Šta sanjate

Kada je bio mlad, Albert Ajnštajn je sanjao da se kliza niz snegom prekriveno brdo. Kada je počeo da se kreće sve brže, podigao je pogled i video da se izgled zvezda menja. Ajnštajn se probudio i proveo narednih 12 godina razmišljajući o značenju ovog sna, što ga je na kraju odvelo do teorije relativnosti, poznate i kao E = MC2.

Brojne su priče o naučnicima koji su bili nadahnuti kreativnom snagom snova. James Vatson, na primer, rekao je da je otkrio oblik DNK nakon što je sanjao spiralne stepenice. A Friedrich August Kekule je sanjao zmiju koja grize sopstveni rep, što ga je dovelo do otkrića oblika molekula benzena.

Umetnici su, takođe, inspiraciju crpili iz svojih snova. Paul McCartney iz Beatles-a probudio se sa pesmom "Yesterday" koja mu je svirala u glavi. A priča o čuvenoj knjizi Frankenstein došla je do autorke Mary Shelly u njenom snu.

Salvador Dali, španski nadrealista, takođe je koristio snove kao inspiraciju za svoje slike i imao je neobičnu tehniku pamćenja tih snova. Stavio bi tanjir na pod i zaspao bi na stolici držeći kašiku iznad tanjira. Dok bi klimao glavom, kašika bi pala, budeći ga slikama iz snova još uvek svežim u njegovom umu.

Niko ne zna koliko je otkrića i kreativnih veza otkriveno u našim snovima koji nisu upamćeni. Većina nas može da se seti samo malog procenta svojih snova, ali pamćenje svojih snova je veština koju zapravo možemo razviti. Neki koriste dnevnike snova kako bi zapamtili i zabeležili svoje snove u pisanom obliku čim se probude. Što više gajite naviku da svako jutro zapisujete svoje snove, povećavaće se sposobnost da se prisetite svojih snova.

Mogućnost da zabeležite svu inspiraciju koja vam dođe u snovima možda je na pomolu. Nedavno je naučnik Jukijasu Kamitani merio moždanu aktivnost ljudi dok su spavali. Budio je svaku osobu preko 200 puta kada je video da EEG zapis ukazuje na sanjanje i beležio ono što su ispitanici rekli da su videli u snovima.

Dalje, Kamitani je istim tim ljudima pokazao stotine slika na video snimku, dok je merio njihove moždane talase, kako bi smislili šifru uzorka moždanih talasa. Ovaj kod je koristio za stvaranje programa koji je mogao uspešno da čita temu snova te osobe.

Kamitani opisuje ovu tehniku još uvek kao primitivnu. Svaka osoba je različita, tako da obrazac kod jedne osobe ne funkcioniše za snove druge osobe. Još uvek nije u stanju da utvrdi bilo kakve detalje kao što su boja, oblik ili osećanja, ali kako ova tehnologija postaje sve sofisticiranija pa jednog dana, možda, jednostavno upali. Tada ćemo svi moći da iskoristimo snagu svojih snova za inspiraciju.

Luteratura

Greg Miller, Scientists Decode Dreams With Brain Scans, https://www.wired.com/2013/04/dream-decoder/

Zašto fluoridi

Postoji mnogo stvari u našim životima koje radimo, a da ni ne pomislimo zašto nam je to potrebno. 

Da li bezuslovno slušate državu bez obzira gde živite, koliko imate godina, kako se hranite, da li koristite lekove, da li koristite dodatke ishrani.

Da li verujete da je državi zaista stalo do vašeg zdravlja?

Da li verujete državi kada vam kaže da ste bolesni, iako nemate nikakve simptome?

Da li verujete da kuhinjska so treba da bude jodirana?

Da li verujete da paste za zube treba da sadrže fluor? 

Zašto paste za zube moraju da bude sa fluorom? 

Kakvo pitanje, fluor se nalazi u svim pastama za zube, svih svetskih proizvođača! 

Da? 

U čemu je poenta? 

U kvarenju zuba! 

Ah, da, kvarenje zuba! 

Ali, da li je nedostatak fluorida uzrok kvarenja zuba? 

