U poslednje vreme, doslovno sa svih strana, slušamo o imunitetu: kod lekara, u reklamnim brošurama i na društvenim mrežama ... "Kako povećati imunitet deteta?", "Koje vitamine za imunitet treba davati deci?", "Ehinecea jača imunitet", itd. Najčešće, imunitet se shvata kao sposobnost organizma da se brani od opasnih virusa i bakterija, ali to nije sve što imunološki sistem radi. Čak ni stručnjaci ne znaju sasvim tačno kako se sve to dešava, ali ja ću pokušati da istaknem ono što je važno i šta možemo da očekujemo...
Imuni sistem je jedan od tri glavna regulatorna sistema našeg tela (zajedno sa nervnim i endokrinim). To znači da nijedan organ, niti jedna ćelija našeg tela ne ostaje bez njegove pažnje.
Imuni sistem ima dva glavna cilja:
- prvi, da se telo zaštiti iznutra (uništi promenjene i „bolesne“ ćelije koje nastaju u organizmu), i
- drugi, da nas zaštiti od spoljašnjih patogenih faktora (mikroba, virusa, parazita, itd.) koji ulaze u telo iz spoljašnje sredine.
To je sistem koji održava uspostavljeni poredak u našem telu. Kada to nije moguće, u organizmu najblaže rečeno nastupa "haos". Na primer, u slučaju autoimunih bolesti, imuni sistem pokazuje preteranu aktivnost i počinje da aktivno uništava svoje normalne ćelije smatrajući ih za izmenjene. Ili, u slučaju da imunološki sistem reaguje tromo i neblagovremeno dolazi do imunodeficijencije, pa bilo koji patogeni faktor postaje domaćin u našem organizmu, ozbiljno ga oštećujući. Treći tip poremećaja je „izopačena“ reakcija, kada imuni sistem ne reaguje kako treba u organizmu i kada dolazi do pojave alergijskih bolesti. To je jedan od najčešćih problema u detinjstvu.
Imunološka zaštita se sastoji od nekoliko desetina hiljada različitih reakcija koje se javljaju svakog minuta u telu. Za ove reakcije su potrebne originalne komponente: proteini, elementi u tragovima, vitamini (za sintezu antitela i obnavljanje ćelija), energija (tako da ćelije mogu da unište ono što telu ne treba), koordinisani rad gotovo svih organa i sistema.
Na rođenju svako dete već ima urođeni imunitet, sposoban da ga zaštiti od genetički stranih supstanci. Glavni organi imunološkog sistema (timus, limfni čvorovi, limfoidni plakovi u crevima, slepo crevo, krajnici) počinju da se formiraju u periodu od 4-5 nedelja intrauterinog razvoja. Način formiranja imunog sistema je genetski određen proces, ali koliko dobro se genetska informacija sprovodi zavisi od spoljašnjih uslova.
Dijeta buduće majke treba da bude uravnotežena, ne samo sa vitaminima i mikroelementima, već i sa aminokiselinama i mastima (posebno polinezasićenim masnim kiselinama). Ovo je glavni građevinski materijal za fetus koji se razvija. Samo uz dovoljan unos svih supstanci, genetički program se može sprovesti u potpunosti. Neke esencijalne aminokiseline (valin, treonin) direktno utiču na stanje imunog sistema. Nedostatak omega-3 klase polinezasićenih masnih kiselina (PUFA) takođe može dovesti do poremećaja u formiranju imunog sistema, i pre i posle porođaja. Omega-3 PUFA regulišu upalne i imunološke reakcije, a njihovo delovanje se normalizuje, tj., sa smanjenjem imuniteta, aktiviraju ga, a uz preterane reakcije, naprotiv, smanjuju ga. To je važno imati na umu, posebno za majke koje su vegetarijanci: treba da budu posebno oprezne pri izboru proizvoda tokom trudnoće.
Količina vitamina D koju dete prima intrauterino od majke određuje kako će se genetska informacija ostvariti nakon rođenja. Činjenica je da vitamin D reguliše količinu specijalnih zaštitnih "kapa" (telomera) na svakom hromozomu. Ako tokom trudnoće nije bilo dovoljno ovog vitamina, ove „kape“ su mnogo manje i loše štite hromozome, odnosno mogu slabo prenositi genetičku informaciju, podložnije su mutacijama i mogu da dovedu do prerane smrti ćelije.
