Šamani leče dušu

Va Meng Lee je šaman koji koristi duhove kako bi izlečio ljude i zaštitio njihove duše. Iako ovakva vrsta posla obično dobija malu pažnju zapadne medicine, Lee radi u bolnici zajedno sa lekarima.

Lee je šaman i radi u Merci Medical Center u Merced-u, Kalifornija. Ova bolnica je bila jedna od prvih u SAD-u koja je formalno priznala ulogu tradicionalnih iscelitelja.

Li kaže da lekari imaju ulogu u lečenju bolesti od kojih oboleva naše telo, a da su šamani odgovorni za našu dušu. Kao i u mnogim drugim kulturama, Lee veruje da delovi duše mogu biti izgubljeni ili ukradeni. Leejeva uloga je da kroz ceremonije i rituale sa pacijentima zaštiti njihove duše. 

Međutim, ne veruju svi u snagu šamanskog isceljenja. Dok neki bespogovorno veruju, mnogi delovanje šamana odbacuju kao placebo efekat. Drugim rečima, oni ne misle da šamanske ceremonije mogu da izleče osobu. Oni veruju da do izlečenja pacijenta dolazi samo zato što pacijent veruje da će biti izlečen. U konvencionalnoj nauci, placebo efekat se postiže kada se, prilikom ispitivanja nekog novog farmakološkog preparata u eksperimentalnoj grupi, istovremeno drugoj, kontrolnoj grupi, daje neki medikament sa potpuno neutralnim dejstvom. Efekat poboljšanja zdravstvenog stanja kod kontrolne grupe (placebo efekat), koji je često bolji od efekta primene pravog medikamenta, rezultat je autosugestije i umnogome zavisi od ličnosti učesnika u proceduri.. Ali ovaj način razmišljanja možda više neće zadržati vodu. Prema nedavnim istraživanjima, delovanje placebo nema samo psihološki efekat.

Ted Kaptchuk i Kathrin Hall su pronašli dokaze o tome kako placebo deluje na molekulskom nivou. Otkrili su da je stepen uspešnosti placeba pod nekim uslovima povezan sa prisustvom odgovarajućijh enzima. U zavisnosti od genetike ćoveka, ovakvi enzimi su više ili manje prisutani. To znači da neki ljudi mogu biti genetski skloniji izlečenju upotrebom placeba. Ova istraživanja ukazuju na to da pozitivni efekti placeba ne potiču samo od našeg uma.

Prema Kaptchuk-u, rituali mogu imati veliki uticaj na nas kroz odgovor placeba. On veruje da su rituali u stanju da ubede um, a um može da utiče na telo. Možda su šamani poput Lee-a iskoristili placebo efekat kroz svoje rituale. Ili možda stvarno prizivaju duhovno isceljenje. 

Šta vas motiviše

Ne razmišljaj, počni da radiš

Bogovi iz grčke mitologije mora da su bili veoma brutalni kada ih naljutite. Najvećom kaznom su sasvim sigurno kaznili Sizifa. Sizif je bio kralj i prevarant. Bio je tako pametan da je zapravo dva puta prevario smrt! Kao kaznu za njegovu oholost, bio je prinuđen da večito gura ogromnu stenu uz planinu. Iznova i iznova, borio bi se pod težinom stene samo da bi gledao kako se stena vraća nazad. Kazna je bila recept za besmislenu frustraciju. Prema istraživanju bihevioralnog ekonomiste Dan-a Arielija, grčki bogovi morali su da znaju nešto o ljudskoj psihi.

Arieli kaže da novac ne motiviše ljude toliko kao što bismo mogli da mislimo. On naglašava da ljudi trče maratone, da se stalno penju na planine, i da sve to rade besplatno. Ovo su naporna iskustva. Nekako niz loših trenutaka postaje poželjno ukupno iskustvo. Arieli je istraživao ovu misteriju, i otkrio je da nas smislen posao, izazovi koje imamo u radu kao i priznanja koja dobijamo na poslu, motivišu više od novca.

