 |
| Prijateljstvo |
Nekada je postojao svitac koji je voleo da peva. Pevao je o svemu što je video okolo: šumi u kojoj je rođen, travama i cveću, zverima i pticama, izlasku sunca i sunčanom nebu, o njegovoj velikoj ljubavi prema životu. Uvek je imao puno slušalaca, ali ne zato što se svi divili njegovom pevanju.
Stvar je u tome da je svitac bio čudestan i da je svetleo u svim duginim bojama. Zbog ovog čuda su se i okupljali stanovnici šume. Međutim, svitac nije znao za to i bio je zadovoljan što je zahvaljujući svom pevanju imao toliko fanova. Među njima, svitac je uvek video usamljenog dečaka koji je pažljivo slušao.
Vreme je prolazilo, svetlost koji je svitac isijavao postepeno se gubila, dok nije potpuno nestala. Sve manje je bilo onih koji su dolazili na livadu samo da slušaju naivne pesme koje je svitac pevao. I svitac se rastužio i prestao da leti nad livadom.
"Ali jednom, prateći neki tajni zov, vratio se na livadu i tamo video dečaka. Svitac je duboko uzdahnuo a dečak je okrenuo glavu u njegovom pravcu govoreći: "Zbog čega te nije bilo tako dugo? Nedostajaš mi. Pevaj svoju pesmu o svemu što vidiš: o šumi, nebu, suncu, cveću ... da bih mogao da vidim ovu lepotu! "
"Svitac je tada shvatio da dečak ne vidi, i da mu nije potrebna svetlost boje duge, potreban mu je sam svitac. Rekao je dečaku da će danas pevati o prijateljstvu. A dečak je pitao: "Šta je prijateljstvo? Još mi nisi pevao o prijateljstvu". Svitac je odgovorio: "Pre, jednostavno nisam znao šta je to, ali sada znam."
Нема коментара:
Постави коментар