Vitamin C

Godine 1937. Albert Szent-Giorgii dobio je Nobelovu nagradu za fiziologiju ili medicinu “za svoja otkrića u vezi sa biološkim procesima sagorevanja, sa posebnim osvrtom na vitamin C i katalizu fumarne kiseline.” Bio je mađarski biohemičar koji je radio u više zemalja i bio je posebno zainteresovan za mehanizme oksido-reduktivnih reakcija u organizmu. Nakon otkrivanja antioksidantnog jedinjenja u korteksu nadbubrežne žlezde, bio je pozvan u Kembridž u Engleskoj 1927. godine i tamo, koristeći jednostavan in vitro test za merenje njegove relativne koncentracije u frakcijama dobijenim iz tkiva, bio u mogućnosti da za nekoliko meseci izoluje jedinjenje koje je nazvao heksuronskom kiselinom, i pokazao da ima empirijsku formulu C6H8O6. U svom prvom članku, on je ovo jedinjenje nazvao "ignoz" iz ignosco (ne znam). Dodao je "ose" zato što je supstanca dobijena od šećera (glukoze). Uredniku časopisa kome je dokument dostavljen nije se dopala ta reč. Onda je Szent-Giorgii predložio "Godnose". To ga je skoro koštalo Nobelove nagrade, jer je urednik ogorčeno odbacio ovaj drugi termin i predložio da umesto ovog naziva upotrebi naziv"heksuronska kiselina". Da Szent-Giorgii nije pristao na ovaj naziv, njegov rad ne bi bio objavljen i njegova istraživačka karijera mogla je da zauzme drugačiji pravac.

U međuvremenu, nekoliko grupa naučnika su godinama pokušavali da izoluju vitamin C iz limunovog soka, izvodeći uzastopne biološke testove sa zamorcima u svakoj fazi frakcionisanja. Godine 1932. Charles Glen King sa Univerziteta u Pitsburgu u SAD-u izvestio je o svom uspehu i dodao da njegovi kristali imaju sva svojstva o kojima je izvestio Szent-Giorgii za heksuronsku kiselinu. Dakle, četiri godine, vitamin je bio izolovan i korišćen, a da Szent-Giorgii nije shvatio šta je učinio. Nakon višestrukih nominacija, dobio je nagradu 1937. godine. 

Iste godine, Norman Havorth sa Univerziteta u Birminghamu u Engleskoj dobio je Nobelovu nagradu od Odbora za hemiju za naprednu hemiju ugljenovodonika i, konkretno, za razradu strukture Szent-Giorgiijevih kristala, a zatim i za sintezu ovog vitamina. Ovo je bilo značajno postignuće i dovelo je do toga da je vitamin C postao široko dostupan po niskoj ceni. Nobelova nagrada za hemiju je podeljena sa švajcarskim organskim hemičarom Polom Karrerom. Nakon toga je 1938. godine usledila nagrada za hemiju nemačkom biohemičaru Richardu Kuhnu, koji je takođe radio na karotenoidima i B-vitaminima, uključujući riboflavin i piridoksin. Zbog nacističkog veta, Kuhn nije bio u stanju da prihvati svoju nagradu sve do Drugog svetskog rata.

Nanobiotici i zarastanje rana

Kako sanirati i izlečiti ranu na fotografiji? Antibioticima? Antibiotici jesu najvažniji medicinski izum u ljudskoj istoriji i neprocenjivo su oružje za borbu protiv različitih zaraznih bolesti. Međutim, antibiotici postaju sve manje korisni zbog povećane otpornosti bakterija i drugih mikroorganizama i to postaje ozbiljan i sve veći problem javnog zdravlja u današnjem svetu.  Razvoj novih i snažnijih antibiotika dovodi do drastičnog odgovora patogena razvijanjem otpora do tačke u kojoj najmoćniji lekovi u našem arsenalu više nisu efikasni protiv njih. Hitro su potrebne nove strategije za upravljanje i kontrolu bakterijskih bolesti a s tim u vezi primena nanomaterijala, kako izgleda,  može da ima veoma obećavajući pristup. 

Možda probati sa nanobioticima? Nanobiotici koriste alate nano veličine (milioniti deo milimetra) za uspešno upravljanje bakterijskim bolestima i imaju sve veću ulogu u razumevanju kompleksnosti patološke fiziologije bolesti. Primjena nanotehnologija u medicini, ili nanomedicini, koja je već pokazala ogroman uticaj na farmaceutsku i biotehnološku industriju, ubrzano postaje glavna pokretačka sila u toku stalnih promena u antimikrobiološkoj  oblasti. 

