Testovi za koronu - pravi ili lažni

U naučnoj oblasti, postoji nekoliko načina da se proceni pouzdanost medicinskih testova. Neke od najčešćih metrika nazivaju se „Tačnost“, „Preciznost“, „Osetljivost“ i „Specifičnost“. Ovo su neke od najčešće korišćenih metrika za optimizaciju pouzdanost testova. Matrica pouzdanosti je tabela pomoću koje možemo da klasifikujemo test kao tačan ili ne.

- Test tačno predviđa da li osoba ima koronavirus (TP)
- Test tačno predviđa da osoba nema koronavirus (TN)
- Test lažno predviđa da li osoba ima koronavirus (FP)
- Test lažno predviđa da osoba nema koronavirus (FN).

Nastavimo sa primerom ...
Ako imate slučajni uzorak od 1.000 ljudi koji testiraju pouzdanost testa na virus korone, a 100 (10%) ljudi ima koronavirus, koju metriku želite da optimizujete? Kolika je cena lažnog predviđanja? Ovo su neka od pitanja kroz koja bi svi nadležni morali da procene. Kako ovi testovi postaju široko dostupni, verujem da je važno razumeti kako ovi testovi rade. Sve više i više ljudi će biti testirani, a mi ćemo biti pogrešno informisani o statistikama zaraženih sa virusom korone, tako da se nadam da će vam ovaj članak pomoći da saznate više o tim testovima.

Tačnost

Tačnost predstavlja procenat ljudi za koje je test tačno predvidio infekciju u odnosu na sve ljude u slučajnom uzorku. Ovo možda zvuči kao dobra metrika za upotrebu, ali u neuravnoteženom uzorku možda neće biti tako dobra metrika.
Ova metrika se bolje koristi kada slučajni uzorak ima uravnoteženu grupu u kojoj je cilj koji pokušavate da predvidite bliži 50%.

Preciznost

Preciznost je bolja metrika od tačnosti kada je uzorak neuravnotežen.
Preciznost vam pomaže da odgovorite koji je procenat ljudi koji su bili pozitivni na testu, zapravo imalo koronavirus?
Preciznost može da se odnosi na sam test ili na rezultate testa. Ako govorimo o preciznosti testa, ljudi bi uglavnom želeli da znaju koliko je test dobar u utvrđivanju ko ima, a ko nema virus korone. Kada govorimo o preciznosti rezultata, važno je znati koliko se može verovati pozitivnom, odnosno negativnom rezultatu testa.

Osetljivost

Osetljivost predstavlja procenat ljudi koji su inficiranih virusom korone, a za koje je test bio pozitivan. Veći procenat pokazuje da je test veoma osetljiv i koristan.

Pitanje koje se ovde postavlja: Da li biste želeli da mislite da nemate koronavirus, u stvari ga imate? Kolika je cena reći nekome ko ima koronavirus da ga nema?

Specifičnost

Specifičnost predstavlja broj ljudi za koje je test bio negativan a koji zaista nisu bili inficirani virusom korone. Specifičnost nam pomaže da odgovorimo na pitanje, koliko dobro želimo da test pravilno predvidi da osoba nema koronavirus?
Pitanje koje bi sebi postavili: Da li želite da budete u karantinu zbog pogrešnog rezultata testa?

Ovo su sve važna pitanja koja donosioci medicinskih odluka moraju da postave sebi. Nisam siguran mogu li svi medicinski testovi biti savršeni, pa ako počnete viđati vesti o tome kako ovi testovi ne rade ispravno. Pogledajte ovaj članak i pokušajte da pogodite za šta se medicinski istraživač trudio da ga optimizira. Da sam lekar, pomislio bih da je opoziv najvažniji čak i ako moramo da optimiziramo tu metriku na štetu lažno pozitivnih rezultata - lažnih rezultata ispitivanja koji nekim zdravim ljudima govore da imaju koronavirus. Takođe će članci sa vestima početi da izveštavaju o tačnosti brojeva. Obavezno shvatite koliko su ovi testovi pouzdani tako što ćete sami napraviti neko istraživanje.

