Tajne milijardera

Gostujući autor: Mirko Bogdanović, diplomirani farmaceut i  master menadžmenta, osnivač i vlasnik apoteke ALBA

Mirko Bogdanović

Ovo je 2. deo trilogije “Kako do stana iz snova”. Nije baš kao “Gospodar prstenova” - i kraće je i realnije! Tako da, ako si preživeo prethodni post, probaj sad ovaj. Mi Srbi ionako živimo po principu – što nas ne ubije samo će nas ojačati, pa je velika šansa da ovo za tebe bude kao spanać za Popaja.

MLM.

Da razdvojim istine od laži, kažem da li je to piramidalna ili neka druga šema... I ono najvažnije - da TEBE, ako razmišljaš o ovome, naoružam potrebnim predznanjem ili da prosto skapiraš da ovo nije za tebe i guraš dalje.

Šta je MLM? To je ono kad kao nigde ne radiš, a valjaš neku robu. To je ono kad ti veruju na lepe oči, a posle te ili kunu ili dižu u nebesa. To je ono kad ti ne radiš, a pare dolaze same. I tako to...

Zaista MLM je sve od gore navedenog. Naravno, daleko je bolji scenario da imaš dobru robu koja stvarno pomaže ljudima, jer će onda em doći da ponovo kupe, em ti obraz ostane čist. Iako je poštenje u Srbiji jeftna roba, neki od nas ga i dalje vrednuju (autor ovog texta među njima) pa ću u nastavku texta pisati samo o situaciji kad ono što valjaš stvarno vredi.

Takođe, pare mogu da dolaze same, a da ti ništa ne radiš. Ovo može da ti bude još jedna penzija, možda čak i veća od one koju ćeš dobiti od države. Ipak, znaj da ne kažem PENZIJA tek tako. To zaista znači da u većini respektabilnih MLM biznisa nećeš morati da radiš baš ništa, a parice će same doći, ali znači da i do penzije ima da se naradiš... Ne moraš baš 40 godina, ali rezultate svakako ne očekuj ni za mesec, ni za godinu dana!

Ovo je dakle igranka za uporne i strpljive koji veruju da ono što rade zaista pomaže ljudima. Onda oni svoj posao ne gledaju kao prodaju, odnosno nije im motiv samo da zgrnu pare, već pre svega da pomognu drugima. Često i na bolji način nego konvecionalnom medicinom ili kozmetikom. Tako sada imamo firme koje proizvode prirodnu kozmetiku, bez konzervanasa od najkvalitetnijih moguíh sastojaka, ili pak parafarmacuetiku koja uvažava najnovija naučna saznanja i nudi efikasna rešenja različitih zdravstvenih problema.

Tamara i Jurij Gičev

Ako si pratila/pratio moj fejs, znaš da sam bio na biznis forumu Sibirskog Zdravlja u Hotelu “Hilton” krajem jula. Povod je bio proslava 4 godine poslovanja Kompanije u Srbiji i svojim prisustvom su počastvovali i vlasnici Jurij Gičev i njegova supruga. Tom prilikom su podeleli sa nama prisutnima svoje viđenje MLM-a. Ne znam ruski, ali automatski prevodilac je sjajna stvar, tako da sam zahvaljujući tehnologiji razumeo svaku reč – i sada na srpskom tebi prenosim suštinu.

-Kad bih ja sad odlučio da Sibirsko Zdravlje prodaje svoju robu po apotekama- Gičev je počeo tim rečima- kad bih batalio ovaj MLM posao i počeo da radim kao sav normalan svet? Šta bi se desilo? Šta misliš?

-Pa, desilo bi se par stvari odjednom – prva je dobra. Stvarno dobra. Pustili bi reklamu na Pinku, ušli u apoteke... U roku od mesec dana cela Srbija bi znala za Sibierian Health. Odlično – je l' tako?

-Da. To stvarno jeste odlično – nastavio je u svom maniru, pun energije, gotovo skakućući ispred velikog platna postavljenog za prezentaciju. Uz masivnu gestikulaciju rukama njegov glas se orio salom.

A onda je iznenada utihnuo:

-A sada one loše stvari – počeo je. - Nažalost, potpuno zasenjuju dobre.

-Iako bi cela Srbija znala za SH, to bio bio samo još jedan proizvod na polici. Da bi se izdvojio od konkurencije, morali bi da ga reklamiramo. Da potrošimo puno, puno para na marketing. Da napravimo poseban deo firme koji vodi računa samo o tome. Da konstantno ubrizgavamo pare u marketing sektor da bi se prodaja održavala i možda rasla. DA POTPUNO PROMENIMO FOKUS! A zašto? Da bi napravili brz prodor, a onda da sve stane? I prodaja, ali još značajnije – kvalitet. Efikasnost naših proizvoda bi ostala ista decenijama. Proizvoda, koje mi usavršavamo, kad god saznamo za neko novo naučno saznanje. 

-MI SMO TRENUTNO LIDERI U KVALITETU I EFIKASNOSTI. MI SMO TRENUTNO LIDERI U INOVACIJAMA! Mi smo trenutno ne za korak, već za 2 koraka ispred konkurencije na polju bioloških dodataka ishrani! 

A šta bi smo bili ako prekinemo MLM? Šta bismo bili ako sa direktne, pređemo na klasičnu prodaju – prodaju u apotekama, zdravim hranama, trgovinskim lancima... 

-Da Vam kažem. Bili bismo gotovi! 

Ne odmah. U početku bi sve uzgledalo sjajno. Ali za pet – za deset godina, Sibirsko Zdravlje bi od kompanije koja je lider u kvalitetu, postala samo još jedna firma koja nudi isto što i svi ostali. 

A zašto? U fokusu bi bila prodaja, a ne ideja da se pomogne ljudima. 

Ovako, Vi, naši saradnici, željom da pomognete drugima, rešavate probleme ljudi. Usput, firma se širi, trgovinski obrt se povećava... Polako postajemo sve bolji i bolji. Dakle, tiha voda breg roni. Polako, ali sigurno, Sibirsko Zdravlje postajati poznatije i poznatije, zastupljenije i zastupljenije. Svi će čuti za nas. A mi ćemo ostati lideri! Meni to zvuči bolje. A Vama?

-Da li to tebi zvuči bolje – sada ja pitam. Da budeš deo nečega što ima perspektivu? Da pomogneš ljudima oko sebe i da zaradiš u isto vreme? 

-SAD je momenat da počneš. Trenutno u Srbiji 0,5% ljudi zna da Sibirsko Zdravlje postoji. To je tvoja šansa! ZA 1-2 GODINE BIĆE KASNO da se uđe u ovaj posao i očekuju neki ozbiljniji rezultati. Dakle, ako ti propustiš ovu šansu, drugi sigurno neće!

-Pozovi me. Pitaj me sve što te zanima. Ja sam ovde da ti pomognem da doneseš pravu odluku za svoju budućnost. 

-I da ti kažem još nešto. Ako nećeš to da uradiš zbog para, uradi to zbog sebe i svoje porodice! Poruka preko mesindžera je potpuno besplatna. To je samo par sekundi posla. A efekti te jedne poruke mogu ti potpuno izmeniti život. I ne mislim samo finansijski.