U jednom eksperimentu, Arieli je plaćao ljude da prave vrlo jednostavne igračke, koristeći lego kocke. Iznos koji su dobijali, bio je sve manji sa svakom igračkom koju su napravili. Kao što je mogao i da očekuje, učesnici su na kraju prestali da prave igračke kada je novac koji su dobijali postao suviše mali. Zatim je Arieli počeo da demontira igračke ispred učesnika dok su oni gradili svoju sledeću igračku. On je to učinio kako bi im pokazao da njihov posao nema smisla. Nakon što su uvideli uzaludnost njihovog rada, oni su mnogo brže odustajali, uprkos novcu koji su primali. Čak i učesnici koji su uživali u radu sa lego-om, su odustajali u ovom slučaju. Arieli kaže da ovo pokazuje da smislen rad više motiviše od novca i uživanja.

Arieli je, takođe, otkrio da posao koji je izazovan, više motiviše. U drugom eksperimentu, učesnici koji nisu dobili uputstva o tome kako da završe zadatak, vrednovali su svoj rad mnogo više od onih koji su dobili instrukcije za obavljanje posla.

Priznanje na radnom mestu je važno za motivaciju. U još jednom eksperimentu, Arieli je dao učesnicima neke papire. Kada su završili posao, vratili su papire nazad. Međutim, Arieli je, ili ignorisao njihov posao i stavljao papire na gomilu, davao priznanja površnim "uh-huh" ili ih stavljao direktno u mašinu za rezanje papira. Rezultati koje je dobio bili su slični eksperimentu sa pravljenjem igračaka, ali je primetio još nešto zanimljivo: ignorisanje rada osobe bilo je gotovo jednako demotivišuće kao i uništavanje papira!

Ljudi su komplikovana stvorenja. Ono što motiviše jednu osobu možda ne motiviše drugu. Ali ako je Arieli ispravano zaključio, posao koji je smislen i izazovan, čak i sa malim brojem priznanja, može da dovede do zadovoljnijeg i produktivnijeg radnog života.

https://www.youtube.com/watch?time_continue=1&v=bSWX6CByw0A

Ustati ili odustati

Ustati ili odustati

Dilema pred kojom su se verovatno našli mnogi koji treba ujutru da ustanu i krenu na posao. Ipak ustaju, poštujući staru izreku da "oni koji odustaju ne pobeđuju, a pobednici nikada ne odustaju". Međutim, izgleda da nisu u pravu i da ova izreka nije tačna. Mnogi od najuspješnijih ljudi na svetu su više puta odustajali od poslova koje su započeli.


Bill Gates je  16 puta proglašen za najbogatijeg čoveka na svetu. Iako duguje mnogo svog uspeha ustrajnosti, verovatno isto toliko duguje i volji da odustaje. Gejts verovatno ne bi bio danas slavni milijarder da nije napustio studije. Bio je student druge godine na prestižnom Harvard College kada je odlučio da odustane od studija.

Osnivač Facebooka Mark Zuckerberg, takođe, je napustio Harvard College kako bi ostvario svoj san.

Mahatma Gandhi je napustio svoju advokatsku uspešnu karijeru i postao jedan od najpoznatijih revolucionara u istoriji.

Prema psiholozima Gregori Miller i Carsten Vrosch, ljudi koji su spremni na odustajanje su zdraviji od onih koji odbijaju da odustanu.

U jednoj studiji psiholozi su posmatrali dve različite grupe ljudi. Grupu koja je bila voljna da pristane na odustajanje nazvali su „Quitters“, a grupu koja odbija da odustane, „Buldog“.

Merenjem gotovo svih zdravstvenih parametara, "Quiters"-i su pokazali bolje rezultate. Manje su patili od kožnih poremećaja, lošeg sna, loše probave i glavobolje. Takođe, otkrili su da kod "Buldoga" hormoni koji izazivaju stres su bili u stanju hroničnog stresa.

Odustajanje ne pruža samo podršku našem zdravlju. Sloboda odustajanja, takođe, statistički je povezana sa zdravijim brakovima. U Sjedinjenim Državama prije 1960. godine brak se mogao završiti samo razvodom ako su se oba partnera složila s tim. Krajem 60-ih i 70-ih godina ovaj zakon je promenjen, tako da se svatko mogao razvesti bez dozvole partnera. Istraživači sa Univerziteta Stanford su otkrili da je ovaj novi način slobodnog okončanja braka, doveo do pada broja samoubistava žena za 20 odsto, kao i do pada stope nasilja u porodici.