Beli luk i korona virus

Koronavirus COVID-19 je za nas tako nepoznat entitet - a nepoznato je uvek zastrašujuće. Taj strah navodi mnoge od nas da pribegnu potrazi za sopstvenim rešenjima. Iako volim ljudе који preuzimaju ličnu odgovornost za svoje zdravlje, želim da budem siguran da se te odluke zasnivaju na onome što mi zapravo znamo da je istinito - ili u najmanju ruku da postoji nauka koja to podržava.

Već godinama se vode diskusije o lekovitim svojstvima belog luka. Čak postoje i naučna istraživanja koja podržavaju njegovu upotrebu u nekim oblastima, poput srčanih bolesti, dijabetesa i visokog krvnog pritiska.

Beli luk (Allium sativum L.) odavnina je stekao reputaciju u različitim tradicijama kao profilaktička i lekovita biljka. Tokom istorije imao je važne dijetalne i lekovite uloge. Neke od najranijih referenca koje se odnose na ovu lekovitu biljku pronađene su u Avesti, zbirci svetih zapisa Zoroastrije koja je verovatno sastavljen tokom šestog veka pre nove ere. Beli luk je, takođe, bio važan lek koji su koristili Sumerani i drevni Egipćani. Postoje dokazi da su tokom najranijih Olimpijskih igara u Grčkoj sportisti hranili belim lukom zbog povećanja izdržljivosti.

Drevna kineska i indijska medicina preporučivale su beli luk za podršku disanju i varenju, kao i za lepru i parazitske infekcije. U srednjovekovnom periodu, beli luk je takođe imao važnu ulogu u lečenju različitih bolesti. Avicenna u svojoj dobro poznatoj knjizi Al Kanoon Fil Tib (Medicinski Kanon) preporučio je beli luk kao korisno jedinjenje u lečenju artritisa, zubobolje, hroničnog kašlja, konstipacije, parazitske infekcije, ujeda zmija i insekata, ginekološke bolesti, kao i kod zaraznih bolesti (kao antibiotik). Početkom perioda renesanse, u Evropi je posvećena posebna pažnja zdravstvenim koristima belog luka. Beli luk je privukao posebnu pažnju savremene medicine zbog širokog uverenja u njegove efekte u održavanju dobrog zdravlja. U nekim zapadnim zemljama prodaja preparata od belog luka svrstana je u prodaju vodećih lekova na recept. Postoje značajni epidemiološki dokazi koji pokazuju terapijsku i preventivnu ulogu belog luka. Nekoliko eksperimentalnih i kliničkih ispitivanja ukazuju na mnoge povoljne efekte belog luka i njegovih preparata. Ovi efekti se u velikoj meri pripisuju i,

- smanjenju faktora rizika za kardiovaskularne bolesti,

- smanjenju rizika od tumora,

- antioksidacionom efektu,

- antimikrobnom dejstvu i,

- pojačavanju detoksifikacije i hepatoprotekcije.

I ..... postoje "in vitro" dokazi da beli luk ima antivirusno delovanje protiv koronavirusa. Virus zaraznog bronhitisa (IBV) je koronavirus. Ekstrakt belog luka imao je inhibitorne efekte na IBV u pilećem embrionu.

Iako ne postoje direktni dokazi da će beli luk inhibirati aktivnost koronavirusa (COVID-19), trebalo bi da uvrstimo sirovi / nekuvani beli luk u našu ishranu !!

Neželjen efekat je da će vaše telo emitovati miris belog luka ... ali šta sad. Mala cena za pomoć da ostanete zdravi!

I, ne preterujte. Kako piše kineski dnevni list "The South China Morning Post", jedna žena iz istočne provincije Zhejiang pročitala je na mreži da sirovi beli luk može da pomogne, ali kako je pojela 1,5 kg završila je na bolničkom lečenju nakon što je dobila upalu grla do te tačke da više nije mogla da govori.

Literatura:

1. Weber ND, et al., In vitro virucidal effects of Allium sativum (garlic) extract and compounds, Planta Med. 1992 Oct;58(5):417-23.

2. Tabassom Mohajer Shojai, et al., The effect of Allium sativum (Garlic) extract on infectious bronchitis virus in specific pathogen free embryonic egg, Avicenna J Phytomed. 2016 Jul-Aug; 6(4): 458–267.

