Једног дана, док му је цела породица била у циркусу, пратио је на микроскопу живот покретних ћелија у прозирној ларви морске звезде, када му је на памет пала нова идеја. Почео је да замишља да сличне ћелије могу да служе приликом одбране организма од опасних уљеза. Осетио је да ту има нешто занимљиво, толико се узбудио, почео је да шета около, како би средио своје мисли.
Претпоставио је да ће ако убоде трн у тело ларве морске звезде, која је без крвних судова и нервног система, трн брзо бити окружен покретљивим ћелијама. Речено, учињено. Из грмља око његове куће, узео је трње руже и одмах их ставио у ларву морске звезде, прозирне као вода. Био је толико узбуђен да није могао да заспи целу ноћ, страхујући какви ће бити резултати експеримента, а следеће јутро, са огромном радошћу приметио је да је експеримент савршено успео!
Руски зоолог Иља Мечников (1845-1916), је 1882. године открио леукоците и фагоцитозу као кључне елементе за природну одбрану тела.
Овај експеримент представља основу за теорију фагоцитозе, карактеристику урођеног имунитета, којој је Мечников посветио наредних 25 година живота.
Легенда каже да је Исаку Њутну јабука пала на главу, Мендељејев је изненада схватио однос између елемената (тј. пронашао периодни систем) док се мучио око тога како да их организује за уџбеник хемије који је писао, Кекуле је дошао до структуре бензеновог прстена док је сањао змију која хвата свој реп. Такође, ту су и басне Бена Франклина, Дарвин и његове зебе, као и Галилеј који је, између осталог, бацао предмете са косог торња у Пизи.
Мистични аспект Мечников-ог открића се наводно десио док је он експериментисао на ларвама морских звезда.
Мечников је Нобелову награду за физиологију или медицину, за 1908. годину, поделио са немачким микробиологом Полом Ерлихом, који је награђен за пионирска открића адаптивног имунитета.
Нема коментара:
Постави коментар