Naučnici sa Sibirskog federalnog univerziteta i Instituta Jozsef Stefan razvili su nanoantibiotik iz biljnih ekstrakata koji se mogu koristiti za lečenje teških rana. Otkriće je opisano u Journal of Microbiological Methods.

Antibiotik je napravljen na bazi srebra i cinka, a vodena baza je napravljena od ekstrakta zlatne voloduške (Bupleurum aureum, lekovita biljka iz Sibira)  i Heracleum dissectum (biljka koja potiče takože iz Sibira).

Tokom ispitivanja, dobijeni lek pokazao je najveću efikasnost protiv Pseudomonas aeruginosa, Staphilococcus aureus i Escherichia coli, rezistentnih na meticilin.

Upotrebljeni agensi za dobijanje nanoantibiotika nisu uvek bezbedni, za razliku od ekstrakata lekovitog bilja, koji nemaju toksično ili agresivno dejstvo. Sibirski naučnici su koristili sopstveni visoko produktivni bakterijski soj da bi proizveli ovaj materijal, koji je u stanju da sintetiše bakterijsku celulozu na različitim supstratima. Što se tiče nanoantibiotika, “obogaćivanje” fitokomponentama značajno je proširilo njegov opseg djelovanja.

Deca i imunitet

U poslednje vreme, doslovno sa svih strana, slušamo o imunitetu: kod lekara, u reklamnim brošurama i na društvenim mrežama ... "Kako povećati imunitet deteta?", "Koje vitamine za imunitet treba davati deci?", "Ehinecea jača imunitet", itd. Najčešće, imunitet se shvata kao sposobnost organizma da se brani od opasnih virusa i bakterija, ali to nije sve što imunološki sistem radi. Čak ni stručnjaci ne znaju sasvim tačno kako se sve to dešava, ali ja ću pokušati da istaknem ono što je važno i šta možemo da očekujemo...

Imuni sistem je jedan od tri glavna regulatorna sistema našeg tela (zajedno sa nervnim i endokrinim). To znači da nijedan organ, niti jedna ćelija našeg tela ne ostaje bez njegove pažnje. 

Imuni sistem ima dva glavna cilja:

- prvi, da se telo zaštiti iznutra (uništi promenjene i „bolesne“ ćelije koje nastaju u organizmu), i

- drugi, da nas zaštiti od spoljašnjih patogenih faktora (mikroba, virusa, parazita, itd.) koji ulaze u telo iz spoljašnje sredine.

To je sistem koji održava uspostavljeni poredak u našem telu. Kada to nije moguće, u organizmu najblaže rečeno nastupa "haos". Na primer, u slučaju autoimunih bolesti, imuni sistem pokazuje preteranu aktivnost i počinje da aktivno uništava svoje normalne ćelije smatrajući ih za izmenjene. Ili, u slučaju da imunološki sistem reaguje tromo i neblagovremeno dolazi do imunodeficijencije, pa bilo koji patogeni faktor postaje domaćin u našem organizmu, ozbiljno ga oštećujući. Treći tip poremećaja je „izopačena“ reakcija, kada imuni sistem ne reaguje kako treba u organizmu i kada dolazi do pojave alergijskih bolesti. To je jedan od najčešćih problema u detinjstvu.

Imunološka zaštita se sastoji od nekoliko desetina hiljada različitih reakcija koje se javljaju svakog minuta u telu. Za ove reakcije su potrebne originalne komponente: proteini, elementi u tragovima, vitamini (za sintezu antitela i obnavljanje ćelija), energija (tako da ćelije mogu da unište ono što telu ne treba), koordinisani rad gotovo svih organa i sistema.

Na rođenju svako dete već ima urođeni imunitet, sposoban da ga zaštiti od genetički stranih supstanci. Glavni organi imunološkog sistema (timus, limfni čvorovi, limfoidni plakovi u crevima, slepo crevo, krajnici) počinju da se formiraju u periodu od 4-5 nedelja intrauterinog razvoja. Način formiranja imunog sistema je genetski određen proces, ali koliko dobro se genetska informacija sprovodi zavisi od spoljašnjih uslova.

