Živeti u strahu

Da li ste razmišljali o rečima Predsednika Belorusije Lukašenka da je bolje umreti na nogama nego živeti na kolenima. Kakva su vaša islustva posle nekoliko nedelja izolacije?

Iako su sve fobije iracionalni strahovi, neke su čudnije od fikcije.

Većina nas se plaši smrti, ali ljudi koji pate od apeirofobije su potpuno različiti od drugih. Oni se plaše da će živeti večno.

Jednom četvorogodišnjaku deda je umro je od raka. Rekli su mu da je starac otišao na srećnije mesto gde će uživati u večnom životu sa svojim najmilijima.

Koncept besmrtnosti je žestoko uplašio dečaka. Osetio je da je ideja da će da živi zauvek gora nego da će da umre. Mozak mu se borio sa idejom beskonačnosti. Išla mu je jeza kroz kičmu.

Odakle dolazi taj strah? Shvatanje da bi večni zagrobni život mogao postati beskonačan? Priznanje da čoveku nedostaje kontrola nad sopstvenom sudbinom?

Šta ako je strah od zagrobnog života jednostavno religiozna manifestacija straha od smrti koja je urođena kod svakoga?

Poricanje smrti, u suštini kaže da ljudi u savremenoj civilizaciji hodaju unazad u negiranju naše smrtnosti - i da kultura, religija i zabava postoje u svrhu odvlačenja pažnje, ideja je da nas ove stvari sprečavaju da razmišljamo o vlastitoj smrti i da se sistematski kod ljudi taj strah potiskuje. Strah od večnosti mogao bi biti upravo taj isti strah koji se manifestuje na drugačiji način. "

Bilbo Baggins, opterećen neobično dugim životom zahvaljujući svemoćnom prstenu u Tolkinovom Gospodaru prstenova, rekao je ovako: "Osećam se tanko, nekako istegnuto, kao da je puter isečen preko previše hleba."

Postoje ljudi koji imaju paničan strah od čokolade. Ako dodirnu čokoladu, osećaju se prljavo. Ako vide da neko jede čokoladu njegov strah prelazi u slepu paniku. Strah od čokolade se naziva xocolatophobia.

Iako niko ne želi da živi u strahu, nisu sve fobije loše.

Germaphob su osobe koje ogromnim strahom od mikroba. Takođe imaju ekstremnu opsednutost čistoćom. Germafobi izbegavaju društvene običaje poput rukovanja ili udaranja pesnicom. Nekada se to smatralo nepristojnim ili čudnim. Ipak, pandemija coronavirusa od svih nas je stvorila germaphobe. Sada vam savetuju da se ne rukujete jer to vam može potencijalno spasiti život.

Fobije možda mnogim ljudima predstavljaju poteškoće, ali neke mogu pomoći i u promeni sveta. Iako su se proizvode Apple  oduvek hvalili zbog njihove jednostavnosti, fobije su, takođe, odigrale veliku ulogu u dizajnu njihovog najuspešnijeg proizvoda.

Steve Jobs, suosnivač Apple-a, bolovao je od koumpounophobia - straha od dugmića. Dumiće je smatrao prljavim i bilo mu je odvratno da ih dodiruje.

Iako je to retka fobija, Steve Jobs nije jedini. Jedan od 75.000 ljudi pati od koumpounophobia. Na zadovoljstvo Jobsa i njegovih kolega koji mrze dugme, Apple je 2000. godine pustio miš bez dugmeta. A 2007. godine Jobs je šokirao tehnološki svet iPhone-om. Bio je to slavni ekran na dodir bez dugmeta koji se širio veoma brzo poput divlje vatre.

Stres i imunitet

Hormoni stresa dovode do veoma brzog i dubokog prestrukturiranja imunološkog sistema kako bi se što više prilagodio zadatku preživljavanja. Kao rezultat toga, aktivnost urođenog (nespecifičnog) imuniteta naglo raste i rad stečenog (specifičnog) gotovo u potpunosti se potiskuje.

