Kada je bio mlad, Albert Ajnštajn je sanjao da se kliza niz snegom prekriveno brdo. Kada je počeo da se kreće sve brže, podigao je pogled i video da se izgled zvezda menja. Ajnštajn se probudio i proveo narednih 12 godina razmišljajući o značenju ovog sna, što ga je na kraju odvelo do teorije relativnosti, poznate i kao E = MC2.
Brojne su priče o naučnicima koji su bili nadahnuti kreativnom snagom snova. James Vatson, na primer, rekao je da je otkrio oblik DNK nakon što je sanjao spiralne stepenice. A Friedrich August Kekule je sanjao zmiju koja grize sopstveni rep, što ga je dovelo do otkrića oblika molekula benzena.
Umetnici su, takođe, inspiraciju crpili iz svojih snova. Paul McCartney iz Beatles-a probudio se sa pesmom "Yesterday" koja mu je svirala u glavi. A priča o čuvenoj knjizi Frankenstein došla je do autorke Mary Shelly u njenom snu.
Salvador Dali, španski nadrealista, takođe je koristio snove kao inspiraciju za svoje slike i imao je neobičnu tehniku pamćenja tih snova. Stavio bi tanjir na pod i zaspao bi na stolici držeći kašiku iznad tanjira. Dok bi klimao glavom, kašika bi pala, budeći ga slikama iz snova još uvek svežim u njegovom umu.
Niko ne zna koliko je otkrića i kreativnih veza otkriveno u našim snovima koji nisu upamćeni. Većina nas može da se seti samo malog procenta svojih snova, ali pamćenje svojih snova je veština koju zapravo možemo razviti. Neki koriste dnevnike snova kako bi zapamtili i zabeležili svoje snove u pisanom obliku čim se probude. Što više gajite naviku da svako jutro zapisujete svoje snove, povećavaće se sposobnost da se prisetite svojih snova.
Mogućnost da zabeležite svu inspiraciju koja vam dođe u snovima možda je na pomolu. Nedavno je naučnik Jukijasu Kamitani merio moždanu aktivnost ljudi dok su spavali. Budio je svaku osobu preko 200 puta kada je video da EEG zapis ukazuje na sanjanje i beležio ono što su ispitanici rekli da su videli u snovima.
Dalje, Kamitani je istim tim ljudima pokazao stotine slika na video snimku, dok je merio njihove moždane talase, kako bi smislili šifru uzorka moždanih talasa. Ovaj kod je koristio za stvaranje programa koji je mogao uspešno da čita temu snova te osobe.
Kamitani opisuje ovu tehniku još uvek kao primitivnu. Svaka osoba je različita, tako da obrazac kod jedne osobe ne funkcioniše za snove druge osobe. Još uvek nije u stanju da utvrdi bilo kakve detalje kao što su boja, oblik ili osećanja, ali kako ova tehnologija postaje sve sofisticiranija pa jednog dana, možda, jednostavno upali. Tada ćemo svi moći da iskoristimo snagu svojih snova za inspiraciju.
Luteratura
Greg Miller, Scientists Decode Dreams With Brain Scans, https://www.wired.com/2013/04/dream-decoder/
Нема коментара:
Постави коментар