Odakle se pojavio fluor?

Prvi put su fluor u vodu počeli da stavljaju nacisti u zloglasnim koncentracionim logorima. Gestapo je, u stvari, imao jako malo volje da se brine o održavanju zdravlja dečijih zuba u logorima, veća im je briga bila masovna medikacija ljudi, njihova sterilizacija i obezbeđivanje njihove poslušnosti i mirnoće.

Do početka osamdesetih nije bilo fluorida u pastama za zube. Dodavanje fluorida počelo je tek kada su objavljene studije da prirodni nedostatak fluorida u vodi i zemljištu (koji se, poput nedostatka joda, javlja u nekim delovima sveta) može značajno da ubrza razvoj karijesa zuba. Preventivna primena fluornih lakova na površini zuba pomogla je u ovom slučaju da se spreči razvoj ove bolesti. Automatski je donet zaključak da će fluor u pasti za zube da doprinese sprečavanju karijesa zuba uopšte, bez obzira na uzrok. Od tog trenutka, fluor je, čini se, zauvek "rezervisao" svoje mesto u sastavu paste za zube. Međutim, sve češće se čuju glasovi protiv neselektivne upotrebe fluorida.

O čemu se radi?

Mora se reći da postoje razlozi za sumnju. Prvo, nema mnogo geografskih regija koje zaista imaju medostatak fluora. Drugo, niko ne kontroliše sadržaj fluorida u zemljištu i vodi - ni u jednoj zemlji u kojoj se paste koje sadrže fluor široko reklamiraju i prodaju. Istovremeno, čini se da svi naši gradovi i zemlje apriori imaju nedostatak fluorida, što je zapravo daleko od istine.

U međuvremenu, fluor nije tako bezopasan mikronutrient. Visoka koncentracija fluorida u zemljištu i pijaćoj vodi može dovesti do potpuno obrnutog efekta - do fluoroze zuba i do njihovog preranog uništenja.

Uzgred, da li ste primetili da sve paste koje sadrže fluor imaju upozorenje o opasnosti od prekoračenja dnevne doze paste za zube za malu decu? Dakle, radi se upravo iz gore pomenutog razloga. O odraslima se, međutim, iz nekog razloga uvek ćutalo.

Šta kaže zdrav razum?

Ali, hajde da ostavimo po strani geohemiju sa biohemijom. Hajde da razmislimo jednostavno: kada bi nas fluor zaista efikasno zaštitio od karijesa zuba, rasprostranjenost ove bolesti danas bi bila mnogo manja nego sedamdesetih godina prošlog veka, kada smo prali zube konvencionalnim praškom za zube. Ali u stvarnosti vidimo potpuno suprotnu sliku.

Ispostavilo se da je mogući rizik od fluorida i dalje očigledniji od preventivnog efekta. 

Onda, budimo iskreni. Kod ogromne većine ljudi karijes zuba se razvija iz razumljivih i dobro proučenih razloga. Među njima su loša ishrana, oralna disbakterioza, smanjen imunitet. Gde je onda uloga fluora?

Tako se ispostavilo da je upotreba fluorida u ovom slučaju daje istu "zaštitu" od pojave karijesa na zubima, kao, na primer, korišćenje lavora za popravku krova koji prokišnjava. Čini se, na prvi pogled, da funkcioniše, naročito ako svi i svuda kažu da će bez lavora kuća biti poplavljena. I onda vidite, za 20 godina, umesto da poprave krov, ljudi bez lavora ne mogu da zamisle svoje živote...

Zašto smo stalno gladni?

Stalno ste gladni? Uvek morate nešto da grickate? Šta je u pitanju? 

Moguće da imate neki zdravstveni problem i da se glad javlja zbog toga, ali je to srećom najređa situacija. 

Veće su šanse da nešto radite pogrešno sa ishranom i stilom života, pa to lako možete i ispraviti. Možda je do hormonske adaptacije, a možda i kombinacija svega.

Najmanji broj ljudi oseća glad zbog zdrastvenih problema poznatog kao polifagija, (takođe poznata kao hiperfagija, medicinski izraz za prekomernu ili ekstremnu glad, koja se razlikuje od povećanog apetita nakon vežbanja ili drugih telesnih aktivnosti, gde se nivo gladi ne vraća u normalu ako jedete više hrane). 

