik od dijabetesa kao i da je od velike pomoći u kontroli stanja za one koji je već imaju ovkvu vrstu problema. Postoje i dokazi koji ukazuju na to da usvajanje vegetarijanske prehrane može povećati gubitak težine.

Naučnici neprestano ukazuju da biljna hrana može da poboljša zdravlje. Ono što je očigledno je da vegetarijanci i vegani ne jedu crveno meso ili prerađene mesne proizvode, za koje stručnjaci smatraju da povećavaju rizik od tumora. Osim što ne žele da jedu meso, ljudi koji koriste biljnu ishranu takođe imaju tendenciju da konzumiraju više povrća, voća i orašastih plodova. Sa ovim porastom biljne materije dolazi do sličnog povećanja hranljivih materija, vlakana i drugih potencijalno korisnih jedinjenja.

Vegetarijanci i vegani takođe obično unose hranu sa većom koncentracijom jedinjenja sa antiinflamatornom i antioksidativnom aktivnošću, kao što su karotenoidi i flavonoidi, u svoje telo. Smatra se da ova vrsta jedinjenja štiti ćelije od oštećenja i hroničnih bolesti.

Takođe, vegetarijanci imaju veću koncentraciju lignana i izoflavona u krvnom serumu; na osnovu toga, stručnjaci smatraju da obe klase ovih jedinjenja doprinose zaštititi od kardiovaskularnih bolesti i tumora. Nedavno je grupa istraživača detaljno razmotrila metaboličke promene koje vegetarijanska prehrana može da donese. Oni su objavili svoje nalaze u časopisu Journal of Nutrition.

Naučnici su želeli da ispitaju da li je izbori u načinu ishrane mogu značajno da utiču na nivoe markera za borbu protiv bolesti u krvi, urinu i masnom tkivu. Da bi uradili ovo istraživanje, angažovali su 840 učesnika iz pet dijetetskih kategorija:

- vegani, koji ne konzumiraju životinjske proizvode

- lakto-vegetarijanci, koji konzumiraju jaja i mlečne proizvode više od jednom mesečno, ali ne konzumiraju meso ili ribu

- pesco-vegetarijanci, koji konzumiraju ribu jednom ili više puta svakog meseca ali izbegavaju meso

- polu-vegetarijanci, koji jedu meso više od jednom mesečno, ali manje od jednom u nedelji

- nevegetarijanci, koji jedu meso najmanje jednom nedeljno

Kod svakog učesnika, rađena je analiza plazme, urina i masnog tkiva od svakog od učesnika. Urađen je test za niz markera, uključujući karotenoide, izoflavonoide, zasićene masti i nezasićene masti i vitamine.

Kao što se očekivalo, veganska grupa je imala najviše nivoe bioaktivnih markera koji sprečavaju bolesti. Na primer, najviši nivoi karotenoida, izoflavona i enterolaktona bili su prisutni kod vegana, a zatim kod vegetarijanca. Kod vegana je, takođe, koncentracija omega-3 masnih kiselina bila najveća i oni su imali najniži nivo zasićenih masnih kiselina.

Interesantna je činjenica, da su rezultati koji su dobijeni kod polu-vegetarijanca vrlo slični rezultatima koji su dobijeni kod nevegetarijanca."

Studija je obuhvatila veliki broj učesnika, što daje odgovarajuću težinu dobijenim zaključcima.

Literatura:

1. Fayth L Miles, Jan Irene C Lloren, Ella Haddad, Karen Jaceldo-Siegl, Synnove Knutsen, Joan Sabate, and Gary E Fraser, Plasma, Urine, and Adipose Tissue Biomarkers of Dietary Intake Differ Between Vegetarian and Non-Vegetarian Diet Groups in the Adventist Health Study-2, The Journal of Nutrition, Volume 149, Issue 4, April 2019, Pages 667–675-