Strategije prevencije i očuvanja zdravlja

Mnogi moji prijatelji pitaju kako mogu da ostanu zdravi u okruženju COVID-19. Zabrinuti su jer su svakodnevno suočeni sa informacijama da se nalaze u rizičnoj grupi (jer već imaju problema sa bolestima srca, visokim krvnim pritiskom ili dijabetesom) i da mogu biti izloženi još većem riziku zbog novog koronavirusa (COVID-19, koji se takođe naziva SARS-CoV-2).

I, u pravu su. Vrlo rane (što znači da se mogu promeniti) informacije sugerišu da stariji ljudi koji imaju neke srčane bolesti, visok krvni pritisak, dijabetes, kao i bolesti pluća, HIV, koji su imunokompromitovani ili trudnice, mogu biti suočeni sa težim oblicima infekcije sa COVID-19.

Ali to ne znači da ste bespomoćni kada je u pitanju minimiziranje rizika od COVID-19.

Strategije prevencije o kojima se diskutuje iznova i iznova su kritično važne:

- Socijalna izolacija

- Česta i pravilna tehnika pranja ruku

- Izbegavajte gužve. I druge ljude, posebno ako su bolesni

- Ne rukujte se

- Izbegavajte da dodirujete lice, oči i nos

Sve su to neverovatno važni saveti, ali to nije sve što možete da učinite.

Još važnije su dobre navike za očuvanje zdravlja:

Naspavajte se.

Ako ne spavate dovoljno, zdravlje vam neće biti dobro. Većini ljudi treba 7-9 sati spavanja tokom noći. Važna stvar koju treba da izbegavate je pristup „Spavaću kada umrem“. Ne šalim se kad kažem da ćete sa ovim pristupom stići tamo pre nego što želite.

Ostanite aktivni.

Teretane su zatvorene (kao što bi trebale da budu sada), ali to ne znači da ne možete biti aktivni. Idite u šetnju, uradite neke telesne vežbe (poput čučnjeva, sklekova, 5 tibetanaca, itd.) ili pratite vežbe ili časove joge na mreži. Važno je raditi nešto aktivno svaki dan, čak i ako je to 5-10 minuta.

Jedite kvalitetnu hranu.

Pakovana hrana je zgodna, laka za čuvanje i sa dugim rokom trajanja. Ali takva hrana je verovatno ultra-obrađena i doodi do povećanja telesne težine i lošeg zdravlja. Umesto toga, potražite prirodnu hranu koju možete da čuvate neko vreme. Dobar izbor je riba ili piletina, pasulj, povrće, tvrdi sirevi, jaja, orasi i semenke, voće, avokado, bobice i integralne žitarice.

Izbegavajte da vas stres pojede. I pijte.

Čak 40% nas se samoopisalo kao osobe jedu na emocionalnoj bazi. Budite svesni da li ste skloni tome i budite promišljeni kada posegnete za nečim za jelo. Jesam li stvarno gladan? Ili mi je samo dosadno, da li sam anksiozan ili sam na neki drugi način u stresnom stanju? Ako je odgovor da niste gladni, popijte čašu vode ili idite u šetnju. Takođe, tokom stresa je uobičajeno da se okreće alkoholu. Obratite pažnju da li unosite alkohola nego obično i budite svesni načina na koji vaša konzumacija alkohola može uticati na vaše zdravlje - poput lošeg sna, lošeg izbora hrane ili ako ne možete da budete aktivni sledeći dan jer se ne osjećate najbolje.

Vežbajte upravljanje stresom.

Efikasne tehnike upravljanja stresom uključuju kontrolisano disanje, meditaciju, zahvalnost, i mnoge druge. Neki smatraju da su fizička aktivnost i dovoljno spavanja najefikasnija tehnika upravljanja stresom. Šta god da vam pomogne, usredsredite se na to da to trenutno postanete prioritet. A ako nemate uspostavljenu tehniku upravljanja stresom, možda je ovo idealno vreme da je pronađete!

Održavanje zdravlja ima veoma često niži prioritet u vremenima stresa i nemira. Međutim, posebno u ovim danima sa COVID-19, voditi računa o svom zdravlju nije sebično. To je nesebično. Potrebna vam je porodica i prijatelji da biste bili zdravi. Potrebno je da nam ostanete zdravi.

Korona virus - ozbiljna analitika

Prošla su 3 meseca od početka pandemije koronavirusa, ali do sada se nije čulo ništa osim apokaliptičkog vriska ...