Ako želiš da budeš zdrav – ako želiš da tvoja deca budu zdrava – nemoj samo da prodaješ. Usvoj životnu filozofiju Sibirskog Zdravlja i živi po njoj svaki dan. Efekti će biti zapanjujući.

Zašto to kažem? Znam po sebi. A reći ću i tebi. Sve što treba da znaš da bi bio zdrav i da bi ostao zdrav i da bi značajno smanjio verovatnoću da oboliš od nečega što ne treba. Kad imaš taj zdravstveni problem – ni onda nije kasno! Ali zašto ga ne bi imao? Zašto bi strepeo? Zašto ne bi bio siguran da si preduzeo sve što je do tebe da ga nemaš?

A ako to uradiš za sebe – zašto ne bi pomogao i drugima. Zašto im ne bi ispričao šta si ti uradio i uz njihovu zahvalnost, usput zaradio i novac. Jer ovde, u Sibirskom Zdravlju - to tako ide.

Pošalji mi poruku preko mesindžera, pozovi me na 032/5462-740 (telefon apoteke), pošalji mi mejl na mirko.s.bogdanovic@gmail.com. Ali uradi to ODMAH. Dok još nije kasno. Dok još može da se zaradi. Jer ako te drugi preteknu, ostaje samo da pomogneš sebi. 

A jedno od najvećih zadovoljstava je pomagati drugima. Nemoj ga sebi uskratiti!

Da li nas štiti boginja Meseca?

Kada ga je 1817. čuveni Bercelijus izolovao i dao mu ime po Seleni, grčkoj boginji meseca, sestri Eje (boginje zore) i Heliosa (boga sunca), nije ni slutio da je ovaj mikroelement dragocen za naš organizam, neophodan apsolutno svima, i da će imati zapaženu ulogu u filmovima Isterivači duhova i Evolucija.  Element koji ulazi u sastav većine hormona i fermenata i na taj način je povezan sa svim organima i sistemima našeg organizma. Ali što je najvažnije štiti naše ćelijske membrane , samim tim štiti i ćelije i tkiva od uništavanja. 

Koja je uloga selena u organizmu?

1. Deluje kao snažan antioksidant

Antiokidanti poput selena pomažu u smanjivanju oksidativnog stresa, neutrališući višak slobodnih radikala. Štite ćelije od oštećenja izazvanih oksidativnim stresom,  koji je povezan sa hroničnim bolestima kao što su bolesti srca, Alchajmerova bolest i kancer, a sprečavaju prevremeno starenje i rizik od moždanog udara.

2. Smanjuje rizik od pojedinih karcinoma

Visok nivo selena u krvi može biti efikasna zaštitita od određenih karcinoma, a uzimanje selena može pomoći poboljšanju kvaliteta života kod ljudi koji su na tretmanu hemoterapijom. Selen smanjuje oštećenja DNK i oksidativni stres, podstiče imuni sistem i uništava ćelije raka.

3. Efikasna zaštita od bolesti srca

Selen normalizuje oksidativni stres i smanjenje rizik od oboljenja koronarne arterije.

4. Sprečava opadanje mentalnog zdravlja

Dijeta bogata selenom može pomoći u prevenciji mentalnog pada i poboljšanju gubitka pamćenja kod pacjenata sa Alchajmerovom bolešću.

5. Važna uloga u radu štitaste žlezde

Selen štiti štitnu žlezdu od oksidativnog stresa i neophodan je za proizvodnju hormona štitne žlezde. Selen može biti od pomoći ljudima sa Hashimoto-vim oboljenjem i drugim vrstama bolesti štitne žlezde.

6. Poboljšava imuni sistem

Selen je ključan za pravilno funkcionisanje imunog sistema. Viši nivoi selena mogu biti korisni za pojačavanje imunog sistema kod pacijenata sa HIV-om, gripom, tuberkulozom i hepatitisom C.

7. Ublažava simptome kod astme

Upotreba preparata sa selenom, može biti korisna za ljude sa astmom zbog njegove sposobnosti da smanjuje upale u organizmu. 

Nova koncentrisana formula SELENA u organskom obliku predstavlja mineral prirodne mladosti, jedan od najvažnijih antioksidanasa u našem organizmu! Elemvital s organskim selenom predstavlja  „živ“ selen u koncentrovanom obliku, napravljen imajući u vidu specifičnost njegovog usvajanja u organizmu i obogaćen ekstraktima lekovitog bilja Altaja i Bajkala, ekstraktom bajkalskog šiška, ekstraktom šipka, ekstraktom belog luka i ekstrakt acerole (višnja s Barbadosa). Ovaj preparat, obogaćen je i jednim od antioksidanasa nove generacije – dihidrokvercetinom koji se dobija detaljnom preradom ariša. Prilikom regularnog korišćenja čak i neznatne količine tog antioksidansa se normalizuje vaskularna permeabilnost, smanjuje se rizik od nastanka kardiovaskularnih i onkoloških bolesti, nastanka trombova u sudovima. Osim toga, dihidrokvercetin normalizuje nivo holesterola u krvi, štiti vid i poboljšava opšte stanje.

Literatura:

1. L.Ai.Pham-Huy, Hua He2, C.Pham-Huy, Free Radicals, Antioxidants in Disease and Health, Int J Biomed Sci 2008; 4 (2): 89-96

2. I.M.Puspitasari, R.Abdulah, C.Yamazaki, S.Kameo, T.Nakano and H.Koyama, Updates on clinical studies of selenium supplementation in radiotherapy, Radiation Oncology 2014, 9:125 

3. Flores-Mateo.G, Navas-Acien A, Pastor-Barriuso R, Guallar E. Selenium and coronary heart disease: a meta-analysis, Am J Clin Nutr. 2006 Oct;84(4):762-73.

Šta je zajedničko za marmeladu i lekove

Volite li marmeladu? A voćni žele? Ja obožavam, naročito marmeladu Budimke iz Požege, koje nema već dugo vremena. Ali, da li ste se ikada zapitali šta daje glatki, polučvrsti oblik marmeladi? Šta je razlikuje od pekmeza ili džema? Naravno, reč je o pektinu, prirodnom polisaharidu koji se nalazi u voću.

Henry Braconnot

Ljudi vekovima spravljaju ovakve proizvode, ali tek je 1790 francuski hemičar Luj Nikola Voklen (čovek koji je otkrio dva hemijska elementa, berilijum i hrom, prvi dobio tečni amonijak na atmosferskom pritisku) pokazao da sokovi iz nekog voća stajanjem očvrsnu, dajući providan, transparentni gel, koji se može odvojiti od vode. Nismo dugo čekali, jer već 1825 takođe francuski hemičar, Henri Braconnot izolovao i opisao ovo jedinjenje. On je definisao pektin kao želatinozni princip koji je plodovima davao sposobnost da formiraju žele kada se kuvaju sa šećerom. Braconnot je prepoznao da je za reakciju neophodan šećer i odgovarajuća pH vrednost i spomenuo je da je prilikom pravljenja želea dodao malu količinu kiseline "kako bi raščistili pektate". Braconnot je nazvao ovakvo jedinjenje pektin' od grčke reči pēktikos što znači "da se zgusne ili učvrsti".Proces ekstrakcije tečnog pektina zabeležen je 1908. god. u Nemačkoj a proces se brzo proširio do SAD gde je 1913. god. Douglas dobio patent. Pronalazak pektina je predstavljao početak njegove  industrijske upotrebe. 