Neke kompanije dozvoljavaju svojim zaposlenim da napuste posao, i pored ugovornih obaveza koje imaju, i da na taj način doprinesu kompaniji. Npr., online kompanija, Zappos, svojim novozaposlenim radnicima, čak plaća 1.000 dolara za prekid radnog odnosa u toku prvog meseca. Zappos veruje da će njihova kompanija imati mnogo više koristi od zapošljavanja ljudi koji su tu ne samo zbog novca, već pre svega imaju entuzijazam za posao.

Izgleda, da sloboda odustajanja nije samo osnovno ljudsko pravo, već suštinski deo zdravog ljudskog bića. Jednostavno nije istina da "oni koji odustaju ne pobeđuju, a pobednici nikada ne odustaju". Ponekad je odustajanje važan deo pobede koja dolazi na kraju.

Pijete li vodu

Ljudski organizam je sastavljen u najvećem procentu od vode, i obično dobijamo savete da pijemo oko 8 čaša vode dnevno (oko 2 L). Iako se nauka malo bavi ulogom vode u organizmu (valjda se to podrazumeva), sasvim je sigurno da je održavanje hidratnosti organizma  veoma važno.

I pored toga, dokazano je da:

1. Voda pomaže da telu obezbedimo maksimalne fizičke performanse

Uzimanje vode je posebno važno tokom intenzivnog vežbanja ili u toku velikog znojenja. Dehidracija može da  ima primetan efekat gubljenjem samo 2% sadržaja vode u telu. Međutim, nije neuobičajeno da sportisti gube do 6-10% vode znojenjem, što može da dovede do promene telesne temperature, smanjene motivacije, povećanog umora i fizičkog i mentalnog osećanja da je vežbanje mnogo teže. Pokazalo se da optimalna hidracija sprečava da dođe do ovakvih efekata, a čak može i da smanji oksidativni stres koji se javlja tokom vežbi visokog intenziteta. Ovo ne iznenađuje ako uzmemo u obzir da su mišići sastavljeni od oko 80% vode.

Dakle, ako intenzivno vežbate i izloženi ste znojenju, hidratacija tela že vam pomoći da se osećate najbolje moguće.

2. Hidratacija organizma ima veliki uticaj na nivoe energije i funkcije mozga

Istraživanja pokazuju da čak i blaga dehidracija (1-3% od telesne težine) može da naruši mnoge aspekte funkcije mozga. U studiji koja je rađena sa mladim ženama, gubitak tečnosti od 1,36% nakon vežbanja umanjuje raspoloženje i koncentraciju i povećava učestalost glavobolja.

Još jedna slična studija, ovaj put kod mladih muškaraca, pokazala je da gubitak tečnosti od 1,59% dovodi do slabljenja pamćenja i do povećavanja osećaja anksioznosti i umora. 

I u mnogim drugim studijama, od dece do starijih osoba, pokazano je da blaga dehidracija može narušiti raspoloženje, pamćenje i performanse mozga.

3. Uzimanje više vode u toku dana može pomoći da se oslobodite zatvora

Konstipacija je čest problem, koji se odlikuje neredovnim pokretima creva i poteškoćama u prenošenju stolice. Povećanje unosa tečnosti se često preporučuje kao deo protokola tretmana, a postoje i neki dokazi koji to potvrđuju. Korišćenje karbonatne vode, pokazuje naročito obećavajuće rezultate u tretmanu opstipacije, iako razlog nije u potpunosti shvaćen.

4. Voda za piće može da pomogne kod lečenja kamena u bubregu

U pitanju su kamenčići koji izazivaju bol, formirani od kristala minerala u urinarnom sistemu. Najčešći oblik je kamenac koji se formira u bubrezima. Postoje ograničeni dokazi da unos vode može da pomogne u sprečavanju ponavljanja formiranja kristala kod osoba koje su prethodno dobile kamen u bubregu. Veći unos tečnosti povećava zapreminu urina koji prolazi kroz bubrege i razređuje koncentraciju minerala, tako da je manje verovatno da će doći do kristalizacije i formiranja kamenčića.

5. Voda pomaže kod sprečavanja mamurluka

Mamurluk se pojavljuje nakon konzumiranja alkohola, koji je diuretik, što dovodi do gubitka više vode iz organizma nego što se unosi. Na taj način je moguće da dođe do dehidracije. Iako dehidracija nije glavni uzrok mamurluka, može izazvati simptome kao što su žeđ, umor, glavobolja i suva usta.