Dogodilo se tako, da sam poslednje tri nedelje bio u Italiji. Odnosno, u samom epicentru pandemije koronavirusa. Svakog dana vidim kako se zakoni pooštravaju, kako se ulice prazne, kako se ljudi iz vedrih i dobronamernih pretvaraju u sumnjičave i podozrive. To mi se zaista ne sviđa, tim pre što shvatam da sve ostale zemlje čeka isto.

Ne, naravno, da je u pitanju kuga ili ebola, sve ove mere predostrožnosti (sve do proglašenja ratnog stanja) ne samo da bi bile opravdane, već i obavezujuće za sve bez izuzetka! Ali, ko je rekao da je koronavirus sličan ovim infekcijama? U svakom slučaju, da li ste čuli barem neko razumljivo objašnjenje na tu temu, zašto i za koga je ova infekcija opasna?

Jednom rečju, ako planina neće Mohamedu (a zvaničnici VHO-a ne idu ljudima), nemamo drugog izbora nego da sami pokušamo da razumemo. 

Dakle, idemo ... 

Prva stvar, pokazatelj koliko je svaka infekcija opasna je infektivnost. Što se više (i brže) ljudi zaraze od nosioca bolesti, to je veća stopa infektivnosti. Na primer, kuga, virus ebole ili grip su veoma zarazne infekcije, a virusni hepatitis C ili HIV nisu baš zarazni (i zbog toga niko ne zatvara granicu zbog njih, iako su apsolutno smrtonosni).

Stepen infektivnosti

U tom smislu, infekcija sa virusnom korone je izuzetno zarazna bolest, zbog visoke stope preživljavanja virusa i činjenice da se širi kapljicama iz vazduha (to jest disanjem). Pored toga, mnogi stručnjaci veruju da se, za razliku od akutnih respiratornih virusnih infekcija i gripa, koronavirus može dodatno proširiti kontaktom. Već sada je jasno da u pogledu zaraznosti, infekcija korona virusom premašuje konvencionalni grip za najmanje 2-3 puta. Definitivno postoji razlog za zabrinutost.

Ciljni organi

Druga važna tačka u svakoj infekciji su organi koje patogen inficira. Naprimjer, male boginje su šampion zaraznosti, ali s obzirom da oboljeva samo koža (i to vrlo lako), niko ne podiže paniku zbog malih boginja. Ali, virus ebole pogađa gotovo sve organe, što u kombinaciji sa najvećom zaraznošću ove bolesti, čini ebolu jednom od najopasnijih u prirodi.

Infekcija sa korona virusom , poput redovnog gripa, u većini slučajeva ne izaziva ozbiljne poremećaje. Mladi i zdravi ljudi mogu biti zaraženi korona virusom, a da čak i ne znaju da su imali infekciju. Međutim, ako bolest ipak postane teška, virus može zaraziti pluća do njihovog potpunog zatajenja (tzv. sindrom akutnog respiratornog distresa - ARDS). Zvuči zastrašujuće, ali upravo se tu nalazi odgovor na pitanje koliko je zaista opasna ova infekcija.

Grip vs COVID-19

Činjenica je da su pluća ciljni organ za najčešći virus gripa - gotovo svi smrtni slučajevi povezani su sa upalom pluća. Da, da, grip na koji smo navikli i često ga preležimo na nogama, takođe prati prilično visoka stopa smrtnosti: od 0,01 do 0,1%. Samo što smo toliko navikli na ovu bolest da ne obraćamo pažnju na sve ove brojeve, shvatajući da novorođenčad, stariji ili vrlo slabi ljudi nemaju snage da se bore sa bolešću. (Za one kojima je cifra od 0,01% na fonu današnje katastrofe izgleda smešno, vredi podsetiti da je u apsolutnom broju smrtnost od običnog gripa 300-500 hiljada smrtnih slučajeva godišnje!)

Do danas je smrtnost od koronavirusne infekcije u proseku 3-4%. Na prvi pogled, to je mnogo više nego kod običnog gripa, ali postoji jedna caka. Poenta je da se ovaj indikator izračunava u odnosu na ukupan broj potvrđenih slučajeva infekcije. Međutim, imajući u vidu veoma visoku zaraznost bolesti i činjenicu da se ona širila svetom više od tri meseca, kao i činjenicu da mladi i zdravi ljudi mogu da je nose na nogama, logično je pretpostaviti da u svetu postoji stotine hiljada slučajeva nezabeleženih oboljenja od koronavirusa. A, kada bismo ih mogli dodati u statistiku, stopa smrtnosti bi znatno pala ispod psihološkog praga od 1%.