Pojednostavljujući, možemo reći da je urođeni imunitet skup imunih ćelija koji pružaju najbržu moguću zaštitu protiv bakterija, virusa i drugih stranih predmeta. Oni deluju veoma brzo, ali istovremeno vrlo grubo, uništavajući neselektivno sve sumnjive ćelije, uključujući i njihove. Moto nespecifičnih imunih ćelija je: „Mi se suočavamo sa smrtnom opasnošću, sada se borimo, a kasnije ćemo razmišljati.“

Ćelije nespecifičnog imuniteta deluju hirurško precizno. Da bi to postigli, oni dobijaju informacije o neprijateljima koji napadaju telo iz ćelija urođenog imuniteta i, nakon nekog vremena, na osnovu tih informacija stvaraju sredstva za tačno uništavanje (na primer, antitela), koja momentalno i bez ostataka uništavaju neprijatelja ne uzrokujući nikakvu štetu okolnim zdravim ćelijama.

Zašto se organizam oslanja gotovo isključivo na urođeni imunitet pod stresom i usporava li rad stečenog? Prvo, potrebna mu je trenutna reakcija, pošto je opasnost od zarazne pretnje (setite se lavice koja lovi zebru, rane, povrede, prljavštine itd.) izuzetno velika i treba je eliminisati što je brže moguće po svaku cenu. A to mogu učiniti samo ćelije urođenog imuniteta.

Drugo, ćelije specifičnog imuniteta ovde mogu malo da pomognu, jer im je potrebno previše vremena (do nekoliko nedelja) da bi se stvorilo „tačkasto“ oružje. Štaviše, za ovaj mukotrpan rad imunološkim ćelijama je potrebno puno energije, što nije dovoljno kod akutnog stresa. Stoga organizam pod stresom nemilosrdno suzbija rad ove veoma važne veze u imunološkom sistemu.

Uzgred, da li je neko morao da koristi lekove na bazi kortikosteroidnih hormona (deksametazon, prednizon, itd.)? U tabletama koje se koriste kod problema sa unutrašnjim poremećajima ili u obliku masti za probleme kože. Dakle, ovi hormoni nisu ništa drugo do hormoni stresa, a prepisani su vam kako bi suzbili prekomernu aktivnost specifičnog imuniteta, što u nekim slučajevima može oštetiti vaše ćelije. Evo očiglednog primera moćnih imunosupresivnih efekata hormona stresa.

Podržite imunitet

Danas nam je potreban imunitet više nego ikada. Saveti za podršku imunitetu su prilično uobičajeni, ali definitivno neće biti suvišno ako ih ponovimo. Hajde da se podsetimo kako da pomognemo našem telu!

1. Kretanje je život! Vodite aktivan životni stil i bavite se sportom. Čak iako ste zatvoreni u kućnom pritvoru, možete sebi da priredite pauze za vežbanje ili da radite svoju omiljenu vrstu gimnastike tako što ćete na YouTube-u pronaći odgovarajući video. Ako je ceo dan sedite, onda je pet minuta pauze za vežbanje svakog sata jednostavno neophodno.

2. Započnite dan vežbanjem, kontrastnim tušem (toplo-hladno) i čašom vode s limunom - ovo će pomoći telu da se razbudi i prilagodi za aktivan dan!

3. Redovno provetravajte prostorije - svež vazduh je neophodan za dobro zdravlje.

4. Uzimajte preparate sa cinkom - cink je posebno potreban imunološkom sistemu tokom prehlade i virusnih bolesti. "Organski cink" iz serije Essential Minerals, obezbediće da ovaj element dobijete u pravim količinama.

5. Uravnotežena pravilna ishrana, takođe, pomoći će telu da se bori protiv infekcija i smanjiće rizik od infekcije. Izbacite brze ugljene hidrate i alkohol iz ishrane, pijte više tečnosti i ne zaboravite na antioksidante. Zeleni čaj je dobra opcija.