Pektini z jabuka

Danas postoji čitava industrija koja je posvećena ekstrakciji i preradi pektina, uglavnom iz  kore pomorandže i jabuke, za njegovu upotrebu kao sredstva za želiranje u mnogim prehrambenim proizvodima i za stabilizaciju voćnih sokova, kiselih mlečnih pića i jogurta.

Jedinjenja dobijena iz pektina su, kao grupa, interesantni sa najrazličitijih gledišta. Struktura i koloidno ponašanje supstanci dobijenih iz pektina veoma su zanimljivi ne samo sa stanovišta hemije, nego i fiziologije i medicine.  Pektini pokazuju čitav niz lekovito-profilaktičkih efekata na organe i sisteme.

Tumori

Dijetalna vlakna se dovode u vezu sa smanjenjem rizika za dobijanje raka debelog creva. Proučavana je efikasnost modifikovanih pektina u lečenju karcinoma. Predloženi su mehanizmi pomoću kojih pektini mogu imati sposobnosti vezivanja za galektine na površini ćelija raka (laktini koji vezuju galaktozu) i uzrokuju mitohondrijalne poremećaje.i njihova efikasnost protiv metastaze raka prostate. Iako primena modifikovanih pektina nije imala uticaj na primarni rast tumora, metastaze su smanjene u poređenju sa kontrolnom grupom. In vitro eksperimenti pokazali su efikasnost modifikovanih pektina na humane ćelije prostate u izazivanju apoptoze (oblik programirane ćelijske smrti koji se javlja u fiziološkim i patološkim procesima u organizmu); kože, debelog creva, pluća i melanoma u inhibiranju proliferacije ćelija. 

Kardiovaskularni sistem

Uprkos velikom broju ispitivanja koja su usmerena na procenu efekata dijetetskih vlakana na kardiovaskularne ishode, mali je broj istraživanja koja su usmerena na ulogu pektina, pa ostaje dosta kontroverzi u pogledu njegove efikasnosti u utjecaju na profil lipida u krvi. U većini studija proučavana je uloga pektina u kombinaciji sa drugim gumama. U ovim ispitivanjima došlo se do različitih rezultata, pri čemu je dokazano smanjenje koncentracije ukupnog nivoa holesterola i triglicerida. Ispitivanja koja su usmerena samo na istraživanje efekata pektina na lipide u serumu takođe su pokazala različite rezultate. Meta-analiza efekata dijetetskih vlakana u poređenju sa holesterolom (upoređivanje pektina, ovsenih mekinja, guar guma i psilijuma) pokazala su da povećanje unosa rastvorljivih vlakana ima samo mali doprinos dijetetskoj terapiji namenjenoj za smanjenje holesterola. Mehanizmi delovanja su istraženi i uključuju sposobnost zaštite od peroksidacije lipoproteina niske gustine (LDL), povećanja metabolizma HDL-a i povećanog kapaciteta pektina u odnosu na žitarice ili mekinje. Sistolni krvni pritisak je smanjen kod odraslih osoba koji su uzimali pektin u odnosu na placebo u dvostruko slepoj probi, randomizovanom kliničkom ispitivanju, dok je hipertenzija ostala nepromenjena u drugoj studiji.

Helirajući efekti

Modifikovani pektin iz citrusa značajno povećava izlučivanje arsena, kadmijuma i olova u urinima kod zdravih odraslih osoba (normalno opterećenje metala) nakon 6 dana primene. Ovaj helatni efekat se pripisuje prisustvu ramnogalakturonana u pektinu. Kod dece iz Belorusije sa umerenim i visokim opterećenjem cezijuma, administracija pektina (dobijenih iz jabuka) dovela je do smanjenja nivoa cezijuma. Dobijeni su i pozitivni efekti u povećavanju antioksidativnog nivoa  u hematološkom sistemu.

Diabetes

Pokazano je da su hranljive supstance u rastvorljivim vlaknima smanjile porast postprandijalne koncentracije glukoze u krvi i koncentracije insulina. Međutim, nekoliko ispitivanja koja su posebno procenjivala dejstvo pektina na markere dijabetesa dala su manje uverljive rezultate. Nije bilo promena u postizanju nivoa glukoze u plazmi i nema efekta na postprandijalnu reakciju glukoze kod pektina kod zdravih odraslih osoba ili odraslih sa dijabetesom kontrolisanom dijetom, dok su hipoglikemične aktivnosti zabeležene kod pacijenata bez diabetesa sa hiperlipidemijom.

Dijareja

Pektin se već dugi niz godina koristi u lečenju dijareje. Pektin smanuje obim i poboljšava stolicu, smanje količinu oralnih rastvora i intravenozne tečnosti za potrebnu hidrataciju i skraćuje trajanje bolesti. U ispitivanju kod kritično bolesnih odraslih osoba koje primaju antibiotike, postojao je trend smanjenja dijareje kod onih koji su primali vlakna i pektin. Pektin stimuliše rast epitela u crevu, čime se smanjuje dijareja. Dodatni predloženi mehanizmi delovanja u gastrointestinalnom traktu uzima u obzir i efekat oligosaharida iz pektina na mikrofloru creva.

Gastroezofagealni refluks

U Evropi su ispitivana sredstva na bazi pektina, za upotrebu kod pacijenata sa gorušicom. Ovaj proizvod smanjuje količinu hrane i koncentraciju kiseline koja dolazi do jednjaka, čime se smanjuje gorušica. Takođe se pokazalo da sredstva bazirana na pektinu odlažu ponavljanje umerene ili ozbiljne gorušice i erozivog esophagitisa (zapaljenja sluzokože) kada se koriste u tretmanima prevencije. 

Sistemi za isporuku lekova

Kombinacija čestica alginat-pektin-polilizin, obećava dobre osobine sredstva koje se primenjuje u lekovima sa kontrolisanim oslobađanjem. Prisustvo tvrdog pektin gela unutar čestica daje snažnije i stabilnije sredstvo u kiselim i alkalnim rastvorima, što može produžiti otpuštanje leka. Ovaj sistem čestica može imati potencijalnu upotrebu i kao nosač za lekove koji se slabo usvajaju nakon oralne primene.

Imunomodulacija

Ispitivan je uticaj polisaharida iz pektina, uključujući arabinogalaktan, ramnogalakturonan i komaruman poreklom iz različitih biljaka koji se koriste u tradicionalnoj medicini, na imunološki sistem. Takođe su postojali izveštaji koji opisuju procenu biljaka kao što su Comarum palustre, Glinus oppositifolus, Vernonia kotschiana i Bergenia crassifola. Različiti postupci su opisani u in vitro eksperimentima, uključujući interferencije sa adhezijom neuttrofila i povećanjem ekspresije izlučivanja citokinina.

