Nanobiotici i zarastanje rana

Kako sanirati i izlečiti ranu na fotografiji? Antibioticima? Antibiotici jesu najvažniji medicinski izum u ljudskoj istoriji i neprocenjivo su oružje za borbu protiv različitih zaraznih bolesti. Međutim, antibiotici postaju sve manje korisni zbog povećane otpornosti bakterija i drugih mikroorganizama i to postaje ozbiljan i sve veći problem javnog zdravlja u današnjem svetu.  Razvoj novih i snažnijih antibiotika dovodi do drastičnog odgovora patogena razvijanjem otpora do tačke u kojoj najmoćniji lekovi u našem arsenalu više nisu efikasni protiv njih. Hitro su potrebne nove strategije za upravljanje i kontrolu bakterijskih bolesti a s tim u vezi primena nanomaterijala, kako izgleda,  može da ima veoma obećavajući pristup. 

Možda probati sa nanobioticima? Nanobiotici koriste alate nano veličine (milioniti deo milimetra) za uspešno upravljanje bakterijskim bolestima i imaju sve veću ulogu u razumevanju kompleksnosti patološke fiziologije bolesti. Primjena nanotehnologija u medicini, ili nanomedicini, koja je već pokazala ogroman uticaj na farmaceutsku i biotehnološku industriju, ubrzano postaje glavna pokretačka sila u toku stalnih promena u antimikrobiološkoj  oblasti. 

Naučnici sa Sibirskog federalnog univerziteta i Instituta Jozsef Stefan razvili su nanoantibiotik iz biljnih ekstrakata koji se mogu koristiti za lečenje teških rana. Otkriće je opisano u Journal of Microbiological Methods.

Antibiotik je napravljen na bazi srebra i cinka, a vodena baza je napravljena od ekstrakta zlatne voloduške (Bupleurum aureum, lekovita biljka iz Sibira)  i Heracleum dissectum (biljka koja potiče takože iz Sibira).

Tokom ispitivanja, dobijeni lek pokazao je najveću efikasnost protiv Pseudomonas aeruginosa, Staphilococcus aureus i Escherichia coli, rezistentnih na meticilin.

Upotrebljeni agensi za dobijanje nanoantibiotika nisu uvek bezbedni, za razliku od ekstrakata lekovitog bilja, koji nemaju toksično ili agresivno dejstvo. Sibirski naučnici su koristili sopstveni visoko produktivni bakterijski soj da bi proizveli ovaj materijal, koji je u stanju da sintetiše bakterijsku celulozu na različitim supstratima. Što se tiče nanoantibiotika, “obogaćivanje” fitokomponentama značajno je proširilo njegov opseg djelovanja.