6. Uzimajte NovoMin. Ovaj kompleks sa vitaminima A, E i C stvoren je za brzu podršku imunitetu u periodu masovnog porasta morbiditeta. Jedna kapsula dnevno uz obrok - i aktivni sastojci stvoriće pouzdanu barijeru virusima i bakterijama!

7. Noć - deo dana kada treba da spavate. Noću, u snu, nastaju nove ćelije imunološkog sistema i telo se napuni energijom za novi dan. Obavezno spavajte!

8. Imunobuster CoreNRG - univerzalno sredstvo za jačanje tela. Pouzdana zaštita od virusa i infekcija, antioksidativna podršku, energija i tonus dobićete od 3D Protection Cube. Jedan peparat ili oba, ali je nešto definitivno potrebno koristiti!

9. Pokušajte da izbegnete stres, jer je anksioznost jedan od faktora koji negativno utiče na imunitet.

⠀

Šta li je to virus korone

Bakteriološko oružje? Zavera? Božija kazna? Ma, zaboravite na to! U pitanju je uobičajena mutacija običnog virusa ...

Znate li zašto je koronavirus brzo preimenovan u COVID-19? Da, sve zato što je koronavirusa raznih vrsta u prirodi više nego dovoljno. Još davne 1965. godine, prva vrsta humanog koronavirusa bila je izolovana, opisana, i tada je dobila ovo ime. Iako je jasno da su koronavirusi postojali mnogo pre nego što su ih naučnici pronašli i opisali.

Štaviše, može se gotovo nepogrešivo reći da se većina nas već suočila sa koronavirusima. Upravo oni, zajedno sa adenovirusima, uzrokuju većinu slučajeva bolnih sezonskih akutnih respiratornih virusnih infekcija (ARVI) poznatih svakome od nas.

I na kraju, najvažnija stvar: u prirodi nema samo puno koronavirusa, svake godine ih je sve više. Činjenica je da koronavirusi spadaju u najprimitivnije oblike virusa i zato stalno mutiraju.

Genetika virusa - RNK protiv DNK

Glavni nosilac i prenosnik genetskih informacija u živom svetu je deoksiribonukleinska kiselina (DNK). Međutim, većina virusa, koji su najprimitivniji oblici "života", koristi ribonukleinsku kiselinu (RNA) u tu svrhu.

U poređenju sa DNK, RNK je mnogo primitivniji nosilac genetske informacije. A glavna razlika je u tome što DNK ima sposobnost da ispravlja nedostatke u svojoj strukturi konstantnom proizvodnjom novih klonova (i tako se genetska informacija prenosi sa ćelije na ćeliju), ali RNK nema tu mogužnost. Zbog toga je verovatnoća mutacija u genetskom materijalu zasnovanom na DNK oko 10-100 hiljada puta manja nego u virusima koji za to koriste RNK.

Upravo ovo primitivno svojstvo RNK virusa određuje njihovo glavno svojstvo - sklonost stalnim mutacijama. Zašto još uvek nismo uspeli da stvorimo apsolutno efikasnu vakcinu protiv gripa? A sve zato što virus gripa pripada RNK virusima i svake se godine zbog mutacija njegov genetski materijal ažurira za jedan posto. Odnosno, u 30-40 godina koje su prošle od vašeg prvog susreta sa virusom gripa u ranom detinjstvu, njegov genom je već mutirao 30-40%.

Za poređenje: DNK virusi praktično ne mutiraju i zato, kada napravite vakcinu protiv njih, možete zaboraviti na njihovo postojanje ili se osećati pouzdano zaštićenima. Klasičan primer su virus boginja i hepatitisa B.

Mutacije koronavirusa

Koronavirusi pripadaju RNK grupi virusa, odnosno imaju veoma veliki mutageni potencijal. A to su i dobre i loše vesti. Dobra vest je da RNK virusi mutacijom mogu oslabiti, ali loša vest je kada mutacijom, postanu opasniji. I to smo već videli više puta na primeru virusa gripa: u jednoj godini grip prolazi bez epidemija zbog oslabljenog soja virusa, a u drugoj možemo dobiti grozni virus svinjskog gripa.