Alergije

Ispitivan je preventivni efekat galakto-oligosaharidi na senzibilizaciju hrane kod dojenčadi. Ipak, podaci koji postoje su nedovoljni da bi podržali ili negirali upotrebu prebiotičkog suplementa kako bi se sprečila alergija na hranu. Predložen je fizički uticaj pektina na varenje proteina iz hrane kao alergena. Međutim, u nekim slučajevima, prijavljene su alergije i na sam pektin.

Interakcije

Istovremena primena pektina sa hranom ili suplementima koji sadrže beta-karoten mogu smanjiti koncentraciju beta-karotena za više od 50%. Postoji nekoliko dokaza da istovremeno uzimanje pektina sa visokoenergetskom hranom može smanjiti nutritivne prednosti ove dijete, što je pokazano u kontrolisanom istraživanju kod neuhranjene dece; Takođe se pokazalo da je proizvodnja uree takođe niža kod dece koja su uzimala pektin sa svojim kaloričnim dodacima. 

Kombinacijom pektina sa drugim lekovitim biljkama i vlaknima dolazimo do proizvoda koji ne samo da podstiču izbacivanje štetnih materija i toksina, već i pozitivno utiču na lečenje različitih sistema organa.

Literatura:

1. Park Y, Hunter DJ, Spiegelman D, et al. Dietary fiber intake and risk of colorectal cancer: a pooled analysis of prospective cohort studies. JAMA . 2005;294(22):2849-2857.

2. 4. Liu S, Buring JE, Sesso HD, Rimm EB, Willett WC, Manson JE. A prospective study of dietary fiber intake and risk of cardiovascular disease among women. J Am Coll Cardiol . 2002;39(1):49-56.

3.. Zhang C, Liu S, Solomon CG, Hu FB. Dietary fiber intake, dietary glycemic load, and the risk for gestational diabetes mellitus. Diabetes Care . 2006;29(10):2223-2230.

4. Kiyohara H, Matsumoto T, Nagai T, Kim SJ, Yamada H. The presence of natural human antibodies reactive against pharmacologically active pectic polysaccharides from herbal medicines. Phytomedicine . 2006;13(7):494-500.

5. Osborn DA, Sinn JK. Probiotics in infants for prevention of allergic disease and food hypersensitivity. Cochrane Database Syst Rev . 2007;(4):CD006475

Šta su "životni amini"?

Amini su klasa organskih jedinjenja sa opštom formulom.....ne, ne, ne. Samo bez panike, o hemiji ćemo na nekom drugom mestu. Sada radije malo o tome šta su "životni amini" i kakva je njihova uloga u našem telu.

Otac reči VITAMIN

Stipendista Lister instituta za preventivnu medicinu, Cazimir Funk, počeo je 1910. godine sa istraživanjem dihidroksifenilalanina (DOPA) ali se veoma brzo zainteresovao za bolest koja se popularno zvala "beri-beri". Ova bolest je bila uobičajena među orijentalnim ljudima koji su konzumirali polirani (ljušteni) pirinač. Oštećenja koje izaziva bolest najčešće se karakteriše kao bol u ekstremitetima i promena u boji kože praćena paralizom iza čega obično sledi smrt.  Beriberi na jeziku kojim se služe domoroci u Šri Lanci, Singalskom, znači ja ne mogu, ja ne mogu. Funk je primetio da se uvođenjem u ishranu pirinčanih mekinja, golubovi ili pilići oporavljaju od polineuritisa gallinarum i da ponovo počinju da rastu. Ubrzo je objavio članak: "Hemijska priroda supstance koja leči polneuritis kod ptica izazvana ishranom sa poliranoim pirinčem". Ovaj tekst pratio je mnoštvo drugih članaka o beri-beri-u, ali ključni je objavljen u časopisu državne medicine: "Etiologija nedostataka" 1912. godine, gde je po prvi put pojam "vitamin" uveden u svetsku literaturu.

Vitamini B grupe

Naime Funk je izolovao hemijsko jedinjenje koja je sprečilo upalu nerva (neuritisa) kod pilića i kako je to jedinjenje po hemijskoj prirodi amin, i kako je veoma važno za život nazvao ga je VITAMIN spajajući latinsku reči "vita" život sa hemijskom prirodom jedinjenja, amin.

Funk je pretpostavio da postoji još jedinjenja iz grupe vitamina čiji nedostatak izaziva različite vrste bolesti (npr., nedostatak vitamina C izaziva "skorbut", vitamina D "rahitis" itd.).Nazive su dobijali dodajući slova abesede na osnovu vitamin, prema redosledu njihovog otkrivanja (vitamin A, vitamin B, vitamin C...). Kasnije se ispostavilo da nisu sva jedinjenja iz ove grupe po hemijskoj strukturi amini, ali naziv VITAMIN se održao do današnjeg dana, naročito u industriji hrane i dodataka ishrani. 

Iako su vitamini izuzetno važni u ishrani, ipak, postoji mnogo zabluda o vitaminima i zdravstvenim prednostima koje oni pružaju. Uzimanje velikih doza određenih vitamina može biti i štetno. Najbolje je da jedete razne zdrave, neprerađene namirnice, i da ne uzimate suplemente. Dodaci vitamina (suplementi) se često uzimaju bez saveta sa edukovanom i profesionalnom osobom. Koriste se za lečenje skoro svih bolesti, poput prehlade ili za suzbijanje problema sa stilom života kao što je stres.

Vitamini su organska jedinjenja koja učestvuju u različitim metaboličkim funkcijama, ali, suprotno popularnom uverenju, vitamini nisu čudotvorni lekovi. Danas na tržištu postoji veliki broj proizvođača koji reklamiraju svoje vitaminske preparate kao "prirodne", kao da ima i drugih koji su "neprirodni". Naravno reč je o preparatima koji su dobijeni iz biljnih ili životinjskih izvora,  nasuprot jedinjenjima koja su dobijena hemijskom sintezom. 

Da li postoji razlika?

Gledajući hemijsku strukturu molekula vitamina, razlike nema. Razlka ima samo u sastavu proizvoda, jer vitamini dobijeni iz prirodnih izvora sadrže optimalan (prirodan) sastav ne samo vitamina, već minerala, oligoelemenata i drugih sastojaka, dok su vitamini dobijeni hemijskom sintezom jedinjenja velike čistoće. U prvom slučaju, vitaminske preparate možete kupiti u slobodnoj prodaji, dok je u drugom slučaju, potrebna stručna konsultacija lekara i lekarski recept, jer lako može doći do predoziranja i neželjene hipervitaminoze.

Na žalost, danas svi živimo veoma brzo, u zagađenoj "neprirodnoj" sredini, često ne obraćajući pažnju šta jedemo i kakvog je kvaliteta hrana koju jedemo, pa je neophodno da koristimo dodatke ishrani. U tom slučaju vodite računa da preparati koje uzimate potiču iz prirodnih izvora sa što manje obrade (termičke, hemijske). Naravno, potrebno je voditi računa i o ceni preparata. Birajte preparate sa optimalnim odnosom cena - kvalitet.