Svinjski grip. Sećate se toga?

Mnogi su već zaboravili da je 2009. godine ceo svet raspravljao na temu svinjskog gripa. Ovo je jedna od sorti virusa gripa (soj H1N1), za koju je karakterističan teži tok i mnogo češća oštećenja pluća. (Zanimljivo je da ovaj soj virusa upečatljivo podseća na uzročnika zloglasnog „Španca“.)

Počevši od Kalifornije (otuda njegovo drugo ime - kalifornijski grip), ova bolest je odmah progutala ceo svet i, prema lekarima, na ovaj ili onaj način pogodila je 10–20% svetske populacije. A ako se neko seća, prvih nekoliko meseci 2009. ceo svet se smrznuo u napetosti. I ne samo to, bliski rođak groznog „Španca“ vratio nam se iz prošlosti, jer su brojke smrtnosti isprva dostigle katastrofalnih 10%! Nije iznenađujuće da je SZO odmah svinjskom gripu dodelila status pandemije.

Evo, na primer, ono što čitamo u jednom od prvih analitičkih članaka o prvim podacima epidemije svinjskog gripa u Njujorku (Lee EH i dr., Clin Infect Dis, jun 2010): dva meseca od početka epidemije (maj-jun) 2009) samo u Njujorku zabeleženo je 47 smrtnih slučajeva od svinjskog gripa. Za poređenje: u ista dva meseca od početka infekcije korona virusom zabeleženo je 200 smrtnih slučajeva u Sjedinjenim Državama, ali u celoj zemlji.

Pandemija svinjskog gripa trajala je od aprila 2009. do avgusta 2010. godine i oduzela je život skoro 19 hiljada ljudi, mada danas većina stručnjaka veruje da ova statistika ne uzima u obzir veliki broj smrtnih slučajeva u nerazvijenim zemljama (Cordoba-Villalobos JA i dr., Gac Med Mek 2017) .

Početkom 2015. svinjski grip se ponovo pojavio i izazvao lokalnu epidemiju u Indiji. U prva dva meseca nove epidemije otkriveno je više od 20 000 slučajeva, a stopa smrtnosti bila je 5–7% (Bagchi ​​S., Lancet, 14. marta 2015.)! Kada su stručnjaci izračunali sve registrovane slučajeve svinjskog gripa i stope smrtnosti u Indiji, počevši od prve epidemije krajem 2009. godine, uključujući prve podatke nove epidemije 2015. godine, dobili su ove brojeve: više od 62.000 slučajeva i gotovo 5 hiljada smrtnih slučajeva! To jest, stopa smrtnosti u Indiji od svinjskog gripa daleko je premašila strašne cifre koje sada prenose mediji iz Italije!

Ko je u rizičnoj grupi?

Dakle, na prvi pogled, infekcija korona virusom nije mnogo opasnija od svinjskog gripa, koju smo ti i ja uspešno preživeli (pa čak i zaboravili). Štaviše, prve brojke sugerišu da je infekcija korona virusom mnogo predvidljivija u poređenju sa svinjskim gripom. Činjenica je da je smrtnost od svinjskog gripa prilično ravnomerno raspoređena (i to je jako loše!) po starosnim grupama: više od 60% smrtnih slučajeva primećeno je u grupi od 18 do 50 godina, a još 35% u grupama ispod 18 i 50 godina do 65 godina. To znači da je verovatnoću smrtnog ishoda veoma teško predvideti samo na osnovu starosti, a da je svinjski grip potencijalno podjednako opasan za sve.

Infekcija virusom korone pogađa uglavnom starije osobe. Ogromna većina smrtnih slučajeva koja su danas zabeležena koncentrisana je u grupama bolesnika starijih od 65 godina. A to omogućava lekaru (i prosečnoj osobi) da napravi mnogo tačniju (a često i optimističniju) prognozu u slučaju infekcije koronavirusom kod mlađih ljudi.

Zašto je tako visoka stopa smrtnosti?