Polifagija može da bude izazvana različitim negativnim promenama u organizmu kao što su dijabetes, hipoglikemija, hipertireodizam, predmenstrualni sindrom, nedostatak sna, stres. Ja nisam lekar, ali mogu da preporučim posetu lekaru ako i dalje osećate glad i kada ste proverili sve ostale uzroke.

U najvećem, broju slučajeva problem je zasnovan na vašem stilu života koji uključuje nedovoljno sna, hranu svuda oko vas, navikli ste da stalno nešto grickate dok radite ili ste na FB, držite dijetu. Od načina ishrane dosta zavisi da li ćete i koliko osećati glad tokom dana.

Greške u ishrani

Sada ćemo govoriti o greškama koje možda nenamerno pravite.

1. Ne jedete dovoljno ptoteina

Proteini su poznati po tome što dugo drže osećaj sitosti, tako da vodite računa da ih svakodnevno unosite dovoljno.

2. Ne jedete dovoljno vlakana

Poput proteina, vlakna, takođe, igraju veliku ulogu u kontroli gladi. Čine da stomak deluje punije i na taj način smanjuje osećaj gladi.

3. Ne jedete dovoljno masti

Masti pomažu absorpciju glukoze u krvotok i na taj način kontrolišu glad. Naravno, kako imaju 9 kcal po gramu, sa njima ne treba preterivati.

4, Ne pijete dovoljno vode

Verujem da ste već čuli da voda pre i nakon obroka može da smanji sitost. Kada, koliko i zašto je treba piti je predmet mnogih saveta koje možete pročitati na internetu. Moj savet je da pijete vodu kada ste žedni i to toliko koliko je dovoljno da ugasite žeđ. 

Ne morate biti gladni da biste skinuli višak kilograma!

Ja sam rešenje pronašao korišćenjem proizvoda koji zahvaljujući svom uravnoteženom sastavu, lako zamenjuju jedan ili dva puna obroka dnevno, obezbeđujući telu vitalne hranljive materije i pomažući da se održi osećaj sitosti duže vreme. 

Kome bih preporučio ove proizvode?

- Onima koji preduzimaju prve korake u gubljenju kilograma.

- Oni koji žele da ostanu u formi.

- Onima koji žive aktivnim životom i nisu spremni da provode mnogo vremena u kuvanju.

- Onima koji imaju zdrav način života.

Od čega su napravljeni ovi proizvodi?

Promilk KAPPA OPTIMUM casein protein,koji se veoma sporo apsorbuje.

Dijetetska vlakna SweOAT® koja pružaju osećaj zasićenosti i normalizuju mikrofloru creva.

Ekstrakt L-karnitina i modordike (gorka dinja), koji aktivira i ubrzava metabolizam masti.

GLA® i MEG-3® omega-3 i omega-6 kiseline koje obezbeđuju telu esencijalne masne kiseline.

Prirodni vitamin C kao deo ekstrakta acerola za jačanje imunog sistema.

Kako sprečiti infekcije disajnih organa

Vaša pluća su deo respiratornog sistema, grupe organa i tkiva koji imaju odgovarajuću ulogu u procesu disanja. Glavni posao respiratornog sistema je unošenje svežeg vazduha (kiseonika) u telo uz istovremeno uklapanje otpadnih gasova.

Zašto ste pluća važna?

Svakoj ćeliji u telu je potreban kiseonik da bi mogla da živi. Vazduh koji udišemo sadrži kiseonik i druge gasove. Kada se nađe u plućima, kiseonik se prebacuje u krvotok i prenosi kroz telo. U svakoj ćeliji tela kiseonik se razmenjuje za otpadni gas koji se naziva ugljen-dioksid. Vaš krvotok potom prenosi taj otpadni gas nazad u pluća gde se uklanja iz krvotoka i zatim izdiše. Vaša pluća i respiratorni sistem automatski izvode ovaj vitalni proces, koji se naziva razmena gasova.

