Previše zgrušavanja može da blokira krvne sudove koji nisu povređeni i koji ne krvare.
Premalo zgrušavanja može da izazove prekomerno krvarenje kod manjih povreda.
Zbog toga, telo ima kontrolne mehanizme za ograničavanje zgrušavanja i rastvaranje ugrušaka koji više nisu potrebni. Nenormalnost u bilo kom delu sistema koji kontroliše krvarenje može dovesti do prekomernog krvarenja ili prekomernog zgrušavanja, oba procesa mogu da budu opasna. Kada je zgrušavanje krvi loše, čak i mala povreda krvnog suda može da dovede do ozbiljnog gubitka krvi. Kada je zgrušavanje krvi prekomerno, mali krvni sudovi na kritičnim mestima mogu da budu začepljeni krvnim ugrušcima. Začepljeni sudovi u mozgu mogu prouzrokovati moždani udar, a začepljeni sudovi koji vode u srce mogu izazvati srčani udar. Komadići ugrušaka iz vena na nogama, karlici ili trbuhu mogu putovati krvotokom do pluća i tamo blokirati glavne arterije (plućna embolija).
Lekovi i krvni ugrušci
Veza između lekova i sposobnosti tela da kontroliše krvarenje (hemostaza) je komplikovana. Sposobnost tela da stvara krvne ugruške je od vitalne važnosti za hemostazu. Mnogi lekovi, namerno ili nenamerno, utiču na sposobnost tela da stvara krvne ugruške.
Neki ljudi imaju visoki rizik od formiranja krvnih ugrušaka i namerno im se daju lekovi da bi smanjili rizik. Mogu se davati lekovi koji smanjuju lepljivost trombocita, tako da se oni neće zgrušavati i blokirati krvne sudove. Aspirin, tiklopidin, klopidogrel, prasugrel, abciksimab i tirofiban su primeri lekova koji ometaju aktivnost trombocita.
Drugi ljudi koji su u riziku da formiraju krvne ugruške mogu dobiti antikoagulans, lek koji inhibira delovanje krvnih proteina zvanih faktori zgrušavanja. Iako se često naziva "razređivači krvi", antikoagulansi zapravo ne razređuju krv. Najčešće korišćeni antikoagulansi su varfarin, koji se daje oralno, i heparin, koji se daje inekcijom. Ljudi koji uzimaju ove lekove moraju biti pod strogim lekarskim nadzorom.
Lekari prate efekte nekih od ovih lekova uz pomoć krvnih testova koji mere vreme potrebno za stvaranje ugruška, a dozu prilagođavaju na osnovu rezultata ispitivanja. Doze koje su preniske možda neće sprečiti stvaranje ugrušaka, dok doze koje su previsoke mogu izazvati ozbiljno krvarenje. Druge vrste antikoagulantnih lekova, poput heparina niske molekularne težine, ne zahtevaju toliko nadzora.
Ako osoba već ima krvni ugrušak, može se dati trombolitički (fibrinolitički) lek koji će pomoći rastvaranju ugruška. Trombolitički lekovi, koji uključuju streptokinazu i aktivatore tkivnih plazminogena, ponekad se koriste za lečenje srčanih udara i šloga prouzrokovanih ugrušcima krvi. Ovi lekovi mogu spasiti živote, ali takodje mogu da dovedu osobu u opasnost od jakog krvarenja. Heparin, lek koji se daje da smanji rizik od stvaranja ugrušaka, ponekad ima nenamerni, paradoksalni aktivirajući efekat na trombocite koji povećava rizik od zgrušavanja (trombocitopenija-tromboza izazvana heparinom).
Estrogen, sam ili u oralnim kontraceptivima, može imati nenamerni efekat izazivanja prekomernog stvaranja ugruška. Određeni lekovi koji se koriste za lečenje raka (lekovi za hemoterapiju), poput asparaginaze, takođe mogu povećati rizik od zgrušavanja.
Нема коментара:
Постави коментар