Dobar način da smanjenje mamurluk je da pipijete čašu vode između dva pića kao i da popijete barem jednu veliku čašu vode pre spavanja.

6. Uzimanje više vode može da pomogne kod gubitka težine

Ono što vam moće pomoći ako želite da izgubite kilograme je konzumiranje više vode, jer voda može povećati da poveća zasićenost i da ubrza metabolizam. U dve studije je pokazano da uzimanje pola litre vode ubrzava metabolizam za 24-30% u toku 1.5 sata. To znači, da ako pijete 2 litre vode dnevno, možete da povećate ukupnu potrošnju energije do 96 kalorija dnevno.

I vreme u koje pijete vodu je važno, najefikasnije je piti vodu pola sata pre obroka. To može da dovede do toga da se osećate sitije i da unesete u organizam manje kalorija.

U stvari, najbolje je piti hladnu vodu, jer će tada telo koristiti dodatnu energiju (kalorije) da zagreje vode do telesne temperature.

Literatura:

1. Murray B., Hydration and physical performance, J Am Coll Nutr. 2007 Oct;26(5 Suppl):542S-548S.

2. Armstrong LE1, Ganio MS, Casa DJ, Lee EC, McDermott BP, Klau JF, Jimenez L, Le Bellego L, Chevillotte E, Lieberman HR., Mild dehydration affects mood in healthy young women,

J Nutr. 2012 Feb;142(2):382-8. 

3. Cuomo R1, Grasso R, Sarnelli G, Capuano G, Nicolai E, Nardone G, Pomponi D, Budillon G, Ierardi E., Effects of carbonated water on functional dyspepsia and constipation, Eur J Gastroenterol Hepatol. 2002 Sep;14(9):991-9.

4. Tommie Prasetyo, Ponco Birowo, Nur Rasyid, The Influence of Increased Fluid Intake in the Prevention of Urinary Stone Formation: a Systematic Review, Acta Med Indones-Indones J Intern Med., Vol 45, Number 4, October 2013. 

Jedete li čokoladu

čokolada

Tamna čokolada je puna hranljivih materija koje mogu pozitivno uticati na vaše zdravlje. Napravljena od semena drveta kakao-a, jedna je od najboljih izvora antioksidanata na planeti. Studije pokazuju da tamna čokolada može poboljšati zdravlje i smanjiti rizik od srčanih oboljenja.

1. Crna čokolada je veoma hranljiva

Ako jedete kvalitetnu tamnu čokoladu sa visokim sadržajem kakao-a, vi se onda zapravo veoma dobro hranite.

Tabla od 100 grama tamne čokolade sa 70-85% kakaa sadrži:

• 11 grama vlakana.
• 67% dnevnih potreba gvožđa
• 58% dnevnih potreba magnezijuma.
• 89% dnevnih potreba bakra.
• 98% dnevnih potreba mangana.
• Takođe ima dosta kalijuma, fosfora, cinka i selena.

Naravno, 100 grama je prilično velika količina, i nije nešto što bi trebalo da svakodnevno konzumiramo, jer istovremeno uzimamo 600 kalorija i umerene količine šećera. Profili masnih kiselina iz kakaoa i tamne čokolade je odličan. Masti su uglavnom zasićene i mononezasićene, sa malim količinama polinezasićenih masnih kiseelina. Tamna čokolada, takođe, sadrži stimulanse kao što su kofein i teobromin, ali je malo verovatno da ćete se zbog toga buditi noću, jer je količina kofeina veoma mala u poređenju sa, na primer, kafom.

2. Tamna čokolada je moćan izvor antioksidanata

Tamna čokolada sadrži organska jedinjenja koja su biološki aktivna i funkcionišu kao antioksidanti. Između ostalih sadrći polifenole, flavone, katehine, itd. U jednoj studiji je pokazano da kakao i tamna čokolada sadrže više antioksidantnih supstanci kao što su polifenoli i flavoni od drugih testiranih plodova, među kojima su bile i borovnice.