Dijeta buduće majke treba da bude uravnotežena, ne samo sa vitaminima i mikroelementima, već i sa aminokiselinama i mastima (posebno polinezasićenim masnim kiselinama). Ovo je glavni građevinski materijal za fetus koji se razvija. Samo uz dovoljan unos svih supstanci, genetički program se može sprovesti u potpunosti. Neke esencijalne aminokiseline (valin, treonin) direktno utiču na stanje imunog sistema. Nedostatak omega-3 klase polinezasićenih masnih kiselina (PUFA) takođe može dovesti do poremećaja u formiranju imunog sistema, i pre i posle porođaja. Omega-3 PUFA regulišu upalne i imunološke reakcije, a njihovo delovanje se normalizuje, tj., sa smanjenjem imuniteta, aktiviraju ga, a uz preterane reakcije, naprotiv, smanjuju ga. To je važno imati na umu, posebno za majke koje su vegetarijanci: treba da budu posebno oprezne pri izboru proizvoda tokom trudnoće. 

Količina vitamina D koju dete prima intrauterino od majke određuje kako će se genetska informacija ostvariti nakon rođenja. Činjenica je da vitamin D reguliše količinu specijalnih zaštitnih "kapa" (telomera) na svakom hromozomu. Ako tokom trudnoće nije bilo dovoljno ovog vitamina, ove „kape“ su mnogo manje i loše štite hromozome, odnosno mogu slabo prenositi genetičku informaciju, podložnije su mutacijama i mogu da dovedu do prerane smrti ćelije.

Ćelije imunog sistema, koje se nalaze u crevima, i normalna crevna mikroflora sa 70% obezbeđuju imuni odgovor kod dece. Nekada se smatralo da creva deteta počinju da „kolonizuju“ mikrofloru tek nakon rođenja. Prema podacima kojima raspolažemo u ovom trenutku, ovaj proces počinje već u 20. nedelji intrauterinog razvoja i direktno zavisi od stanja mikroflore u crevima majke. Ako u toku trudnoće koristite specijalne proizvode koji stimulišu rast normalne mikroflore, pomoći ćete da se unapred brine o ovom važnom delu imuniteta. I, naravno, važno je obratiti pažnju na higijenu bebe nakon rođenja, kako se ne bi poremetila ravnoteža u crevima.

Tokom prve godine života, osnova daljeg zdravlja (uključujući i imuni sistem) je dojenje. Majčino mleko sadrži neverovatnu količinu hranljivih materija: gotove imunoglobuline, specijalne enzime, korisne bakterije koje ne samo da štite dete od infekcija, već i omogućavaju imunološkom sistemu da se razvija u pravom smeru. Dokazano je da ekskluzivno dojenje tokom prvih šest meseci života nekoliko puta smanjuje učestalost alergijskih bolesti kod dece. Naravno, veoma je važno da je u tom periodu majka dobija sve neophodne supstance koje prenosi detetu. 

Pravilna ishrana je osnova zdravlja dece u prvim godinama života. Prvih 1000 dana života je najkritičniji period kada put implementacije genetskog programa direktno zavisi od ishrane i drugih spoljnih faktora, koji određuju zdravlje deteta do kraja života. Zbog toga je posebno važno u prve tri godine da dete hranite, posebno pripremljenom hranom, a ne kobasicama i čipsom. Prema Nacionalnom programu za optimizaciju ishrane za decu uzrasta od 1 do 3 godine, oko 60% dece posle godinu dana počinje da prima hranu koja nije namenjena za hranu za bebe.

Kako podići imunitet deteta?

Ograničite upotrebu antibiotika, jer to izaziva ozbiljnu štetu ne samo crevnoj mikroflori (koja se u idealnim uslovima može obnoviti samo za 3-4 meseca), već i celom imunološkom sistemu. Suprotno očekivanjima, deca, naprotiv, počinju da se razboljevaju češće i trajnije. Antibiotici u ranom detinjstvu treba koristiti samo kada su ozbiljni razlozi u pitanju.

Pažljivo birajte proizvode za negu beba. U prvoj godini života važno je da imati na umu, da koža beba ima visoki kapacitet resorpcije, a sve što se nanosi na kožu može se apsorbovati i ući u sistemsku cirkulaciju. Stoga, sa velikom pažnjom treba obratiti pažnju na sastav dječje kozmetike. Ako sredstva sadrže nezdrave supstance - to će biti ozbiljno opterećenje za ne sasvim zreli imuni sistem i može izazvati patološke promene u ćelijama. Probajte prirodnu seriju "Vitamama" za najmlađe!