U nekim slučajevima je potrebno uzimati velike količine vitamina, kao npr. kod hemoterapije, tumora, profesionalnih sportista koji se izlažu velikim naporima, itd.

Literatura:

1. Berger S., Kazimierz (Casimir) Funk – Pioneer in Vitaminology – 101 Anniversary of His Discovery – Special Note, Pol. J. Food Nutr. Sci., 2013, Vol. 63, No. 4, pp. 201-205.

2. Funk C., The etiology of deficiency diseases. J. State Med., 1912, June.

Eliksir iz četinara - zdravlje, mladost i lepota

Iglice četinara

Sredinom dvadesetog veka, Fedor Timofeevič Solodki, profesor Lenjingradska šumarske akademije, postavio je  novi smer u nauci - biohemija šuma. Radovima F.T. Solodki, A.L. Agranat i njihovih učenika i sledbenika, razvijen je naučni koncept za obradu i upotrebu borovih iglica pri čemu se dobijaju vredne biološki aktivne supstance (BAS). BAS iz četinarskih iglica ima veliku fiziološku aktivnost i štiti telo od patogene mikroflore, nadoknađuje nedostatak vitamina i minerala u ishrani, pomaže organizmu da se prilagodi nepovoljnim faktorima životne sredine. Jedna od supstanci dobijenih metodom profesora F.T. Solodkog je provitaminski koncentrat četinara.

Федор Тимофеjвич Солодкиj i Асja Лазаревна Агранат с коллегамa.
Arhiva В.Б.Некрасовой

U toku II svetskog rata, ekstrakt od iglica četinara, korišćeni su u bolnicama opkoljenog Lenjingradu kako bi spasili ranjenike i vratili "životnu sili" braniocima grada.

Pedesetih godina prošlog veka prof. F.T. Solodki je predložio da se provitaminski koncentrat četinara koristi u prehrambenim kompozicijama kao preventivni dodatak vitamina. Međutim, farmaceutska industrija je bila brža, prešla je na proizvodnju sintetičkih vitamina, i oni su uskoro potpuno zamenili prirodne vitamine.

Koncentrat dobijen iz četinara se već dugi niz godina koristi samo u kozmetičkoj industriji kao BAS u sastavu higijenskih i kozmetičkih proizvoda.

Tek 70-tih godina prošlog veka, započele su detaljne studije sastava koncentrata četinara, koje se nastavljaju i danas. Najvažniji sastojci lipidnog kompleksa dobijenog iz iglica četinara su vitamini i provitamini rastvorljivi u mastima, koji obezbeđuju antioksidativna i imunostimulirajuće osobine ovog proizvoda. Vitamini grupe K, koji poseduju antihemoragično delovanje, neophodno za normalnu koagulaciju krvi. Provitamin D-b-sitosterol, campesterol i stigmasterol normalizuju nivo holesterola i b-lipoproteina u krvi, smanjuju sadržaj lipida niske gustine. Fitosteroli, skvalen i poliprenoli uključeni su u vitalne procese biljnog i životinjskog organizma. Funkcija poliprenola je vezivanje i transfer oligosaharida od nukleotidnih fosfosaharida do polipeptida (ili proteina) i formiranja njihovih kompleksa. Ovaj proces je uobičajen za ćelije svih živih organizama, i narušavanje ovog procesa dovodi do prekida života. Najvažnija prirodna funkcija poliprenola je učešće u glikozilaciji proteina i proteida, što je posebno važno za proteine koje formiraju membrane. Glikozilizovani proteini štite proteine od proteolize prilikom sinteze i transporta i označavaju tačan položaj na membrani na koje protein treba da se veže. Antitela koja proizvode B-limfociti, takođe u svojim aktivnim centrima koja su odgovorna za interakciju antitela sa antigenima i receptorima su delovi ugljenohidrata. Možemo, sa sigurnošću, pretpostaviti da će poliprenoli imati uticaj na imunološki status organizma, za popravku ćelija, spermatogenezu.

Moderna teorija imuniteta ukazuje na to da poliprenoli biljaka koji se unose u telo mogu imati veliku ulogu u korekciji imunog odgovora. Studije su sprovedene u skladu sa preporukama Odeljenja za uvođenje novih lekova i farmaceutskog odbora Ministarstva zdravlja Ruske Federacije. Istraživanje uticaja poliprenola na imuni sistem tela pokazalo je da poliprenoli sadrže imunomodulatorne supstance koje selektivno utiču na humoralnu jedinicu imunog odgovora i nespecifičnu fagocitnu aktivnost makrofaga. S obzirom na izuzetno nisku toksičnost, poliprenoli se mogu uzimati kao preventiva sa antistresnim i adaptogenim svojstvima. Ovakve zaključke koji su dobijeni kao rezultat studija na životinjama, potvrdili su u klinici Državne medicinske akademije Rusije u Sankt Petersburgu. I.I. Mechnikov, u Centru za hematologiju i hemofiliju i u Klinici za dečije zarazne bolesti u Letoniji kod pacijenata sa patologijom imunog statusa.

Blagi uslovi proizvodnje omogućavaju da u jednom kompleksu sačuvaju kako prenoli, tako i skvaleni i vitalno važni multivitamini i provitamini (vitamini E i K, provitamin D-b-sitosterol, kampesterol, provitamin A-b-karoten, lutein, ksantofili u prirodnim odnosima. Pretklinička i klinička ispitivanja pokazala su da su ovi multikomponentni proizvodi hepatoprotektori, onkoprotectori i kardioprotektori.

Literatura:

1. Солодкий Ф.Т. Витамины из лесного сырья. - Гослесотехническое изд- во, ЛГУ М-Л, 1947. - 49 с. 

2. Рощин В.И. Химический состав липидной фракции хвои сосны и ели /СПб.: Эскулап. - в кн. Изучение и применение лечебно­ профилактических препаратов на основе природных биологически активных веществ.- 2000. - С. 114 - 116 

5. Рощин В.И. Состав, строение и биологическая активность терпеноидов из древесной зелени хвойных растений: Автореф. дис... д-ра хим.наук. - СПб., 1995. - 35 с. 

Kako najlakše do stana iz snova – 2 načina koji sigurno pale!

Gostujući autor: Mirko Bogdanović, diplomirani farmaceut i  master menadžmenta, osnivač i vlasnik apoteke ALBA

Bogdanović Mirko

E, jel' bi stvarno hteo (ili htela za dame) da imaš stan u BG? Onakav kao sa slike? Pa jos u centru? I tata bi sine...

E sad, jesi nekad razmišlj'o kako to da stvarno imaš? Da je tvoje? Da mirno treseš svoju havanu u pepeljaru od zlata i te fore... 

Ja jesam. I to poprilično. 

Kao i obično, neki drugi, pametniji ljudi (barem finansijski pametniji) utrli su put mom razmišljanju. Kad bolje razmislim, prilično je prosto. Samo, ne može preko noći. Ipak, izvodljivo je za sve nas.

Kako? To je pitanje od milion dolara, ili recimo od 150.000,00 dolara, koliko ovaj stan vredi.