Generalno posmatrano, većina ljudi u svim tim novim nedaćama se boji visoke smrtnosti. Pogotovo ako uzmete u obzir patološku strast naših medija prema svemu senzacionalnom. Ako razmišljate trezveno i gledate isključivo brojeve, situacija će izgledati malo drugačije.

Lično, kao lekar, imam vrlo veliko pitanje: zašto je u Italiji sa 41 hiljadu slučajeva zaraze smrtnost oko 8%, a u susednoj Nemačkoj sa 15 hiljada registrovanih slučajeva - samo 0,3%? Teško je sumnjati da nemački lekari lažiraju podatake, zar ne? Štaviše, u Južnoj Koreji sa skoro 9 hiljada slučajeva zaraze i uprkos činjenici da je bolest tamo počela mnogo ranije nego u Evropi (što znači da se već mogu izvući određeni zaključci), stopa smrtnosti ne prelazi 1%. Pored toga, imamo čisti eksperiment nazvan Dijamantna princeza, gde je u skučenom prostoru na brodu bilo nekoliko hiljada ljudi, prema kojem je bilo moguće prikupiti apsolutno tačne statistike. Tamo smrtnost takođe nije bila veća od 1%.

Ali kako objasniti činjenicu da je smrtnost u italijanskoj Lombardiji veća od 10%, a u susednom regionu Veneto (gde je infekcija virusom korone počela istovremeno sa Lombardijom i dugo vremena su obe oblasti bile jedini epicentri bolesti) - već manja od 3%? A zašto je smrtnost u Toskani, Kampaniji, Laciju i drugim gusto naseljenim oblastima još manja?

Vidim da je problem ovde u tome što su najteži slučajevi infekcije virusom korone koncentrisani isključivo među starijim ljudima. Većina njih već ima teške hronične bolesti, čiji se tok može značajno pogoršati pod uticajem infektivnog stresa. Kako u ovom slučaju utvrditi tačan uzrok smrti? Navodno u Italiji, u prisustvu infekcije virusom korone, u apsolutno svim slučajevima smatraju da je to uzrok smrti, a u Nemačkoj deluju na osnovu onoga što je u medicini prihvaćeno u slučaju više bolesti: tačno utvrđuju vodeći uzrok smrtonosnog poremećaja i to precizno u odnosu na bolest koja je odgovorna za dati slučaj.

Treba li paničiti i čega se treba bojati?

Razmislimo logično: verovatnoća da će infekcija virusom korone daleko nadmašiti svinjski grip u svom pogledu gubitaka i ponoviti sudbinu „španske žene“ postoji, ali je mikroskopski mala. Zašto imamo na umu ovaj krajnje hipotetički scenario i ne obraćamo pažnju na činjenice, koje do sada ukazuju na suprotno?

Evo prvih preporuka koje sam kao lekar razvio za sebe i svoje najmilije na osnovu stvarnih informacija koje imam:

- Verovatno će svako biti inficiran virusiom korone. Upravo zbog visoke infektivnosti. Ali govorimo skoro isto o običnom gripu, tako da ovo nije argument.

- Verovatnoća da dobijete težak tok bolesti svodi se na apsolutni minimum pod sledećim uslovima: a) imate manje od 50 godina; b) nemate teške hronične bolesti; c) retko imate sezonsku prehladu; d) pravilno se hranite i održavate adekvatan balans vitamina, minerala i mikronutrijenata.

- Verovatnoća da se pojave teške plućne komplikacije infekcije virusom korone povećava se srazmerno uzrastu i prisustvu hroničnih bolesti koji je prate poput dijabetes melitusa, kardiovaskularnog bolesti i raka. Zato bih ljudima starijim od 65 godina preporučio strogu izolaciju i stalno nošenje medicinskih maski. Bar dok ne dobijemo potpunije informacije o bolesti.

Šta ste radili 2009. godine?

Ispada da smo preživeli bar jednu pandemiju. I bez panike, bez kupovine bilo čega i svačega, bez samoizolacije. Izgleda da za ovi pojavu nije odgovorna samo opasnost od infekcije korona virusom, već ... internet globalizacija. Ko je od vas imao naloge na društvenim medijima 2009. godine? Ko je imao mobilni internet? Ko je tada znao šta je blog i blogeri?