Obratite pažnju na dnevni režim. Režim, kao i hrana, treba da bude namenjen za decu! Puno noćno spavanje (mlađe dete, duže) i obavezno spavanje preko dana značajno osnažuju odbranu tela. Dakle, deca starosti od 1 do 3 godine treba da spavaju od 12 do 13 sati, od 3 do 5 godina - 11-12 sati dnevno.

Održavajte fizičku aktivnost. Igre, redovne šetnje, možda plivanje ili specijalna gimnastika nisu samo ključ uspešnog razvoja deteta, već i aktivnosti "kaljenja" koje jačaju imuni sistem. Treba imati na umu da prekomerna opterećenja (i fizička i mentalna) mogu, oslabiti imuni sistem.

Higijena. Svako dete treba da se umiva ujutro i uveče. Roditelji moraju pažljivo da prate čistoću ruku, kao i higijenu zuba. Sve ovo u kombinaciji pozitivno utiče na sveukupno zdravlje djeteta i pomaže u održavanju mikroflore crijeva u stabilnom stanju.

Važno je ne preterivati sa higijenom: sterilni uslovi neće omogućiti formiranje imunog sistema, a bilo koja, čak i bezopasna bakterija, može dovesti do ozbiljne bolesti.

Osnova zdravlja svakog deteta, posebno male dece, su tri uslova: hrana, način života i ljubav roditelja. I oni deluju samo u kompleksu. Ako deca imaju sve to, biće zdravi. Ovako najbolje možemo pomoći deci da imaju dobar imunitet i zdrav život!

Da li ste alergični

Dolazi proleće i nanovo se aktuelizuju pitanja poput onih kako se bezbedno radovati buđenju prirode i kako uživati u proleću bez alergija. Ukoliko znamo šta ih izaziva,  možemo da ublažimo ili čak i sprečimo različite krajnje neprijatne i dosadne poremećaje koje nam ometaju svakodnevni život.

Alergije mogu biti posebno česte na licu jer je koža na licu osetljivija, izložena je negativnim spoljašnjim uticajima i promenama usled korišćenja različitih vrsta krema i druge kozmetike, naročito kod pripadnica lepšeg pola.

Simptomi alergijskih reakcija se razlikuju, u zavisnosti od aktivne supstance koja izaziva alergiju, inače poznate kao alergen.

Simptomi alergijskih reakcija na licu mogu uključivati osip, podbula, povišena područja kože

male, crvene mrlje na koži, svrab, peckanje, otečene usne, oči i jezik, crvene i suzne oči koje svrbe, suva ili ispucala koža.

Simptomi alergijske reakcije mogu se razviti u roku od nekoliko sekundi ili minuta, ili postepeno tokom nekoliko sati. Simptomi su obično blagi, ali u retkim slučajevima mogu uzrokovati anafilaksu, što je stanje koje ugrožava život.

Lečenje zavisi od vrste alergije i od mesta i ozbiljnosti simptoma. Glavni tretmani uključuju tretmane sa antihistamincima (mogu smanjiti oticanje, crvenilo, suzenje očiju, začepljen nos i poteškoće pri disanju), kortikosteroidima (kreme, sprejevi i kapi za oči koje sadrže kortikosteroide a koji mogu pomoći u smanjenju upala, mogu otvoriti disajne puteve u nosu kako bi pomogli kod poteškoća s disanjem), moisturizeri (emulijensi koji se izdaju bez recepta vlaže suvu kožu i smanjuju svrab. formiraju film koji štiti od alergena), hladne komprese (vlažna tkanina olakšava svrab i smanjuje upal, mogu staviti na kožu kad god je to potrebno da bi se olakšala nelagodnost), i imunoterapija (za teške ili uporne alergije, lekar može preporučiti imunoterapiju, gde se pacijent postepeno izlaže povećanoj dozi alergena do 3 godine, tako da se telo može naviknuti na to).