3. Tamna čokolada može da poboljša protok krvi i da smanji krvni pritisak

Postoje mnoge kontrolisane studije koje pokazuju da flavoni iz tamne čokolade mogu da stimulišu endotel, sluznicu arterija, da proizvodi gas azot oksid (NO), koji šalje signale koji dovode do opuštanja arterija, čime se smanjuje otpor protoku krvi i na taj način dolazi do smanjenja  krvnog pritisaka. Međutim, postoji i jedna studija koja je rađena sa ljudima koji su imali povišen krvni pritisak, i u kojoj nije dokazan nikakav efekat na smanjenje krvnog pritiska, pa ako imate povišen krvni pritisak, nemojte očekvati da čete ga sniziti sa velikim količinama čokolade.

4. Tamna čokolada dovodi do povećanja HDL i štiti LDL od oksidacije

Konzumiranje tamne čokolade može dovesti do poboljšanja nekoliko važnih faktora rizika za bolesti srca. U kontrolisanom ispitivanju, nađeno je da prah kakaa doveo do značajnog smanjenja oksidovanog LDL holesterola (loš holesterol), a istovremeno do povećanja HDL holesterola (dobar holesterol) kod muškaraca sa povišenim holesterolom. Smanjenje holesterola u arterijama dovodi do manjeg rizika od srčanih oboljenja u toku dužeg vremenskog perioda. Ispostavilo se da imamo nekoliko dugoročnih opservacionih studija koje pokazuju prilično drastično poboljšanje. U istraživanju kod 470 starijih muškaraca, pronađeno je da kakao smanjuje rizik od kardiovaskularne smrti za neverovatnih 50% u periodu od 15 godina. Druga studija je pokazala da je konzumacija čokolade 2 ili više puta nedeljno smanjila rizik od kalcifikacija naslaga u arterijama za 32%. Manje konzumiranje čokolade bilo je bez efekta. U još jednoj studiji pokazano je da upotreba čokolade 5 puta nedeljno, dovodi do  smanjenja rizika od kardiovaskularnih bolesti za 57%. Naravno, ovo su takozvane opservacijske studije, pomoću kojih se ne može dokazati da je čokolada uzrokovala smanjenje rizika.

Međutim, s obzirom na to da imamo biološki mehanizam (niži krvni pritisak i oksidovani LDL), smatram da je moguće da redovna konzumacija tamne čokolade u stvari smanji rizik od srčanih oboljenja.

Tamna čokolada takođe može smanjiti insulinsku rezistenciju, koja predstavlja zajednički faktor rizika za mnoge bolesti kao što su bolesti srca i dijabetes.

Kako do više energije

Usled nedostatka energije do koje dolazi usled nedovoljne koncentracije karnitina u ćelijama dolazi do osećaja zamora, depresije i seksualne disfunkcije. Unutrašnji efekat ćelijskog deficita energije je povećavanje verovatnoće za oboljevanje od mnoštva degenerativnih bolesti.

Karnitin je važan za beta-oksidaciju masnih kiselina. Masne kiseline sa dugim lancem iz citoplazme moraju biti transportovane u mitohondrije da bi mogle ući u procese oksidacije, iz kojih se dobija energija.

Reč "karnitin" potiče iz indoevropskog korena KAR-a, varijante korena (S)KER-a, sa značenjima kao što su sečenje, orezivanje, grebanje i odvajanje. Na grčkom κείρειν znači "seče", kao sečenje kose ili poprečna sečenja za razliku od uzdužnih; ali takođe znači i meso zaklane životinje ili lešine. Latinska imenica caro (stem carn-) znači meso, iz koje se dobijaju reči poput telesno, krvoproliće, mesožder, zveri, inkarnacija.

Karnitin je prvobitno pronađen u ekstraktima mesa. Justus von Liebig (1803-73), nemački organski hemičar, primetio je da kuvanje mesa uništva njegovu hranjivu vrednost i preporučio proizvodnju ekstrakta. Zatim, 1908. godine, Kutscher-a, koji je počeo da istražuje hemijske supstance u takvim ekstraktima, otkrio je niz novih jedinjenja koja su bila slična onima koja su več bila poznata, kao što su kreatin, kreatinin, holin i neurin. Nova jedinjenja obeležena su neobičnim imenima, kao što su ignotine, novaine, karnitin, vitiatin itd.

Godine 1947. Fraenkel & Blevett su izolovali iz jetre i kvasca supstancu za koju su mislili da je član porodice vitamina B i nazvali je vitaminom BT, jer su testirali delovanje ove supstance na larve Tenebrio molitor. Kasnije se ispostavilo da je ova supstanca identična sa karnitinom.