Pored razmene gasova, respiratorni sistem obavlja i druge funkcije koje su važne za disanje:

- Dovođenje vazduha na telesnu temperaturu i vlagu.

- Zaštita tela od štetnih supstanci. To se postiže kašljanjem, kijanjem, filtriranjem ili gutanjem.

- Podržava osećaj mirisa.

Zašto su naši organi za disanje slabi?

Ustvari, zaštitna snaga organa za disanje nije zanemarljiva. Pluća i bronhije poseduju sopstveni sistem lokalnog  imuniteta, imaju efikasan sistem čišćenja bronhija,poseduju antibakterijske i protivvirusne materije koje proizvode same ćelije.

Problem  je u tome što ti zaštitni sistemi kroz evoluciju nisu bili prilagođeni prema takvom faktoru rizika kao što je življenje u velikim grupama  ljudi, često i većim od nekoliko stotina hiljada i, čak, miliona ljudi, kao što je slučaj u velikim gradovima. Veliki deo vremena u svojoj  istoriji ljudi su, kao i mnoge  životinje, provodili živeći u malim i odvojenim grupama. A, budući da je većina uzročnika respiratornih infekcija krajnje nepostojana u spoljašnjoj  sredini, oni  nisu imali  mogućnost  skupljanja i nisu mogli da dostignu tu kritičnu masu koja bi dovela do epidemije. Iako su pojedinačni uzročnici ipak dospevali u disajne organe,oni su svojim odbrambenim snagama uspevali da ih brzo neutrališu  i onemoguće zarazu.

Ali, kod ptica selica, naprimer, koje su živele u ogromnim jatima, koncentracija uzročnika respiratornih infekcija,često je dostizala tu kritičnu tačku, i epidemije pričijeg gripa su, naprimer, bile poznate još u davnim vremenima. Samo smo mi za njih saznali vrlo skoro,  iako je ptičji grip mnogo stotina godina stariji od gripa kod ljudi koji se pojavio tek krajem XIX veka.

Jos jedan vrlo važan factor koji treba pomenuti je vrlo brzi porast  ekoloskog zagađenja. Naime, počev od XVII veka, čovečanstvo je počelo da ‘’uživa ‘’ u pušenju, a u XIX, a posebno u XX veku tome treba dodati još i industrijske i automobilske zagađivače vazduha. Količina čestica i hemijskih zagađenja bronhija i pluća, primoravaju njihov odbrambeni sistem da radi preko svojih mogućnosti, ali to opterećenje  više od  deset puta premašuje njihove mogućnosti odbrane. Kao posledica narušavanja mehanizma samoočišćenja, počinje  da slabi lokalni imunitet koji sada mora da se bori i na infektivnom, i na toksikološkom frontu.

Kako da ojačamo sistem za disanje?

Pošto je nemoguće izbeći boravak u velikim kolektivima i u ekološki štetnim uslovima, onda se moramo pozabaviti povećanjem zaštitne moći naših disajnih organa.Moramo ne samo da ih dovedemo do određenog nivoa, već i da stvorimo odbrambene rezerve koje moraju biti isto onolike koliko se  svakodnevni životni uslovi razlikuju od normalnih (optimalnih).

Upravo sa tim ciljem je bio sačinjen novi bioaktivni kompleks ‘’SYNCHROVITAL  V’'. Biljne komponente koje ulaze u njegov sastav, s jedne strane , povećavaju aktivnost  lokalnog  imuniteta, kako bi on mogao da se izbori sa  povećanom infekcijom, a, sa druge strane, podstiču rad prirodnog sistema samoočišćenja kod disajnih organa.

Arabinogalaktin sibirskog ariša. Taj jedinstveni biljni  pilisaharid ima potpuno istu hemijsku strukturu kao što su neke komponente spoljašnjeg omotača mnogih bakterija, uključujući tu i izazivače respiratornih infekcija. Zato, kada koristimo arabinogalaktin, mi naše imune ćelije dovodimo u stanje povećane ''bojeve gotovosti'', pošto  je za njih ta supstanca upozorenje da u organizam nadiru bakterije.

I, ako izazivači respiratornih infekcija stvarno dospeju u organizam, tamo će ih dočekati već dobro pripremljena zaštita.

