Отац стеченог имунитета

Између 1850. и 1915. године, дошло је до револуционарног напредка у „новим“ пољима хемије, биологије и медицине захваљујући значајним доприносима бројних истакнутих научника, укључујући (између осталих) Луја Пастера, Роберта Коха, Емила Фишера, Рудолфа Вирхофа и Емила Беринга. 

Инспирисан овом атмосфером великих открића, Пол Ерлих, рођен у јеврејској породици у Стрехлену, немачком краљевству Пруске, близу Бреслауа 1854. године, постао је један од најутјецајнијих научника свог времена и пионир у области хематологије, имунологије, хемотерапије и фармакологије .

Иако му је недостајала формална обука из експерименталне хемије и примењене бактериологије, мајчин рођак, патолог Царл Вajгерт, га је упознао са техником бојења ћелија хемијским бојама, процедуром која се користи за преглед ћелија под микроскопом. Као студент медицине на неколико универзитета, укључујући Бреслау, Стразбур, Фрајбург и Лајпциг, Ерлих је наставио да експериментише са бојењем ћелија. Селективно деловање ових боја на различите типове ћелија сугерисало је Ерлиху да се хемијске реакције дешавају у ћелијама и да ове реакције чине основу ћелијских процеса. Из те идеје је закључио да се хемијски агенси могу користити за лечење оболелих ћелија или за уништавање инфективних агенаса, теорију која је довела до револуције у медицинској дијагностици и терапији.

Ерлих је повезао ћелијске и молекуларне теорије, открио и искористио сродне биолошке принципе и показао њихове практичне импликације. 

Кроз овај савремени приступ, Ерлих је успоставио принципе молекуларне медицине. Његова визија и концепти нису само постали изузетно корисни након њиховог откривања и експерименталне валидације, већ су многи од њих инспирисали будуће генерације истраживача и још увек су фундаментални и кључни за теоријска и примењена истраживања данас.

Награђен je за пионирска открића адаптивног имунитета Нобеловом наградом за физиологију или медицину, коју је поделио са оцем урођеног имунитета Мечников-ом 1908. године.