Biološka funkcija L-karnitina

L-karnitin ima mnogo različitih funkcija u telu. Od velikog praktičnog značaja su:

- katalitička funkcija L-karnitina u sagorevanju  masnih kiselina u mitohondrijuma, i

- metabolička funkcija L-karnitina kao pufera za višak alkilnih ostataka.

Uopšteno govoreći, L-karnitin omogućava sagorevanje masti i inhibira lipogenezu. U ćelijama tela, kao što su mišići, masne kiseline moraju se transportovati za sagorevanje i generisanje energije u mitohondrije gde na početku sagorevaju beta oksidacijom, a kasnije, u ciklusu trikarbonskih kiselina. 

Šta su to "vitamini za oči"

Lutein, poznat kao "očni vitamin", je vrsta antioksidanta iz grupe karotenoida, koji je najpoznatiji po zaštiti zdravlja oka. Postavite sebi sledeće pitanje: Koliko boja ima u vašoj omiljenoj hrani? Odgovor će vam reći koliko luteina unosite u telo. Kao i mnoge druge vrste antioksidanata, lutein se nalazi u  obojenim namirnicama kao što su voće i povrće - naročito lisnato zelenilo i vrste koji su narandžaste ili žute.

Zajedno sa drugim antioksidantom zeaksantinom, koji takođe poboljšava vid, lutein pomaže u zaštiti očiju od oksidativnog stresa.

Iako je najbolje da uzimate dovoljno luteina prirodno kroz zdravu ishranu, neki biološki aktivni dodaci ishrani ili obogaćena hrana i pića mogu se koristiti kako bi se povećao unos luteina. 

Lutein ima antioksidativne sposobnosti koje pomažu u borbi protiv oštećenja koja nastaju usled delovanja slobodnih radikala uzrokovanih svetlošću ili izlaganjem suncu, lošoj ishrani i drugim faktorima koji povećavaju rizik od gubitka vida povezanog sa starenjem ili poremećaja poput makularne degeneracije i katarakte. U tom procesu, antioksidanti poput luteina štite zdrave ćelije dok zaustavljaju rast malignih ćelija.

Čak i kod ljudi kod kojih već postoji oštećenje oka, unošenjem luteina putem ishrane ili uzimanjem BAD, može doći do sprečavanja napredovanja i daljeg oštećenja vida. 

Iako su lutein i drugi karotenoidi izuzetno važni za očuvanje vida i vaših očiju, lutein se takođe koristi i za sprečavanje poremećaja na koži, prevenciji nekoliko vrsta tumora uključujući tumor debelog creva ili dojke, kod dijabetesa tipa 2 i faktora rizika povezanih sa koronarnom bolešću srca.

5 Prednosti Luteina

1. Štiti od poremećaja oka poput makularne degeneracije

Lutein se preporučuje kao prirodni tretman makularne degeneracije (AMD), koja se smatra najčešćim uzrokom slepila kod starijih odraslih osoba. Procene pokazuju da je više od 25 miliona ljudi širom sveta pod uticajem starosne makularne degeneracije ili katarakte, posebno ljudi stariji od 55 godina koji žive u industrijalizovanim zapadnim zemljama. Nažalost, prema američkoj optometričkoj asocijaciji, očekuje se da će se učestalost AMD-a do 2025. utrostručiti!

Lutein štiti oči od oštećenja uzrokovanih UV talasima koji negativno utiču na delikatne delove očiju kao što je mrežnjača (makula). Istraživači sa Univerziteta Harvard su otkrili da uzimanje 6 miligrama luteina dnevno može smanjiti rizik od makularne degeneracije u proseku za 43%.

Slično tome, druge studije pokazuju da veći unos luteina i zeaksantina ishranom, zajedno sa vitaminom E, je povezano sa značajno smanjenim rizikom od formiranja katarakte. Lutein takođe, pomaže kod smanjenja zamora očiju, odsjaja i osetljivosti na svetlost, pomažući da sočivo i mrežnjača imaju odgovarajuću gustinu i ojačaju tkivo oka.