Prevencija je svakako najbolji način da izbegnemo sve neprijatnosti koje dolaze sa alergijama. Redovno usisavajte i čistite stan  u kome živite, pazite koju hranu jedete i uvek obratite pažnju da li su na etiketi koja se nalazi na hrani koju kupujete navedeni eventualni alergeni. Budite oprezni kada jedete u restoranima, pekarama, delikatesama i uličnim kiosciima. Ako niste sigurni kakav je kvalitet hrane koju jedete, bolje da se suzdržite i ne jedete takvu hranu. Kućne ljubimce ograničite na jedan prostor u kući ili pokušajte da ih držite napolju. Redovno perite posteljinu. Izbegavajte travnata područja kada je aktivnost polena visoka. Ako je to neizbežno, uzmimajte antihistaminike i nosite zaštitne naočare za sunce kako biste onemogužili da pelen dospe u oči. Koristite antialergijske jastuke. Ako je moguće, uklonite tepihe i ostavite samo drvene podove koje bi trebalo da usisavate bar jednom dnevno. Garderobu čuvajte na suvom i dobro provetrenom mestu. 

I na kraju, ali ne i najmanje važno, postupajte po narodnoj izreci "Bolje sprečiti nego lečiti". Koristite biološki aktivne dodatke za preventivu alergija. Više o najboljim, najefikasnijim kao i preparatima sa najboljim odnosom cene i kvaliteta, koje možete da nađete na našem tržištu, možete da pročitate ovde. Naravno, i izbor odgovarajuće kozmetike je veoma važan. Preporuke zavise od vrste i kvaliteta kože, ali najbolji izbor je svakako prirodna kozmetika u kombinaciji sa dostignućima savremene nauke.

Zasićene masne kiseline i tumor prostate

Rak prostate je jedan od najčešćih tumora kod muškaraca. Iako ga karakteriše spor rast, veliki izazov predstavlja sprečavanje napredovanja raka prostate do agresivne faze. Istraživači su se fokusirali na metabolizam raka i pokazali povećanje unosa masnih kiselina u ljudsko maligno tkivo kancera prostate. Povećani unos je posredovan povećanom regulacijom translokaze masne kiseline CD36. Smanjenje CD36 u ćelijama ljudskog raka prostate smanjilo je unos masnih kiselina i proliferaciju ćelija. U predkliničkim modelima miša i ljudskog karcinoma prostate, Cd36 ablacija ili inhibicija smanjili su težinu raka prostate. Podaci ukazuju da bi CD36 mogao da bude meta za lečenje raka prostate.

Nova istraživanja objavljena u časopisu Science Translational Medicine pokazuju da zasićene masne kiseline podstiču rast tumora prostate. Budući da se izgleda da blokiranje masnih kiselina usporava napredovanje bolesti, unos masnih kiselina može biti obećavajući novi terapijski cilj za rak prostate.

Istraživači su se pitali šta je to što uzrokuje da tumori prostate postanu tako agresivni. Hteli su da utvrde šta pokreće tumore i kako se metabolizam tumora prostate razlikuje od metabolizma drugih vrsta tumora. Pokazali su da postoji jaka veza između gojaznosti, ishrane i loših ishoda kod muškaraca kod kojih se razvija tumor prostate. Izgleda, da naročito kod muškaraca koji konzumiraju više zasićenih masnih kiselina, dolazi do pojave agresivnijih oblika tumora. 

Dakle, naučnici su se odlučili da detaljnije ispitaju ulogu masnih kiselina u rastu tumora prostate.

Da bi to uradili, uzeli su uzorke ljudskog tkiva od ljudi sa rakom prostate i presadili ih na miševe. Otkrili su da je unos masnih kiselina veći kod tumora prostate kod ljudi i da su te masne kiseline podsticale biomasu tumora. Istraživači su takođe primetili da je transporter masnih kiselina nazvan CD36 posredovao u ovim metaboličkim promenama. Štaviše, CD36 korelira sa agresivnim oblicima raka prostate. Zatim su istraživači izbrisali gen odgovoran za stvaranje ovog transportera i ispitali efekte kod glodavaca sa rakom prostate. Eliminacija gena smanjila je signalne lipide koji su doveli do nastanka tumora i usporili progresiju raka. Osim toga, terapija antitelima CD36 smanjila je ozbiljnost karcinoma.

Ovi nalazi ukazuju na kritičnu ulogu u preuzimanju masnih kiselina posredstvom CD36 u tumoru prostate i ukazuju na to da bi ciljani unos masnih kiselina mogao biti efikasna strategija za lečenje raka prostate.