Evo jedne zanimljive cifre: 1998. godine u svetu je bilo oko 20 miliona korisnika interneta, od kojih su velika većina bili specijalisti iz naučnih institucija, za koje je Internet, u stvari, izmišljen. Danas postoji stotinu puta više korisnika na WWW. A to, između ostalog, znači da je stručnost informacija na Internetu pala sto puta, jer za isto vreme nije povećan broj naučnika. Ali zato sada imamo stotinu puta više emocija, senzacionalnih činjenica, banalnih laži. Budimo iskreni: upravo se to danas krije iza jezive reči „hype“*.

Kina se vraća u život

Od ove nedelje, poruke e-pošte iz kineskih firmi na koje sam nekada bio pretplaćen (e-pošta, restorani, prodavnice, hoteli, internetske prodavnice itd.) slivaju se na moju adresu e-pošte. Svi se oni pripremaju za nastavak rada 20. marta. Čini se da koronavirus u Kini polako nestaje u društvu svinjskog gripa ...

Ovo su prva razmišljanja koje mi padaju na pamet. Obećavam da ću nastaviti temu.

„hype“* - intenzivna promovcija ili reklamiranje (proizvoda ili ideje), često preuveličavajući njegovu važnost ili koristi.

Preuzeto sa bloga dr Юрия Гичева: https://ru.siberianhealth.com/ru/blog/products/post25203/?utm_campaign=Blog_ContentEmail1&utm_medium=email&utm_source=newsletter

Kako da preživite korona virus

Najvažniji savet koji zdravstveni stručnjaci mogu da nam daju kako bi nam pomogli da ostanemo bezbedni od COVID-19 je ovaj: 

Perite ruke.

Pranje ruku sapunom i vodom je daleko moćnije oružje protiv virusa nego što mnogi od nas shvataju.

Koronavirusi su upakovani u lipidni omotač - odnosno sloj masti. Sapun može da "razbije" tu masnoću i omogući da virus ne može da vas zarazi.

Druga stvar koja sapunom možete da uradite je mehaničko čišćenje. Sapun kožu čini klizavom, tako da uz dovoljno trljanja možemo izdvojiti klice i isprati ih.

Zvuči prilično jednostavno, ali velika većina ljudi to i dalje ne čini kako treba.

Studija iz 2013. godine koristila je posmatrače da diskretno posmatraju kako više od 3.700 ljudi pere ruke. Utvrđeno je da samo oko 5% njih poštuje sva pravila. Otprilike svaka četvrta osoba je samo pokvasila ruke bez upotrebe sapuna. Otprilike jedan čovek od 10 uopšte nije oprao nakon odlaska u toalet. Najčešća mana kod većine ljudi bilo je vreme pranja ruku. Samo 5% potrošilo je više od 15 sekundi perući, trljajući i ispirajući ruke.

Međutim to nije dovoljno ukoliko ne želite da se razbolite.

Kako da pravilno perete ruke?

Prvo pustite vodu. Nije važno je li topla ili hladna. Istraživanja su pokazala da temperatura vode nema bitnog uticaja na kvalitet pranja ruku. Ako ste u javnom toaletu, a nema sapuna, samo trljanje ruku pod vodom će biti sasvim dovoljno. Studija iz 2011. godine koju su sproveli istraživači iz Londonske škole za tropsku higijenu otkrila je da samo pranje vodom smanjuje bakterije na rukama na otprilike četvrtinu njihovog prethodnog pranja. Ispiranje sapunom i vodom dovelo je do smanjenja broja bakterija na oko 8% koliko su bili pre pranja.

Koliko dugo treba trljati ruke? Najmanje 20 sekundi.

Obratite pažnju na mesta na vašim rukama o kojima možda ne razmišljate uvek.

Konačno, osušite ruke.

Papirnati ubrusi imaju dodatni uticaj osim jednostavnog pranja, jer trljanje ruku papirnim ubrusom uklanja još više klica nego samo pranje. Suve ruke takođe imaju manju verovatnoću da šire kontaminaciju od mokrih ruku.

Koliko često je potrebno da perete ruke?

Što češće.

Kada?