Nešto slično se dogodilo i sa koronavirusima. Dugo smo se mirno živeli sa njima i rešili se SARS-a, sve dok se u Kini u novembru 2002. nije pojavila vrlo opasna mutacija - a čovečanstvo se suočilo sa vrlo groznom vrstom koronavirusa, koja je uzrokovala ozbiljna oštećenja pluća poput akutnog respiratornog sindroma. Da, da, govorimo o samom SARS-u o kome je ceo svet razgovarao tokom 2003.

Atipična pneumonija, ili prilično ozbiljan akutni respiratorni sindrom (SARS), zarazio je oko 8 hiljada ljudi, od kojih je oko 10% umrlo. Ova strašna brojka nastala je iz činjenice da se ovde, za razliku od uobičajene infekcije koronavirusom, često razvija totalno oštećenje pluća.

Međutim, sredinom 2003. SARS je potpuno zaustavljen i bez pomoći vakcine koju nisu uspeli da stvore. Takvo čudesno spasenje je, najvjerovatnije, još jedna mutacija virusa, koji je izgubio svoju veliku snagu, u tome odigrao značajnu ulogu. (Kako drugačije objasniti njen potpuni nestanak, imajući u vidu činjenicu da slepi miševi i male divlje životinje nisu nestali iz ishrane stanovnika jugoistočne Azije?)

U 2012. godini dogodila se još jedna opasna mutacija koronavirusa - ovaj put u Saudijskoj Arabiji i susednim zemljama na Bliskom Istoku. (Uzgred, da li je neko čuo da se tamo jedu i šišmiši?) Nova bolest je bila vrlo slična SARS-u, ali karakteriše je još teže oštećenje pluća i još veća smrtnost. Po analogiji sa prethodnikom, nova bolest se zvala Respiratorni sindrom Bliskog Istoka (MERS). Ali, uprkos visokoj stopi smrtnosti, sama ova bolest nije zarazna - do danas je registrovano samo oko 2500 slučajeva.

Nakon izbijanja SARS-a i MERS-a, mnogi virolozi počeli su da govore, ako ne i o vremenskoj bombi, onda bar o potrebi stalnog praćenja žarišta koronavirusa kako bi se blagovremeno otkrile opasne mutacije. Ali razgovori su ostali razgovori, a krajem 2019. godine pojavile su se nove mutacije i novi grozni ispadi.

Činjenica da smo danas suočeni sa mutiranim virusom, koji je svojevremeno, nema sumnje, izazvao izbijanje SARS-a. Genetski materijal COVID-19 i SARS su 86% identični. U isto vreme, ove mutacije su učinile da virus COVID-19, koliko to paradoksalno zvuči, istovremeno postanu sve manje i brzi.

Činjenica je da su koronavirusi koji izazivaju SARS i MERS veoma opasni. Oni izazivaju ozbiljna oštećenja pluća kod više od polovine zaraženih, bez obzira na starosnu dob. Međutim, srećom, oni imaju i prilično nizak stepen infektivnosti. Oni ljudi koji imaju dobar imunitet i tolerišu ove bolesti u blagom obliku, praktično ne zaraze druge ljude. Samo ljudi sa veoma teškim oblicima bolesti postaju zarazni, što je stoga vrlo lako blagovremeno identifikovati i izolovati. Upravo je to bio glavni razlog što je epidemija SARS-a u potpunosti vraćena u samo šest meseci, a broj zaraženih nije prešao 8 hiljada.

Iz istog razloga, još opasniji MERS takođe je ostao lokalna bolest. Činjenica da je većina zaraženih (i, nažalost, većina umrlih) od primarnih pacijenata medicinski radnici, takođe svedoči o niskom stepenu zaraznosti obe infekcije. Odnosno, prenos virusa SARS i MERS javlja se uglavnom samo u prisustvu 1) teškog oblika bolesti i 2) dugotrajnog i bliskog kontakta sa pacijentom.

