Kada je Georgius Agricola, nemački mineralog, 1500-tih godina, opisao kristalni materijal koji je pomogao da se neke rude tope na nižim temperaturama, verovatno nije slutio koliko će njegovo otkriće da bude upotrebljeno protiv zdravlja ljudi pet vekova kasnije. Nazvao ga je fluores, od latinske reči fleure, što znači "teći".
Danas znamo, da je u pitanju jedinjenje fluora sa kalcijumom, kalcijum fluorid ili CaF2, za koje je utvrđeno je da ima izuzetne osobine. Sastavni deo ovog jedinjenja je hemijski element fluor, najreaktivniji hemijski element.
Odavno je dokazano korisno delovanje ovog elementa na zube, jer kod zuba postoji završna faza “sazrevanja” gleđi, konačna maturacija, koja traje i više godina posle nicanja zuba. Zbog toga stomatolozi preventivci insistiraju na tome da se fluoridi uzimaju i posle nicanja stalnih zuba.
Metabolizam ovog hemijskog elementa je jasno povezan sa metabolizmom kalcijuma, i ne idu jedan bez drugog.
Međutim, decenijama postoje grupe ljudi koje se bore protiv toga da se fluoridi dodaju u pijaću vodu, sa žestokim kampanjama i tužbama protiv države (odnosi se pretežno na USA).
O čemu je ovde sve reč?
Jako je “tanka” granica gde fluor može da se predozira i da izazove štetna delovanja.
Gde nastaje problem sa doziranjem fluorida?
Problemi nastaju prosto zbog toga što veoma lako dolazi do predoziranja, jer smo okruženi fluoridima sa svih strana – ovde mislim na arteficijelni, veštački dodat – mleku, soli, pijaćoj vodi, pastama za zube, čak i brašnu.
Dakle, vrlo prostom logikom, ako već ima nešto fluorida prirodno u pijaćoj vodi, pa konzumiramo još fluorida navedenim putevima, lako nastaju problemi.
Priča o upotrebi floura kao sredstva za održavanje zdravih zuba je jedna od najvećih naučnih prevara i svojevrsna dogma koje se grčevito drži 90% stomatologa i koji su i sami žrtve vlastitog obrazovanja koje ih je potpuno uverilo u takve besmislice. No, danas malo ko može verovati lekarima uopšteno, kad se zna da institucije koje su ih obrazovale imaju svoje vlastite interese. Masovno trovanje stanovništva radi zarade je strategija, a ne nesrećan slučaj.
Smrtonosna doza, kod akutnog predoziranja fluoridima, za decu je oko 15 mg/kg, a za odraslog čoveka, verovatna toksična doza je oko 5mg/kg telesne težine.
Hronično predoziranje preparatima fluora je već sasvim drugačiji problem i što se zuba tiče, dovodi do fluoroze. Jako dobro je dokumentovana dentalna florizacija koja oštećuje zube svakodnevnim florisanjem tela. Pa ipak, AMA – American Dental Association ili Američko zubarske udruženje, uporno ponavlja kako je fluor dobar za zdravlje!
Нема коментара:
Постави коментар