Ekstrakt žen-šena. Najpoznatiji biljni adaptogen ima najširi spektar pozitivnih efekata  na disajne organe. Najpre, to je jak imunomodulirajući efekat koji je karakterističan za sve adaptogene.

Zatim, aktivne supstance žen-šena smanjuju spazam sitnih bronhija i na taj način otklanjaju glavnu prepreku  za efikasno delovanje mehanizama za samoočišćenje. I, na kraju, žen-šen normalizuje krvotok disajnih organa.

Ekstrakt muške bokvice (šiljaste bokvice). Ova vrsta bokvice koja se veoma razlikuje od obične bokvice, ima isključivu sposibnost  da stimuliše stvaranje i izbacivanje brongijalne sluzi. A, upravo na taj način pluća mogu da se očiste od bakterija, virusa, hemijskih supstanci i produkata zapaljenjskih procesa.

Ekstrakti žalfije i majčine dušice imaju snažan antibakterijski efekat i dodatno pomažu našem disajnom sistemu da se izbori sa respiratornim infekcijama. I ekstrakt kamilice koji ulazi u sastav

BAD'' SYNCHROVITALS  V’’  ima,takođe,  antibakterijsko i , sto je još važnije, spazmolitičko dejstvo.

Naročito je važno podvući da sve nabrojane komponente  nisu samo neki delovi biljaka koje su odavno poznate u narodu, već da su iz njih, koristeći najviše tehnološke standarde, izolivani ekstrakti  biljaka sa visokim sadržajem najvažnijih biološki aktivnih komponenti. To je bilo moguće postići zahvaljujući višegodišnjoj saradnji Kompanije '' Sibirsko zdravlje'' sa takvim kompanijama kao što su:

- LONZA(Švajcarska), 

- FINZELBERG(Nemačka),

- '' KIT'' i,

-  ''ALTAJ-VISTERRA'' (Rusija).

Da li ste Pera Ždera

Da li ste od onih koji doručkuju čim se probude, u 11 sati već užinaju, u 14.00 ručaju, opet užinaju u 17.00 i večeraju u 19.00. Nakon svega, uveče je vreme za porodičnu gozbu ili neke grickalice uz gledanje TV. Možda se kao i ja budite noću i tražite nešto slatko. Mnogi ljudi žive u sličnom ritmu, a onda ih iznenadi prekomerna težina.

Šta je u pitanju? 

Prema rečima stručnjaka sa australijskog univerziteta Mackuarie, uz normalno funkcionisanje hipokampusa, razmišljanja o hrani treba da se pojave kod čoveka samo kada oseća glad. Ako je rad ovog dela mozga poremećen, signal o potrebi za hranom može nenamerno da stigne u ljudsko telo. Istraživači su zaključili da takozvana zapadnjačka dijeta može da utiče na funkcionisanje hipokampusa. Čovek misli da je gladan čak i u trenutku kada mu se ne jede.

Dakle, nastaje problem da osoba često jede, čak i ako nema osećaj gladi.

Uprkos činjenici da sada postoji mišljenje da čovek treba da jede najmanje 5 puta dnevno, po mom mišljenju, obroci bi trebali da budu ređi - 2 do 3 puta na dan. 

Na osnovu čega zasnivam ovakvo mišljenje.

Prvo, naši preci nisu jeli na svaka 2-3 sata i njihova probava je bila u redu.

Drugo, kod takvog ritma nema osećaja gladi, što nije samo signal nedostatka nekih supstanci u telu. Iza „leđa“ gladi pokreću se brojne važne biohemijske reakcije, hormonalne promene koje su odgovorne za pravilno funkcionisanje ne samo gastrointestinalnog trakta, već i jetre, endokrinog sistema i samog mozga.

Treće, sa takvom učestalošću konzumiranja hrane, ograničenje kalorija je prirodno premašeno. Vredi napomenuti da su sve vrste popodnevnih zalogaja i ručkova praćene unosom velike količine ugljenih hidrata (lepinje, vafli, kolači) sa svim posledicama koje iz toga proističu. Čovek je lako zavodljivo stvorenje, pa često ignoriše savete da se ne prepušta ugljenim hidratim i rado uzima slatka peciva i ne manje slatka pića.