Nova korovirusna infekcija COVID-19 (koja je, podsećamo, mutant SARS) je značajno manje opasna u poređenju s prethodnicima. Većina ljudi ovakj virus podnosi vrlo dobro i toleriše ga u vrlo blagom obliku - poput uobičajenog koronavirusa SARS, na koji smo svi već dugo navikli. Teško oštećenje pluća razvija se u relativno malom procentu slučajeva i to uglavnom kod starijih osoba.

Međutim, upravo su ove mutacije virusa učinile ga manje opasnim za naš imuni sistem, a istovremeno i učinile mnogo strašnijim za naše društvo. S druge strane. Činjenica je da je virus COVID-19 dobio fantastično visoku zaraznost.

Rezultat je bio katastrofalan začarani ciklus. U početku, zbog vrlo visoke infektivnosti virusa, veliki broj ljudi se istovremeno zarazi. Dalje, više od polovine njih, a da nisu ni shvatili da su zaraženi, kako bolest napreduje u izuzetno blagom obliku, postaju nosioci infekcije. To zauzvrat, uzrokuje da se epidemija eksponencijalno poveća, zbog čega virus lako doseže svoju ciljnu grupu u obliku starijih ljudi, nakon čega počinje katastrofalni porast smrtnosti.

Literatura:

1. Chan JF et al., Genomic characterization of the 2019 novel human-pathogenic coronavirus isolated from a patient with atypical pneumonia after visiting Wuhan., Emerg Microbes Infect. 2020 Jan 28;9(1):221-236.

2. Блог Юрия Гичева, Руководитель Научно-инновационного центра Siberian Wellness – о здоровом образе жизни, https://ru.siberianhealth.com/ru/blog/products/post25211/

Švedski eksperiment

Hajde da vidimo kako bismo se mogli osećati ako nas ne pritiskaju negativnost i strah. 

Dok su sve evropske zemlje jedna po jedna zatvorile granice i uvodile stroge mere karantina, Švedska je, na iznenađenje i negodovanje mnogih, ostala ravnodušna. Do danas, u zemlji rade preduzeća, prodavnice, vrtići, škole i restorani. Jedino ograničenje bilo je zabrana javnog okupljanja više od 500 ljudi (koja je, 28. marta, pooštrena na 50).

Zašto su švedske vlasti odlučile da ne uvedu karantin? Da li se stopa obolevanja i smrtnosti u zemlji promenila u poređenju s drugim zemljama? Pa, ili, figurativno rečeno, koju su cenu Šveđani platili da ih ne obuzme strah i da imaju priliku da nastave normalan život?

Naravno, epidemija je epidemija i bilo koji broj može se odmah promeniti, ali za sada u Švedskoj ne vidimo nijednu katastrofalnu sliku. Prema svim prognozama, još uvek postoji ista smrtnost od 2-3% od ukupnog broja otkrivenih slučajeva COVID-19, koliko je prosek za evropske zemlje sa strogim karantinskim merama.

Posebno je zanimljivo uporediti Švedsku sa susednom Danskom, koja je zajedno sa ostalim članicama EU uvela drakonski karantin pre oko mesec dana. Ista klima, ista struktura i stanovništvo, isti nivo ekonomskog razvoja, isti sistem zdravstvene zaštite. Obe zemlje su toliko bliske da su se danski Kopenhagen i švedski Malme gotovo spojili u jednu metropolu. Jedina razlika između zemalja je ta što je u Švedskoj prvi slučaj otkriven 30. januara, a u Danskoj skoro mesec dana kasnije.

Šta je rezultat? Od 30. marta vidimo 4028 slučajeva zaraze i 146 smrtnih slučajeva u Švedskoj u odnosu na 2577 slučajeva zaraze i 77 smrtnih slučajeva u susednoj Danskoj. To je, gotovo isti scenario epidemije. U pitanju je samo psihološko stanje stanovništva a zdravlje ekonomije je suštinski drugačije .