Literatura:

1. Matthew J. Watt, et al., Suppressing fatty acid uptake has therapeutic effects in preclinical models of prostate cancer, Science Translational Medicine  06 Feb 2019: Vol. 11, Issue 478

Da li je visok krvni pritisak dobar

Svi već znamo da hipertenzija, ili visok krvni pritisak, predstavlja faktor rizika za dobijanje nekoliko ozbiljnih bolesti kao što su kardiovaskularna oboljenja, dijabetes i drugi metabolički problemi. Međutim, da li je visoki krvni pritisak uvek razlog za zabrinutost? Nova saznanja dovode u pitanje tu pretpostavku.

Šta je visok krvni pritisak? Pa, teško je tačno odgovoriti na to pitanje, jer stručnjaci još uvek raspravljaju šta se smatra normalnim krvnim pritiskom. Različite organizacije trenutno nude različite smernice za visok krvni pritisak. Na primer, National Heart, Lung, and Blood Institute objašnjava da je kod odraslih hipertenzija "konzistentno očitavanje sistolnog pritiska od 140 mm Hg ili više". Međutim, American Heart Association (AHA) sugeriše da se hipertenzija javlja kada osoba ima sistolni krvni pritisak od 130 mm Hg ili više. U međuvremenu, CDC smatra da su ljudi sa sistolnim krvnim pritiskom od 120-139 mm Hg samo "u opasnosti" od hipertenzije.

Međutim, studija koju su sproveli istraživači u Charité - Universitätsmedizin Berlin u Nemačkoj, sugeriše da neki stariji ljudi možda neće imati drugih zdravstvenih problema ako imaju visok krvni pritisak. Zapravo, ističu istraživači, neki ljudi u 80-im godinama možda čak imaju i neke koristi od povećanog krvnog pritiska.

Nova studija koja je objavljena u European Heart Journal - posmatrala je grupu od 1.628 žena i muškaraca sa srednjom starošću od 81 godine. Svi su bili stariji od 70 godina kada su se pridružili 2009. i svi su primali antihipertenzivne tretmane. Primetili su da ljudi starosti od 80 i više godina koji su imali niži krvni pritisak od 140/90 mm Hg ili niži, zapravo imali 40% veći rizik od smrtnosti od vršnjaka s krvnim pritiskom koji je prelazio taj pragove. Čak i ljudi koji su već imali moždani udar ili srčani udar imali su sličnu vezu između nivoa krvnog pritiska i rizika od smrtnosti.

Tim takođe naglašava da su ljudi sa krvnim pritiskom manjim od 140/90 mm Hg imali 61% veći rizik od smrti od onih čiji je krvni pritisak ostao visok uprkos njihovoj antihipertenzivnoj terapiji. 

Literatura:

1. Antonios Douros, Markus Tölle, Natalie Ebert, Jens Gaedeke, Dörte Huscher, Reinhold Kreutz, Martin K Kuhlmann, Peter Martus, Nina Mielke, Alice Schneider, Mirjam Schuchardt, Markus van der Giet Elke Schaeffner, Control of blood pressure and risk of mortality in a cohort of older adults: the Berlin Initiative Study, European Heart Journal, 25 February 2019.

Šarena hemija krvi

Svi znate da je gvožđe metal. Znate i za ime Gvozden, prezime Gvozdenovič. Znate i za stare narodne priče "Gvozden čovek" i "Baš čelik". Ali, da li znate, kako smo to mi povezani sa gvožđem? Zašto je neophodno da u organizmu imamo gvožđe? 

Većina gvožđa u telu nalazi se u hemoglobinu crvenih krvnih zrnaca i mioglobinu mišićnih ćelija. Gvožđe je neophodno za transport kiseonika i ugljen dioksida (disanje). Takođe ima i druge važne uloge u telu.

Da li ste se ikada zapitali zašto je krv koja izlazi prilikom krvarenja iz nosa ljubičasto crvene boje? Ili zašto vene na vašoj koži izgledaju plavo? Da li zaista postoje ljudi koji imaju plavu krv? Odgovor se nalazi u nekoj šarenoj hemiji koja se odvija u našim crvenim krvnim zrncima.

Crvene krvne ćelije sadrže molekul koji se zove hemoglobin, koji vezuje i prenosi kiseonik kroz naša tela. Hemoglobin se sastoji od četiri proteinska lanca (globina), od kojih svaki vezuje dodatnu hemijsku strukturu u obliku prstena (porfirin) koja se zove hem.