- Pre, tokom i nakon pripreme hrane

- Pre jela

- Pre i posle kontakta sa nekim ko je bolestan

- Pre i nakon lečenja posekotine ili druge rane

- Nakon odlaska u kupatilo

- Posle zamene pelena ili pomoći detetu u kupatilu

- Nakon duvanja nosa, kašljanja ili kijanja

- Nakon dodirivanja životinje ili dodirivanja hrane za kućne ljubimce ili kućnog otpada

- Nakon rukovanja hranom za kućne ljubimce ili poslastice za kućne ljubimce

- Nakon kontakta sa smećem

Ako u nekom trenutku ne možete da se operete ruke, koristite neko sredstvo za dezinfekciju. Virusne lipidne membrane poput koronavirusa ubijaju sredstva za dezinfekciju ruku na bazi alkohola. Samo se uverite da je koncentracija alkohola najmanje 62%.

Obavezno ga uzmite dovoljno da pokrije sve površine na rukama. Trljajte sve dok vam ruke ne budu suve, što bi trebalo da traje oko 20 sekundi.

Izbegavajte dodirivanje zagađenih površina. Koristite čist papirni ubrus da otvorite vrata kupatila. Dezinfektujte prljave površine koje koristite svakodnevno, kao što je ekran osetljiv na dodir na vašem telefonu i tastatura računara.

Kako insulin radi

Zašto je telu potrebna glukoza?

Glavni proces u životu biljaka je fotosinteza. Koristeći energiju sunca i pigment hlorofil, biljke sintetišu proste šećere glukozu i fruktozu, tokom procesa fotosinteze. Tada se od njih, poput zidova od cigle, grade stotine drugih, složenijih ugljenih hidrata. Zbog toga su skoro sve biljke sastavljene uglavnom od ugljenih hidrata. Takođe, mogu da sintetišu proteine i masti, ali to je već mnogo složeniji proces, koji zahteva dobar sastav zemljišta i velike utroške energije.

Ljudi i životinje, takođe, imaju mogućnost da sintetišu jednostavne ugljene hidrate iz organskih kiselina (metabolički proizvodi) ili iz proteina (aminokiselina). Ali za razliku od reakcija fotosinteze, ovo su prilično složeni, energetski zahtevni i spori procesi.

Prema tome, istorijski gledano, glukoza je izuzetno skupa supstanca. Ona je, takođe, skupa jer je praktično jedini pogodan izvor energije za mozak, endokrine žlezde i crvena krvna zrnca.

Zbog toga, priroda nas je nagradila sposobnošću da tako redak i skup izvor energije, upotrebljavamo izuzetno pažljivo i efikasno. A u uslovima ishrane koja je prodrazumevala hranu sa malo ugljenih hidrata, koja je bila karakteristična za čoveka tokom njegove gotovo čitave istorije, ovo je bio veliki blagoslov. 

Ali, čim smo otkrili čari brzih ugljenih hidrata, taj ceo harmonični sistem odmah se okrenuo protiv nas.

A kako deluje insulin?

Insulin je hormon koji igra ključnu ulogu u distribuciji glukoze kod životinja i ljudi. Zahvaljujući insulinu, glukoza može da prođe u ćelije i zatim da se koristiti za stvaranje energije. Međutim, ova funkcija insulina je zapravo samo posledica njegove druge, mnogo važnije uloge.

Činjenica je da za ljude i životinje nisu opasni samo niski (što preti padom energije), već i prekomerno visoki nivo glukoze u krvi, što može da dovede do oštećenja krvnih sudova i krvnih ćelija.

Insulin je odgovoran za brzo snižavanje povišenog nivoa glukoze do koga dolazi zbog različitih razloga, i to čini na nekoliko načina odjednom:

- pomaže u brzom „guranju“ glukoze u ćelije;

inhibira sve reakcije sinteze glukoze u telu dok se nivo šećera u krvi ne vrati u normalu;

naglo aktivira iskorišćenje viška glukoze, stimulišući sintezu drugih supstanci iz nje, na primer masti.

- visok nivo insulina, deluje na centre za apetit u mozgu, ubrzava osećaj sitosti i na taj način sprečava ulazak glukoze ili supstanci iz kojih se može sintetizovati.

Kada kao rezultat ove složene biomehanike nivo glukoze u krvi padne na normalu, koncentracija insulina takođe opada i svi gore navedeni procesi prestaju.

Ovo je idealna slika savršene regulacije nivoa glukoze u krvi, čije fluktuacije mogu biti smrtonosne.