Pre nego što počnem da pričam o tome postaviću ti par na izgled nepovezanih pitanja. Ali samo na izgled. Itekako su povezana. A ta pitanja su rak rana našeg društva. Dakle...

Koliko mladih u Srbiji ne radi? I koliko njih sa završenim fakultetom ne može da nađe posao. I sad ono ključno pitanje, za sve nas roditelje – ŠTA JA DA KAŽEM SVOM DETETU? DA UČI ŠKOLU ILI NE?

Odgovore na ova pitanja pronašao sam u knjigama poznatih američkih autora koji pišu na temu finansijske pismenosti. Te iste odgovore dao mi je i moj otac, još davno, kad nisam hteo da ga slušam. E pa, sad sam rešio da poslušam. Kako kažu – dobar savet zlata vredi... To ne znači da prikupljam dobrovoljne priloge čitaoca, ali i ne odbijam... Ako bude zainteresovanih navešću tekući u nekom idućem postu. No, dosta šale. Ovo su ozbiljne teme.

Pa šta ti da kažeš svom detetu? Da li je škola ikom dobra donela? To je bar prosto.

JESTE – ŠKOLA JE UVEK DOBRA DONELA! Samo razmislite koja škola. Idealno bi bilo da vaše dete sutra radi ono što voli i da to što voli može i da unovči. Ako ne želi da bude nešto od 2P – Pop ili Političar (što je u Srbiji najunosnije) najbolji su fakulteti-zanati ili fakulteti poput ekonomije ili menadžmenta na kojima se učimo kako da vodimo neki svoj privatni biznis, bilo da je kulinarstvo, usluge ili prizvodnja automobila...

Takođe, kad kažem škola – nije obavezno završiti faks. Mnogo je bolje završiti više elektrotehničku i zaposliti se na vreme, nego biti večiti student ETF-a. Ili slično...

A ima još jedna caka.

Naši roditelji su radili od 7h-15h, mogli da izađu s posla kad hoće i imali plate o kakvim mi možemo samo da sanjamo. Mi radimo od 9h-17h, ne možemo da mrdnemo s posla i živimo za vikend. Odnosno, živeli bi za vikend da imamo malo više para. Ovako – za vikend se bar odmoriš (barem oni kojima su deca malo veća pa nas ne vuku za rukav svaki čas i ne svađaju se po ceo dan).

Našim roditelji su imali penzije. I imaće ih (valjda). A mi? Šta će biti s našim penzijama to Bog Sveti zna? Imaćemo nešto, valjda...

Daće Bog. Daće država. Daće neko...

A mi zaradili te penzije, plaćali doprinose ceo život! Ili nam firma ili država plaćala (sve se to proveri u PIO fondu). I posle svega toga dođe neko i kaže – nema više. Jebi ga – pukli smo. Nema više para za penzije. U Americi se već desilo. Imaju neke penzione planove. Neka berza. Neka čuda... Niko im ništa ne garantuje. Pa ti vidi...

Imaš 2 izbora:

a) nek bude šta bude...

b) nek bude najbolje što može da bude.

Meni je bar ovaj izbor lak. A tebi? Samo naravno – da bi bilo najbolje što može da bude treba da se radi! I ne samo na poslu. Treba i da se pare rasporede tako da nešto ostane svakog meseca. Tj. prvo to nešto lepo odvojiš sa strane, pa onda živiš s ostatkom para. A i zapitaš se:

- da li mi trebaju cigare?

- da li mi treba pivce sa drugarima?

- da li moram da sedim u kafiću ili možemo na kafu i kod kuće?

- da li mi treba treći par cipela?

- da li mi za ovu svadbu kod sestre od tetke treba nova haljina?

-itd...

Naravno, postoji i drugi način. A za najbolje rezultete kombinuj oba.

A koji je drugi način. E TO JE ODGOVOR NA ONA PITANJA – ŠTA DA KAŽEM DECI, ZAŠTO MLADI NEMAJU POSAO ITD... To je i ODGOVOR NA PITANJE OD 150.000,00 $.

Da preformulišem – kako u Srbiji zaraditi (i sačuvati) pare?

Ajmo prvo KAKO SAČUVATI ONO ŠTO ZARADIMO. 

Da li možda ovo želiš?

To nije nužno lakše, ali je prostije objasniti – nikad nemoj da ostaviš sa strane ako ti nešto ostane na kraju meseca! Uvek prvo odvoj sa strane! Koliko god da si u mogućnosti! 10 evra – neka bude 10 evra! Ali prvo njih odvoj sa strane, a posle gledaj kako ćeš do kraja meseca. Kad skontaš da si odvajao 10 bez problema, probaj 20 idućeg meseca... Princip je isti koliko god nula da dodate iza 10-ke.

Nikad, nikad, ali nikad nemoj da trošiš te pare, ako ti zafali za more, za zimovanje, za nove patike... To su pare za tvoju budućnost! To su pare za bolji životni start tvoje dece! To su pare za onaj stan za slike, koji se izdaje za 750 eura mesečno! To je tvoja penzija! A kasnije, zašto ne bi imao i 2. I 3 takva?! Ako ne ti, onda zašto ih ne bi imala tvoja deca. Zašto da rade od 9h – 17h za iste pare (daj Bože da ne bude i za manje) kad mogu da žive od rente i da izdvajaju za kupovinu još nekretnina...

A sad -KAKO ZARADITI? Ako ti mama i tata nisu ostavili milionče, onda si u istom sr.... kao i mi ostali. Ali ne očajavaj – izaći ćemo mi odatle. Korak po korak iz g...... Ali čim izađemo odatle moramo pod ladan tuš! Mora da se radi! I opet ima više varijanti, a TI moraš da izabereš:

a) imam posao i ne treba mi više para

b) imam posao, al' bi mi valjalo i nešto sa strane

c) nemam posao i trebaju mi pare

d) ma sve mi je ravno do Kosova

U slučaju da si izabrao b, ili c nastavi da čitaš i lajkuj me (pliz), a u slučaju da si pod d unfrienduj me i ne vraćaj se više (izvini ako sam te do sad smarao)!

JA ZNAM 2 NAČINA DA POMOGNEŠ SAMA/SAM SEBI. Možda ima i više, ali ja ću podeliti sa tobom ova 2 za koja provereno znam da rade:

pokreni sopstveni biznis (finansijski rizično, ali može da se isplati)

započni MLM biznis (nema finansijskog rizika, a može da se isplati)

Sopstveni biznis je keva! Ako ubodeš pravu stvar, možeš žestoko da se ovajdiš! Ako baš i ne ubodeš u centar i dalje možeš da lepo živiš, ali ako totalno omašiš metu... Jbg, nadam se da nisi uložio baš sve što imaš, jer onda si – zdravo, ćao. Gotovo. Game over. Ali čak i da ti se to desi, nemoj da staviš pištolj na čelo, nego stavi prst na čelo, pa razmisli o drugoj varijanti.