Naše crvene krvne ćelije su crvene zbog hem grupa u hemoglobinu. S druge strane, naša krv je crvena zbog miliona crvenih krvnih zrnaca koje sadrži. Da bi vezali kiseonik, svaki lanac proteina se vezuje za jednu hem grupu, dozvoljavajući da se maksimalno četiri molekula kiseonika vežu za jedan molekul hemoglobina.

U centru hema nalazi se molekul gvožđa. Zahvaljujuću gvožđu hem izgleda crveno-smeđe. Ali šta ako se gvožđe zamenimo sa drugim metalom?

Listovi biljaka su zeleni jer hlorofil u listovima sadrži magnezijum u centru prstena. Kod hladnokrvnih životinja, krv je plava jer se atomi bakra nalaze u centru prstena i vezuju se za kiseonik.

U ljudskoj krvi, gvožđe u hemoglobinu vezuje kiseonik u plućima dok udišemo vazduh. Sada, naša krv izgleda svetlo crvena dok se ispumpava iz pluća u tkiva u našem telu. Stepen oksidacije atoma gvožđa unutar ovih molekula određuje kovalentnost i boju gvožđa, tj. gvožđe (Fe+2) je crveno, dok je gvožđe (Fe+3) braon. Oksidovana krv i mišići su crveni jer sadrže Fe+2, i cirkulišući kroz tkiva, daje svim organima ružičasto-crvenu nijansu. Nasuprot tome, krv bez kiseonika je purpurno-plava zbog visokog sadržaja karbamino-hemoglobina (ugljen dioksid vezan za hemoglobin je ljubičasto-plave boje), putuje kroz vene i daje purpurno-plavi tonalitet ("cijanoza"). Hemoragijske lezije će izgledati purpurno-plavo neko vreme pre nego što se hem razgradi, kao što se vidi kod modrica, hemoragija, hematoma, endometriotskih cista, kavernoznih hemangioma. Nizak dotok krvi u tkiva (anemija ili redistribucija volumena) daje karakteristično "bledilo" svim našim organima. Karboksi-Hb (ugljen monoksid vezan za Hb) ima viši afinitet od kiseonika za vezivanje za hem grupu i daje hemoglobinu crvenu boju tršnje. Slično tome, azot oksid (NO) vezuje mioglobinske hem grupe stvarajući ružičasto-crvenu nijansu u mišićima i eto razloga zašto se nitriti azota uobičajeno koriste u industriji mesa za održavanje "svežeg izgleda" mesa u toku dužeg vremenskog perioda.

Srećom, vezivanje kiseonika je reverzibilno, što znači da se kiseonik oslobađa u tkivima dok krv cirkuliše oko tela.

Ali zašto naše vene izgledaju plavo? To je iluzija; same vene su zapravo ružičasto bele. Plava boja koju vidimo našim očima je kombinacija krvi, posuđe, kože i procesa koji nam omogućava da vidimo boju.

Cink i hipertenzija

Cink je veoma važan mikroelement i uvek treba da vodimo računa da našem organizmu obezbedimo dovoljne količine ovog mikroelementa! U jednoj od najnovijih studija, naučnici su sproveli niz eksperimenata kako bi istražili vezu između cinka i hipertenzije, i posmatrali ulogu NCC (natrijum-hlorid kotransporter).

Prvo, oni su pokazali da se kod miševa, koji su uzimali hranu u kojoj su se nalazili niži nivoi cinka, razvija hipertenzija. Zatim su podelili ove životinje u dve grupe. Jednoj polovinu su davali hranu u kojoj se nalazio odgovarajući nivo cinka. Kao što se i očekivalo, krvni pritisak kod ove grupe, se ubrzo vratio u normalu.

Istraživači su preostalim miševima dali hidrohlortiazid, lek koji se koristi za izbacivanje vode, natrijuma i hlorida iz organizma, što dovodi do smanjenja krvnog pritiska i edema. Krvni pritisak ovih životinja se takođe vratio u normalu. 