2. Pomaže u zaštiti zdravlja kože

Karotenoidi uključujući lutein i zeaksantin su takođe, prisutni i u koži. Za očuvanje zdravlja kože i borbu protiv tumora kože, lutein pomaže filtriranjem visokih energija talasnih dužina vidljive svetlosti, što usporava brzinu oksidativnog stresa. Neke studije na životinjama pokazuju da lutein pruža značajnu zaštitu od oštećenja kože izazvanog svetlošću, kao što su znakovi starenja i potencijalno tumor kože.

3. Može pomoći u smanjenju rizika od dijabetesa

Prema nekim studijama na životinjama, viši nivoi luteina i drugih karotenoida u krvi povezani su sa manjim rizikom od dijabetesa ili povezanih komplikacija. Studija iz 2000. godine koja je sprovedena na pacovima sa diijabetesom, pokazala je da je dopunjavanje ishrane sa luteinom i DHA (ključni tip omega-3 masnih kiselina) pomoglo normalizaciji svih biohemijskih modifikacija izazvanih dijabetesom.

U poređenju sa kontrolom pacova koji ne uzimaju lutein i DHA, dijabetični pacovi koji su uzimali suplemente imali su manje stope oksidativnog stresa i manje oštećenja retine očiju, uprkos hiperglikemijskim uslovima.

4. Može pomoći u smanjenju rizika od tumora

Neka istraživanja pokazuju da ljudi koji uzimaju više luteina ishranom, imaju niže stope tumora dojke, debelog creva, grlića materice i pluća. Iako još uvek nije poznata tačna veza između luteina i raka, korelacione studije su pokazale da odrasle osobe sa višim nivoima luteina u krvi imaju smanjen rizik od razvoja nekoliko oblika uobičajenih karcinoma.

U ovom trenutku je potrebno još istraživanja koja bi nam pomogla da u potpunosti razumemo efekte luteina i drugih karotenoida na tumore, imunitet, hormonalno i kardiovaskularno zdravlje, nezavisno od drugih hranljivih materija koje se nalaze u voću i povrću.

5. Može pomoći u održavanju zdravlja srca

Neke opservacijske studije pokazuju da karotenoidi, uključujući lutein, mogu da pomognu u smanjenju rizika od razvoja srčanih bolesti i moždanog udara. Kao i sa prethodno pomenutim studijama koje pokazuju potencijalne efekte luteina na zaštitu od raka, još uvek nismo sigurni kako lutein poboljšava zdravlje srca. Budući da lutein ima anti-inflamatorna i antioksidativna svojstva, čini se da bi to koristilo zdravlju srca smanjenjem upale, što je osnovni uzrok koronarne bolesti srca.

Studije sa Univerziteta Južne Kalifornije, sugerišu da bi nizak nivo luteina u krvi mogao da doprinese zadebljanju zidova arterija. Tako se povećava rizik za razvoj arterioskleroze i začepljenje karotidnih arterija koje mogu dovesti do srčanog udara. Opservacijske studije USC-a pokazuju da ljudi sa najvišim nivoom luteina u krvi imaju manje sakupljanja plaka u arterijama, dok suprotno, što je manje biljnih namirnica bogatih luteinom u ishrani, sve više se začepljuju njihove arterije.

Još jedan ubedljiv faktor je da nakon što su istraživači testirali efekte luteina na arterijama kod ljudi, koje su uklanjaju tokom operacije, u arterijama nakon dodavanja luteina bilo je prisutno manje leukocita u poređenju sa kontrolnim uzorkom, što ukazuje da je došlo do manje upale i začepljenja.

Literatura

1. Khachik, F., Bernstein, P. & Garland, D. L. (1997) Identification of lutein and zeaxanthin oxidation products in human and monkey retinas. Investig. Ophthamol. Vis. Sci. 38:1802–1811.

2. Mangels, A. R., Holden, J. M., Beecher, G. R., Forman, M. R. & Lanza, E. (1993) Carotenoid content of fruits and vegetables: an evaluation of analytic data. J. Am. Diet. Assoc. 93:284–296.

3.    Mares-Perlman, J. A., Fisher, A., Klein, R., Palta, M., Block, G., Millen, A. E. & Wright, J. D. (2001) Lutein and zeaxanthin in the diet and serum and their relation to age-related maculopathy in the Third National Health and Nutrition Examination Survey. Am. J. Epidemiol. 153:424–432.