Ćelije imunog sistema, koje se nalaze u crevima, i normalna crevna mikroflora sa 70% obezbeđuju imuni odgovor kod dece. Nekada se smatralo da creva deteta počinju da „kolonizuju“ mikrofloru tek nakon rođenja. Prema podacima kojima raspolažemo u ovom trenutku, ovaj proces počinje već u 20. nedelji intrauterinog razvoja i direktno zavisi od stanja mikroflore u crevima majke. Ako u toku trudnoće koristite specijalne proizvode koji stimulišu rast normalne mikroflore, pomoći ćete da se unapred brine o ovom važnom delu imuniteta. I, naravno, važno je obratiti pažnju na higijenu bebe nakon rođenja, kako se ne bi poremetila ravnoteža u crevima.
Tokom prve godine života, osnova daljeg zdravlja (uključujući i imuni sistem) je dojenje. Majčino mleko sadrži neverovatnu količinu hranljivih materija: gotove imunoglobuline, specijalne enzime, korisne bakterije koje ne samo da štite dete od infekcija, već i omogućavaju imunološkom sistemu da se razvija u pravom smeru. Dokazano je da ekskluzivno dojenje tokom prvih šest meseci života nekoliko puta smanjuje učestalost alergijskih bolesti kod dece. Naravno, veoma je važno da je u tom periodu majka dobija sve neophodne supstance koje prenosi detetu.
Pravilna ishrana je osnova zdravlja dece u prvim godinama života. Prvih 1000 dana života je najkritičniji period kada put implementacije genetskog programa direktno zavisi od ishrane i drugih spoljnih faktora, koji određuju zdravlje deteta do kraja života. Zbog toga je posebno važno u prve tri godine da dete hranite, posebno pripremljenom hranom, a ne kobasicama i čipsom. Prema Nacionalnom programu za optimizaciju ishrane za decu uzrasta od 1 do 3 godine, oko 60% dece posle godinu dana počinje da prima hranu koja nije namenjena za hranu za bebe.
Kako podići imunitet deteta?
Ograničite upotrebu antibiotika, jer to izaziva ozbiljnu štetu ne samo crevnoj mikroflori (koja se u idealnim uslovima može obnoviti samo za 3-4 meseca), već i celom imunološkom sistemu. Suprotno očekivanjima, deca, naprotiv, počinju da se razboljevaju češće i trajnije. Antibiotici u ranom detinjstvu treba koristiti samo kada su ozbiljni razlozi u pitanju.
Pažljivo birajte proizvode za negu beba. U prvoj godini života važno je da imati na umu, da koža beba ima visoki kapacitet resorpcije, a sve što se nanosi na kožu može se apsorbovati i ući u sistemsku cirkulaciju. Stoga, sa velikom pažnjom treba obratiti pažnju na sastav dječje kozmetike. Ako sredstva sadrže nezdrave supstance - to će biti ozbiljno opterećenje za ne sasvim zreli imuni sistem i može izazvati patološke promene u ćelijama. Probajte prirodnu seriju "Vitamama" za najmlađe!
Obratite pažnju na dnevni režim. Režim, kao i hrana, treba da bude namenjen za decu! Puno noćno spavanje (mlađe dete, duže) i obavezno spavanje preko dana značajno osnažuju odbranu tela. Dakle, deca starosti od 1 do 3 godine treba da spavaju od 12 do 13 sati, od 3 do 5 godina - 11-12 sati dnevno.
Održavajte fizičku aktivnost. Igre, redovne šetnje, možda plivanje ili specijalna gimnastika nisu samo ključ uspešnog razvoja deteta, već i aktivnosti "kaljenja" koje jačaju imuni sistem. Treba imati na umu da prekomerna opterećenja (i fizička i mentalna) mogu, oslabiti imuni sistem.
Higijena. Svako dete treba da se umiva ujutro i uveče. Roditelji moraju pažljivo da prate čistoću ruku, kao i higijenu zuba. Sve ovo u kombinaciji pozitivno utiče na sveukupno zdravlje djeteta i pomaže u održavanju mikroflore crijeva u stabilnom stanju.
Važno je ne preterivati sa higijenom: sterilni uslovi neće omogućiti formiranje imunog sistema, a bilo koja, čak i bezopasna bakterija, može dovesti do ozbiljne bolesti.
Osnova zdravlja svakog deteta, posebno male dece, su tri uslova: hrana, način života i ljubav roditelja. I oni deluju samo u kompleksu. Ako deca imaju sve to, biće zdravi. Ovako najbolje možemo pomoći deci da imaju dobar imunitet i zdrav život!
Нема коментара:
Постави коментар