Dakle, ako hoćete da smršate i očuvate dobro zdravlje svojih krvnih sudova, jedite ređe, tačnije uklonite grickalice i ostale industrijske slatkiše iz svog života.

Ali, šta da radim, navikao sam da stalno nešto grickam!

Postoji rešenje i za one koji ne mogu da se odreknu starih navika. Sve što vam je potrebno tokom dana: belančevine, ugljeni hidrati, omege-3, celuloza i sve to uz nežni ukus kokosa ili manga!

Kada ogladnite, a omiljene farmerke se ne slažu s užinama, ne postojji ništa što je bolje od hranljivog koktela Yoo Go!

Samo 87 kcal u jednoj porciji - tvojim farmerkama ništa ne preti!

Literatura

1. Attuquayefio T., Stevenson R. J. et al. A high-fat high-sugar diet predicts poorer hippocampal-related memory and a reduced ability to suppress wanting under satiety. J Exp Psychol Anim Learn Cogn. - 2016 Oct. - № 42(4):415-428.

Volite li koprivu

Iako mnogi od nas posmatraju koprivu kao dosadnu štetočinu, koprivu ljudi od davnina koriste kao izvor hrane, vlakana i lekovitih preparata. U Danskoj su otkrivene tkanine za pokrivače za pokojnike koje su bile izrađene od vlakana koprive a koje datiraju iz bronzanog doba (3000-2000. p.n.e.). Evropljani i američki domoroci koristili su vlakna od koprive za izradu jedrilica, vreća, kanapa i ribarskih mreža. Od ovih vlakana se, takođe, proizvodi tkanina slična svilenkastom platnu. Tokom Prvog svetskog rata, Nemačko carstvo, mučeno nedostatkom tekstila, koristilo je koprivu kao zamenu za pamuk. Utvrđeno je da su nemačke uniforme bile izrađene od 85% vlakana koprive.

Kopriva je jedan od najbogatijih izvora hlorofila u biljnom carstvu. Odvar biljke koristi se vekovima za proizvodnju zelene boje za odeću. Početkom Drugog svetskog rata, britanska vlada je uputila zahtev za sakupljanje 100 tona koprive, koja je korišćena za dobijanje zelene boje za kamuflažu. Ekstrakt koprive, takođe, komercijalno se koristi u Nemačkoj kao sredstvo za bojenje povrća u konzervama.

U drevnom Egiptu su pronađeni izveštaji o upotrebi koprive za ublažavanje artritisa i bolova kod lumbaga. Standardna praksa bičevanja svežom biljkom koprive, nazvana "urtifikacija", propisivana je za lečenje takvih bolesti kao što su hronični reumatizam, letargija, koma, paraliza, pa čak i tifus i kolera. Ova praksa urtifikacije poznata je mnogim kulturama i koristi se hiljadama godina. Kažu da su rimski vojnici nosili sa sobom koprivu u pohodu na Britanska ostrva, da bi urtiranjem lečili umorne, bolne noge na dugim marševima u hladnoj i vlažnoj klimi, stimulišući tako cirkulaciju. Dokumentacija ili anegdote o upotrebi koprive, pronađeni su među Indijancima Ekvadora, starim Rimljanima i kanadskim i američkim plemenima.

Hipokrat (460-377 p. N. E.) i njegovi sledbenici pravili su 61 lek u čiji sastav je ulazila kopriva. U drugom veku nove ere, Galen, grčki lekar, preporučio je koprivu u svojoj knjizi De Simplicibus kao „diuretik i laksativ za ujede pasa, gangrenozne rane, otekline, krvarenje iz nosa, prekomerne menstruacije, bolesti povezane sa slezinom, pleuritis, upala pluća, astma, tinea i čireve u ustima “. Dvesta godina nakon Galena, Apulej Platonik (oko 400. godine nove ere), u svojoj knjizi Herbarij Apulejev, dodao je koprivu u kombinaciji sa konopljom ili kanabisom da bi „lečio simptome osećaja hladnoće nakon opekotina (šoka)“, a samu koprivu za „prehladu“ povreda “. Tokom mračnog srednjeg veka (peti do deseti vek) upotreba koprive proširena je na lečenje herpes zoster, zatvora i „suve bolesti“, što je verovatno značilo probleme sa sinusima ili plućima, sluzokožom i kožom.