MLM – multi level marketing – to znači da radiš kao prodavac ili kao konsultant za neku firmu koja se bavi direktnom prodajom. Ima firmi ovakvih i onakvih. Ali ima da se probere. Bitno je da izabereš neku čiji proizvodi stvarno pomažu ljudima (jer bez toga nema prodaje, a di ti obraz ostane čist), koja ima transparentan plan nagrađivanja i da se taj plan poštuje (da znaš tačno koliko zarađuješ sad i koliko ćeš jednog dana, ako se potrudiš), kao i da mogu da te nauče kako se radi posao. 

U svetu (a i u Srbiji) postoji nekoliko zaista izuzetnih firmi sa ovim modelom poslovanja i možeš im se pridružiti besplatno i početi da zarađuješ. Prvo po malo, a posle puno, puno više. Barem ti to svim srcem želim.

Neke zanimljivosti u vezi MLM su i sledeće:

posao se može širiti i u drugim gradovima, pa i državama zahvaljujući internetu

posao možete ostaviti u nasledstvo svojoj deci

Ako te zanima nešto više o nekoj od tema iz članka piši mi na messanger, a ja ću objavljivati još ovoga, ako bude interesovanja.

Pa da nazdravimo – kako se već kaže - U ZDRAVLJE! I ZA USPEH!

Otrovne ljubičaste pare bez kojih ne možemo

Bile su to teške godine. Mali, nestašni dečak, sa Korzike, koga ni škola za devojčice nije uspela da umiri, postaje poručnik artiljerije već sa 16 godina, a 1804. godine papa Pije VII ga proglašava za cara Francuza. U završnoj ceremoniji, Napoleon sam sebi stavlja krunu na glavu, pokazujući time da je iznad pape. Njegov uspeh je vrtoglav i već 1805. godine počinje rat sa celim svetom i primorava Englesku, Rusiju, Austriju i Švedsku da stvore koaliciju protiv Francuske. 

Između ostalog, ova koalicija dovodi do nedostatka sirovina (šalitre) za proizvodnju kalijum nitrata, važnog sastojka za proizvodnju baruta. Kao alternativni izvor kalijumovih soli, proizvođači su počeli da koriste jeftinu sodu dobijenu iz pepela morskih algi.

Bernand Courtois

Međutim, u ovoj sirovini nalazila se još jedna veoma važna hemikalija, koja je francuskog hemičara i proizvođača šalitre Bernard Courtois-a, uvrstila u red besmrtnih. Naime, radeći sa ovom sirovinom, primetio je da metalni sudovi sa kojima je radio, veoma brzo korodiraju. Istražujući ovaj efekat primetio je neobičnu ljubičastu paru, koja se pojavljivala kada bi dodao malo sumporne kiseline u posudu posle uklanjanja kalijum karbonata. Sumporna kiselina je bila u stanju da dovoljno zagreje posudu iz koje su počele da isparavaju agresivne ljubičaste pare, koje su se hlađenjem pretvarale u kristale koji su imali boju i sjaj grafita. Sasvim slučajno, otkriven je novi hemijski elemenat, Jod.

Već 1820. nemački lekari koji su bili u poseti Parizu pričali su o brojnim pozitivnim svojstvima koje poseduje jod. Švajcarski lekar Jean-Francois Coindet utvrdio je da je jod efikasan lek za gušavost i mnoge druge bolesti. 1846. godine gradonačelnik Ciriha, Prevost, tvrdio je da lokalni dijetetski nedostatak joda može biti uzrok gušavosti i kretenizma. Očigledan način rešavanja ovog pitanja bio je da se analizira jod u hrani i vodi, ali odgovarajuće analitičke tehnike nisu bile dostupne do sredine XIX veka. Čak i tada, nedostajala im  je preciznost i ovo pitanje je rešeno tek nakon Prvog svetskog rata, kada je David Marine u Sjedinjenim Državama konačno potvrdio sumnje Prevota, što je dovelo do uvođenja suplemenata joda za stanovnike područja u kojima se pojavljivala gušavost.

Hormon štitne žlezde

Eugen Baumann na Univerzitetu u Freiburgu, 1896. godine, nalazi jod u štitnoj žlezdi, i tada postaje očigledna njegova uloga u telu. Francuski lekar Jean Lugol je 1829. godine predstavio vodeni rastvor joda, dodavanjem dva dela kalijum jodida na svaki deo joda. Koristio je ovaj preparat (kasnije poznat kao Lugolov rastvor) tokom svojih kliničkih studija 1829-1832. Ovakvo rešenje je postalo univerzalno prihvaćeno kao način davanja joda u usta kao alternativa tinkturi joda, što je izazivalo iritacije i preoetljivost. 

G.S. Srullas Iodoform, 1822. je hemijskom sintezom dobio jodoform koji je preporučen kao prihvatljiv oblik joda za unutrašnju primenu kod gušavosti od strane lekara iz NewCastle-a, Roberta Glovera, 1847. Još jednu ukusnu alternativu, pogotovo ako su u pitanju bile velike doze, primenio je u Glazgovu Buchanan, koji je kombinovao jod sa skrobom u preparatu koji je uveden u farmakopeje pod imenom jodirani skrob.

Danas, postoje mnogo efikasniji preparati sa organski vezanim jodom, koji se mnogo lakše i bolje apsorbuje u organizmu, nego jod iz neorganskih izvora.

Literatura:

1. Walter Sneader, Drug Discovery, A History, John Wiley & Sons Ltd, 2005.

2. Patricia A. Swain, Bernard Courtois (1777-1838), famed for discovering iodine (1811), and his life in Paris from1798, Bull. Hist. Chem., vol. 30, Number 2 (2005)

Tajna kore bele vrbe

Glavobolja? Groznica? Bol u mišićima? "Uzmi dva aspirina i zovi me ujutru."

Acetilsalicilna kiselina - Aspirin

Prva stvar na koju većina ljudi pomisli kada je ima bilo kakav bol je najverovatnije aspirin. Pa ipak, iako je aspirin jedan od najpopularnijih i najpoznatijih lekova u proteklih sto godina, nije prirodno sredstvo već je zapravo sintetički derivat prirodne supstance koja se zove salicilna kiselina i čije lekovite osobine su poznate već hiljadama godina.

Još pre 4000 godina sumerci su zabeležili na glinenim pločicama da kora bele vrbe pomaže kod bolova, a u staroj Mesopotamiji su već znali i kako da ekstrahuju sok i da ga primene kod lečenja groznice, bolova i raznih vrsta upalnih procesa. Otac moderne medicine Hipokrat, preporučivao je žvakanje kore bele vrbe koji su imali groznicu i bolove, a takođe je upotrbljavao čaj od kore vrbe da bi umanjio porođajne bolove.

Uprkos ovoj dugoj istoriji, tek je 1763. godine, sveštenik Edvard Stone iz Kraljevskog udruženja u Londonu sproveo jednu od prvih kliničkih studija o efektima praha vrbove kore tretiranjem pacijenata koji su bolovali od malarične groznice. Otprilike 100 godina kasnije škotski lekar Thomas MacLagan je proučavao efekte praška iz ekstrakta vrbe na pacijente koji pate od akutnog reumatizma, pokazujući da bi njena upotreba mogla ublažiti groznicu i zapaljenje zglobova.