U drugim eksperimentima, istraživači su radili na životinjskom tkivu u laboratoriji. Oni su pokazali da je NCC odgovoran za hipertenziju koja je posredovana nedostatkom cinka. Oni su takođe pokazali da je aktivnost NCC-a promenjena prisustvom cinka - konkretno, aktivnost NCC-a se povećava kada je cink na nižem nivou. Naučnici veruju da kada je cink u manjku, NCC je stabilniji i stoga je resorpcija natrijuma veća što dovodi do povećanja krvnog pritiska.

Cink je prosto neophodan i za ostale funkcije organizma kao što su rast i razvoj lokomotornog sistema ljudskog organizma, uspostavljanje cirkulacije krvi, regeneraciju kože u slučaju endokrinih oboljenja.

Dnevno je ljudskom organizmu potrebno oko 15 mg cinka. S obzirom da se zink ne stvara u organizmu postavlja se pitanje na koji način je najbolje uneti dovoljne količine cinka. Hranom je veoma teško uneti neophodnu količinu cinka. Osim toga, alkohol i kofein koje unosimo svakodnevno, izbacuju cink iz organizma, a ishrana bogata kalcijumom smanjuje njegovu  apsorbciju. Potvrđeno je da se zink najlakše usvajaja u obliku organskih jedinjenja kao što su soli limunske (citrati) i mlečne kiseline (laktati).

Literatura:

Clintoria R. Williams, Monisha Mistry, Aswathy Miriam Cheriyan, Jasmine M Williams, Meagan K Naraine, Carla L.Ellis, Rickta Mallick, Abinash C. Mistry, Jennifer L. Gooch, Benjamin Ko, Hui Cai, and Robert S Hoover, Zinc Deficiency Induces Hypertension by Promoting Renal Sodium Reabsorption, American Journal of Physiology-Renal Physiology, 16 January 2019.

Niche parfimerija iz Sibira

Poslednjih godina interesovanje za selektivne parfeme je značajno poraslo. Sve više muškaraca i žena želi da ima posebnu, selektivnu aromu "koja nije kao kod drugih". Mislim da je 8. mart dobra prilika da uronimo u svet visoke parfimerije: zanimljiv i detaljan. 

Šta je to selektivni parfem? Naziv je došao od riječi "SELECTIO", preveden kao "najbolji izbor". Posebnost ovog parfema je njegov sastav i ograničena serija proizvoda. Ovakvi parfemi, po definiciji, nisu dostupni širokoj javnosti, jer ih nije tako lako pronaći, a cena im je često znatno veća od bilo kog uobičajenog parfema u prodaji. Visoka cena definisana je činjenicom da se za formulaciju mirisne kompozicije koriste samo prirodna esencijalna ulja i afrodizijaci. Ovakve sastojke,  poznatii proizvođači više ne koriste u proizvodnji novih mirisnih komponenti  s obzirom na to da je rast hemijske industrije doprineo da se prirodni sastojci zamene sa sintetičkim komponentama, što je doprinelo smanjenju troškova i mogućnosti proizvodnje nekoliko novih mirisnih komponenti godišnje, dok je u niche parfimeriji neprihvatljivo da se tako brzo i jeftino kreira novi parfem.

Kažu da takvim parfemima treba dati dve šanse, jer, često kada ih prvi put sretnete, odbiće vas "složenost" i neobičnost . Ali kada ih ponovo nanesete, ista kompozicija će se otkriti potpuno drugačije - u zavisnosti od temperature vazduha, vlažnosti, pa čak i brzine vašeg pulsa.

U niche parfimeriji možete pronaći arome sa hirovitim i netrivijalnim mirisnim notama. Među velikom raznolikošću nijansi možete naći lišće karija, tamjan, antilop ili tropske mirisne smole... Slobodno, zar ne?

Fantazija modernih parfemskih umetnika nudi sve više kreativnih kombinacija - sve što treba da uradite je da pronađete nešto što vam se sviđa!

Još jedna karakteristika selektivnih priča je veliki broj prirodnih sastojaka. Da bi razvili jedinstvene kompozicije, parfimeri biraju retke prirodne apsolute i eterična ulja - pravo zadovoljstvo za ljubitelje eko-proizvoda!

Kreatori nicha mirisa se oslanjaju na visoko kvalitetne sirovine, dok je izgled proizvoda često predstavljen modernim staklenim bočicama sa zatvaračima od prirodnih materijala (npr, drveta ili od kože).

Koji je vaš nicha parfem? Izaberite svoju aromu iz selektivne kolekcije L'INSPIRATION DE SIBERIE.