Travar iz 16. veka John Gerard koristio je koprivu kao protuotrov za otrove. U sedamnaestom veku, astrolog lekar Culpeper, preporučivao je ekstrakt koprive i meda kao sredstvo za ispiranje grla kod infekcija grla i usta i tvrdio da su koprive korisne za „kamenje u bešici ili pesak, crva kod dece, antiseptik za rane i kožu. infekcije, giht, išijas, bolove u zglobovima i kao protivotrov otrovnim ubodima životinja “. U devetnaestom veku, Felps Braun je koprivu predlagao kao diuretik i tonik. Cenio je koprivu i kao lek za dizenteriju, hemoroide, kamenje u bešici i bubrezima, a seme i cveće koristio je u vinu za groznicu. Takođe se primenjivao u slučajevima dijareje i ekcema kod novorođenčadi.

Kopriva je oduvek bila prepoznata po svojoj toničkoj i hranljivoj vrednosti. Bogata je vitaminima i mineralima i tradicionalno se koristi prvenstveno u proleće. Postoje izveštaji da su Rimljani koprivu koristili kao hranu i kao sredstvo za omekšavanje mesa.. Koristi se za kuvanje čorbi, čaja i za proizvodnju piva. Kopriva je tradicionalni lek za skorbut, anemiju i nedostatak energije. To je zbog visokog nivoa gvožđa, vitamina C, magnezijuma i drugih hranljivih sastojaka. Engleski pesnik Campbell žalio se na malo pažnje koja je posvećena koprivi u Engleskoj. Kaže: „U Škotskoj sam jeo koprive, spavao sam u čaršavima napravljenim od koprive i večerao sam stolnjak od koprive. Mlada i nežna kopriva je odlična za upotrebu u kulinarstvu. Stabljike stare koprive dobre su poput lana za izradu platna. Čulo sam kako je moja majka govorila da je tkanina od koprive trajnija od bilo koje druge vrste platna. “

Utvrđeno je da je kopriva korisna za povećanje proizvodnje mleka, kako kod ljudi, tako i kod krava. Kao ginekološko pomagalo koristile su je žene severnoameričkih starosedelačkih naroda. Vrhove biljke su žvakale tokom porođaja, a uzimale su i sok koji su pile za opuštanje mišića.

Kopriva je tokom istorije korišćena kao stočna hrana, kao vegetarijansko sirilo u proizvodnji sira i još uvek je uključena u pashalno bilje. Sok se koristio kao sredstvo za ispiranje kose i za podsticanje rasta kose. List je korišćen kao prašak za burmuticu ili kao lokalna aplikacija za krvarenje iz nosa, prekomerne menstruacije i unutrašnja krvarenja. Primenjuje se na opekotine i uzima u obliku sirupa ili tinkture za lečenje urtikarije ili osipa od koprive. To je u stvari sopstveni lek. U druge svrhe spadaju stabljike i lišće natopljene vodom i voda koja se koristi kao organski pesticid i nanosi se na biljke sa grinjama ili ušima. Biljka oživljava i uslovljava zemljište, ubrzavajući razlaganje na gomilama komposta, i poboljšava zdravlje i snagu biljaka.

Savremena medicinska upotreba koprive ne razlikuje se mnogo od one iz prošlosti. Danas ljudi još uvek praktikuju urtifikaciju, a kliničke studije su istraživale njegovu upotrebu u lečenju mnogih medicinskih stanja, uključujući alergijski rinitis, reumatske tegobe, ekceme, anemiju, krvarenje (kako interno tako i eksterno) i akutni artritis. Tražena je kao lek za benignu hiperplazije prostate (BPH), visoki krvni pritisak i infekcije urinarnog trakta. Koristi se u lečenju erupcija na koži i liofilizovano kao tretman za peludnu groznicu i alergije. Takođe, danas se opet promoviše kao sirovina za proizvodnju tekstila.