Morali smo da čekamo do 1928, kada je Johann Büchner, professor Univerziteta u Munhenu izolovao žutu supstancu iz drveta vrbe i nazvao je salicin po latinskom nazivu ove biljke. Godinu dana kasnije, francuz  Henri Leroux, izolovao je ovu supstancu u čistom, kristalnom obliku, i prvi počeo da upotrebljava ovu supstancu u lečenju reumatizma. 

Otac aspirina

Iako je lekovito dejstvo salicilne kiseline bilo vekovima poznato, takođe je bilo poznato da upotreba velikih doza salicilne kiseline dovodi do zdravstvenih problema, iritacije gastrointestinalnog trakta, što dovodi do mučnine, povraćanja, krvarenja i čireva. Godine 1895., kako bi se rešili takve probleme, Arthur Eichengrun, rukovodilac hemijskog istraživanja u Bayer-u, dao je zadatak jednom od hemičara kompanije Felix Hoffmann-u da napravi "bolju" salicilnu kiselinu. Hoffmann je bio i lično zainteresovan jer njegov otac koji je patio od reumatizma nije mogao više da je koristi jer je stalno povraćao. Hoffman je tačno 10. avgusta 1897. uspeo da hemijski modifikuje salicilnu kiselinu. Ključ njegovog otkrića je hemijska transformacija kojom je stvoren  novi molekul koji telo može da apsorbuje bez značajnih gastrointestinalnih poremećaja. U toku varenja, novi molekul se pretvara nazad u salicilnu kiselinu u želucu, jetri i krvi, čime obezbeđuje željene terapeutske prednosti. 

Ubica šećera - Gymnema sylvestre

U današnje vreme, efikasno lečenje dijabetesa u svim oblicima i formama je veoma složen i težak problem, uprkos postojanju različitih medicinskih i farmaceutskih proizvoda. Devedesetih godina prošlog veka endokrinolozi su počeli da aktivno proučavaju vekovno iskustvo tradicionalne medicine, Kine, Indije, Rusije i drugih zemalja, u kojima se upotrebljava različito lekovito bilje za lečenje dijabetesa, bez upotrebe inekcija insulina ili njegovih analoga. Pre svega naučnici visoko razvijenih zemalja su obraćali pažnju na one lekovite biljke u čijem sastavu se nalazio inulin.

Još Mahariši Sušruta (indijski lekar i hirurg, koji je najverovatnije živeo u ranom 6. veku pre nove ere) u svom manuskriptu Sušruta Samhita opisuje biljku Gymnema sylvestre kao sredstvo za uništavanje "madhumeha" (glikozurija) i drugih urinarnih poremećaja, aktivnosti za koje se veruje da su posledica neutralizacije viška šećera u organizmu.

Gymnema sylvestre (srebrna svilenica) 

Većina savremenih istraživanja ove biljke je usmerena na njene hipoglikemijske efekte. Ove studije su pokazale da gymnema može pokazivati antidijabetički efekat na nekoliko načina. Neki od ovih efekata su slični onima koje proizvode postojeći oralni hipoglikemični agensi, dok su neki jedinstveni. Eksperimentalne studije su, na primer, utvrdile da mnogi sastojci gymneme smanjuju unošenje glukoze iz tankog creva. Kod zečeva, gymnema je takođe pokazala poboljšanja u sintezi glikogena, glikolizi, gllikoneogenezi, apsorpciji glukoze u jetri i mišićima, kao i promenu hemoglobina i glikozilacije proteina u plazmi. Neki autori takođe ukazuju na to da gymnema može poboljšati kontrolu glikemije, tako što stimuliše oslobađanje insulina iz Langerhansovih ostrvaca u pankreasu.

U drugoj polovini devedesetih godina prošlog veka, ruski naučnici iz sibirskog ogranka Ruske akademije medicinskih nauka (SORAMN) razvili jedinstveni sistem dizajniran za efikasno lečenje dijabetesa tipa I i II, i pratećih bolesti kod pacijenata svih uzrasta (deca, adolescenti, mladi odrasli, trudnice i dojilje, stariji pacijenti). Osim Gymneme, kompleks uključuje i ulje sibirskog lana, kedrovo ulje i mnoge druge prirodne izvore. Sve komponente su veoma dobro proučene još u vreme postojanja sovjetskih istraživačkih instituta koji su bili uključenii u proučavanje lekovitog bilja koje raste u južnom Sibiru, Altaju i Zabajkajlu. 

Literatura:

1. Anis M., M.P. Sharma, and M. Iqbal. 2000. Herbal ethnomedicines of the Gwaliorforest division in Madhya Pradesh, India. Pharm. Biol. 38(4):241–253.

2. V.K.Singh, S.U.Shamim, A.Ansari, M.Iqbal, 2008. Journal of Herbs, Spices & Medicinal Plants, Vol. 14(1–2).

Kako ojačati imuni sistem?

Imuni sistem

Ideja o jačanju imuniteta je veoma privlačna, ali načini da se to postigne pokazali su se nedostižnim iz nekoliko razloga. Imuni sistem je upravo to - sistem, a ne pojedinačan entitet. Predstavlja izuzetno kompleksnu strukturu ćelija i molekula, čiji je cilj odbrana od stranih mikroorganizama (virusa, bakterija, gljivica), toksina koji su proizvod njihovog metabolizma ili sopstvenih izmenjenih ćelija (tumorskih, na primer). Ako je ugrožen ili na drugi način oslabljen, telo postaje lakše podložno infekcijama. Ako je isuviše aktivan, imuni sistem napada svoja zdrava tkiva. To je odlika autoimunih bolesti. Lupus, reumatoidni artritis, psorijaza su upravo bolesti koje su izazvane „pojačanim” ili prejakim imunim sistemom. Ako stvari posmatramo na ovaj način, tj. ako bismo težili jačanju imunog sistema, to bi automatski značilo da sistem želimo da izbacimo iz ravnoteže,  što znači da bi on postao štetan, a to nikako ne bismo želeli, zar ne? 

Dobro funkcionisanje imunog sistema zahteva, pre svega, balans i harmoniju. Još uvek ima puno toga što današnja nauka ne zna o zamršenosti i međusobnom povezivanju imunog odgovora. Za sada ne postoje naučno dokazane direktne veze između načina života i poboljšane imune funkcije.

Ali to ne znači da efekti koje način života ima na imuni sistem nisu intrigantni i da ih ne treba proučavati. Istraživači proučavaju efekte ishrane, vežbanja, starosti, psihološkog stresa i drugih faktora na imuni odgovor, kako kod životinja tako i kod ljudi. U međuvremenu, primena opštih zdravstvenih strategija je dobar način da svoj imuni sistem održavate u harmoniji i ravnoteži.

Vaša prva linija odbrane je izbоr zdravоg načinа života. To je najbolji način da vaš imunološki sistem na prirodan način održavate jakim i zdravim. Svaki deo vašeg tela, uključujući i vaš imunološki sistem, funkcioniše bolje kada je zaštićen od spoljašnjih napada iz životne sredine i bude podstaknut na bolji rad pomoću bioloških dodataka oshrani.