Švedski eksperiment

Hajde da vidimo kako bismo se mogli osećati ako nas ne pritiskaju negativnost i strah. 

Dok su sve evropske zemlje jedna po jedna zatvorile granice i uvodile stroge mere karantina, Švedska je, na iznenađenje i negodovanje mnogih, ostala ravnodušna. Do danas, u zemlji rade preduzeća, prodavnice, vrtići, škole i restorani. Jedino ograničenje bilo je zabrana javnog okupljanja više od 500 ljudi (koja je, 28. marta, pooštrena na 50).

Zašto su švedske vlasti odlučile da ne uvedu karantin? Da li se stopa obolevanja i smrtnosti u zemlji promenila u poređenju s drugim zemljama? Pa, ili, figurativno rečeno, koju su cenu Šveđani platili da ih ne obuzme strah i da imaju priliku da nastave normalan život?

Naravno, epidemija je epidemija i bilo koji broj može se odmah promeniti, ali za sada u Švedskoj ne vidimo nijednu katastrofalnu sliku. Prema svim prognozama, još uvek postoji ista smrtnost od 2-3% od ukupnog broja otkrivenih slučajeva COVID-19, koliko je prosek za evropske zemlje sa strogim karantinskim merama.

Posebno je zanimljivo uporediti Švedsku sa susednom Danskom, koja je zajedno sa ostalim članicama EU uvela drakonski karantin pre oko mesec dana. Ista klima, ista struktura i stanovništvo, isti nivo ekonomskog razvoja, isti sistem zdravstvene zaštite. Obe zemlje su toliko bliske da su se danski Kopenhagen i švedski Malme gotovo spojili u jednu metropolu. Jedina razlika između zemalja je ta što je u Švedskoj prvi slučaj otkriven 30. januara, a u Danskoj skoro mesec dana kasnije.

Šta je rezultat? Od 30. marta vidimo 4028 slučajeva zaraze i 146 smrtnih slučajeva u Švedskoj u odnosu na 2577 slučajeva zaraze i 77 smrtnih slučajeva u susednoj Danskoj. To je, gotovo isti scenario epidemije. U pitanju je samo psihološko stanje stanovništva a zdravlje ekonomije je suštinski drugačije .