Arabinogalaktan - efikasan borac protiv virusa

Prehlada je virusna infekcija sa značajnim ekonomskim teretima u zapadnim zemljama. Istraživanje i razvoj nutriciononih rešenja za smanjenje ove pojave i jačine prehlade danas je glavni fokus interesovanja, a arabinogalactan iz ariša izgleda kao sredstvo koje obećava dobre rezultate. 

Ljudi koriste arabinogalaktane koji se nalaze u raznovrsnom, uobičajenom, povrću kao i u lekovitom bilju, hiljadama godina. Glavni komercijalni izvori ovog dugog, razgranatog polisaharida velike molekularne mase su stabla ariša iz severne Amerike.

Imuni sistem je izuzetno složen i međusobno povezan sistem koji na dva načina prepoznaje strana tela koja dospeju u organizam. Urođeno imuni sistem prepoznaje strana telaje nespecifično i cilja sve što telo smatra stranim, dok adaptivni sistem cilja specifične strane supstance. Imunii sistem istovremeno deluje deluje na načina, da bi zaštitio telo od stranih supstanci.

Rezultati kliničke studije pokazuju da arabinogalaktan ariša ima sposobnost da modulira i podržava oba puta imunog sistema na pozitivan način direktnim i indirektnim putevima unutar gastrointestinalnog trakta, tako da se komponente različitih krakova optimizuju i na odgovarajući način reaguju kada su izazvane. stranom supstancom. Mehanizmi ovog efekta su istraženi i čini se da uključuju ne samo indirektne efekte bakterija koje stvaraju mlečnu kiselinu i bakterijske sastojke na imune ćelije, proizvodnju masnih kiselina kratkog lanca (SCFA) i vezivanje SCFA receptora na leukocite, već i direktni uticaji na komponente imunog sistema.

Specifično, aktivnost prirodnih ćelija ubojica, citokina i makrofaga može biti podržana dodavanjem arabinogalaktana ariša. Oni, osim toga, imaju antioksidativni kapacitet koji je verovatno povezan sa sadržajem polifenola u arišu.

Zanimljivo je da nekoliko biljnih "pojačivača" imunog odgovora, sadrži značajne količine arabinogalaktana, poput Echinacea purpurea, Baptisia tinctoria ili Thuja occidentalis, a istraživači pretpostavljaju da je to jedan od glavnih principa aktivacije imunog sistema.

Kako najjednostavnije doći do arabinogalaktana i iskoristiti ih za zaštitu of gripa?

Ništa jednostavnije. Samo kliknite i dodatak ishrani sa arabinogalaktanom i biljnim ekstraktima

Synchrovitals V je pred vama. 

 

1. Liu, Lankun Wu, David S. Senchina, Eve S. Wurtele, Patricia A. Murphy, Marian L. Kohut, Joan E. Cunnick, Zili Zhai, Yi, Enhancement of Innate and Adaptive Immune Functions by Multiple Echinacea Species, J Med Food. 2007 Sep; 10(3): 423–434.  

2. Wang N1, Yang J2, Lu J1, Qiao Q1, Wu T1, Du X1, Bao G3, A polysaccharide from Salvia miltiorrhiza Bunge improves immune function in gastric cancer rats, Carbohydr Polym. 2014 Oct 13;111:47-55. 

3. Gomez-Flores R1, Calderon CL, Scheibel LW, Tamez-Guerra P, Rodriguez-Padilla C, Tamez-Guerra R, Weber RJ, Immunoenhancing properties of Plantago major leaf extract,.Phytother Res. 2000 Dec;14(8):617-22.  

4. A. Ocaña, G. Reglero J Obes, Effects of Thyme Extract Oils (from Thymus vulgaris, Thymus zygis, and Thymus hyemalis) on Cytokine Production and Gene Expression of oxLDL-Stimulated THP-1-Macrophages, 2012; 2012: 104706. 

5. Kang S, Min H.J., Ginseng, the 'Immunity Boost': The Effects of Panax ginseng on Immune System. Ginseng Res. 2012 Oct; 36(4): 354–368.