Kako šećer utiče na dijabetes

Šta je šećer u krvi?

Visok nivo šećera u krvi (koji se naziva i hiperglikemija ili visok nivo glukoze u krvi) je kada ima previše glukoze (šećera) u vašem krvotoku, obično zato što vaše telo ne koristi ili ne proizvodi insulin onako kako bi trebalo. Insulin je hormon koji pomaže u kontroli nivoa šećera u krvi.
Normalno, vaš pankreas oslobađa insulin kada vam šećer ili glukoza u krvi poraste - na primer, posle obroka. Ovo govori vašem telu da apsorbuje glukozu dok se nivoi ne vrate u normalu.
Ali ako imate dijabetes, vaše telo ne proizvodi insulin (dijabetes tipa 1) ili ne reaguje na njega normalno (dijabetes tipa 2). To može dovesti do toga da u vašoj krvi koncentracija šećera ostane predugo previsoka. Vremenom, ovo može oštetiti nerve i krvne sudove i dovesti do srčanih bolesti i drugih problema.
Koja koncentracija šećera u krvi je previsoka? I zašto je visok nivo glukoze u krvi tako loš za vas? 

Koji su normalni nivoi šećera u krvi?

Zdravi nivoi šećera u krvi je ispod 5.6 mmol/L. nakon što niste jeli (postili) najmanje 8 sati. I oni su manji od 7.8 mmol/L 2 sata nakon jela.

Šta je nizak nivo šećera? 

Takođe se veoma razlikuje. Glukoza kod mnogih ljudi nikada neće pasti ispod normale, čak ni kada dugo poste. Kada ste na dijeti ili postite, jetra održava vaš nivo normalnim pretvaranjem masti iz mišića u šećer. 

Simptomi visokog šećera u krvi

Simptomi visokog šećera u krvi zavise od toga da li ste u ranoj ili kasnijoj fazi stanja:
Rani simptomi. Osećaćete žeđ, češće ćete mokriti, imaćete glavobolje i zamagljen vid.
Dugotrajni simptomi. Ako ste neko vreme imali hiperglikemiju, možda ćete se osećati izuzetno umorno (umorno), izgubiti težinu, dobiti kožne ili vaginalne gljivične infekcije i imati problema sa zarastanjem posekotina ili ranica.
Ljudi sa predijabetesom, ili nivoom šećera u krvi koji je viši od normalnog, obično nemaju znakove ili simptome bolesti.

Koje su opasnosti visokog šećera u krvi? 

Glukoza je dragoceno gorivo za sve ćelije u vašem telu kada je prisutna na normalnim nivoima. Ali može da se ponaša kao otrov sporog dejstva.

Visok nivo šećera polako čini ćelije u vašem pankreasu manje sposobnim za proizvodnju insulina. Organ se prekomerno koriguje, a nivo insulina ostaje previsok. Vremenom, pankreas je zauvek oštećen.
Visok nivo šećera u krvi može da izazve promene koje dovode do očvršćavanja krvnih sudova, što lekari nazivaju aterosklerozom.
Previše šećera može da naškodi skoro svakom delu vašeg tela. Oštećeni krvni sudovi izazivaju probleme kao što su:
- Bolest bubrega ili zatajenje bubrega, koja zahteva dijalizu
- Srčani udar
- Gubitak vida ili slepilo
- Oslabljen imuni sistem, sa većom šansom za infekcije
- Erektilna disfunkcija
- Oštećenje nerva, koje se naziva i neuropatija, koje izaziva peckanje, bol ili manje senzacije u stopalima, nogama i rukama
- Loš dotok krvi u noge i stopala
- Sporo zarastanje rana i mogućnost amputacije, u retkim slučajevima

Održavajte nivo šećera u krvi blizu normalnog da biste izbegli mnoge od ovih zdravstvenih problema. 

Hemija nirvane

Uprkos činjenici da se istraživači i učitelji budizma još uvijek spore oko ispravnog tumačenja pojma "nirvane", većina njih se slaže da je to samo duševni mir, sloboda od strasti, sukoba i napetosti. Neki tumače nirvanu na način da ona nema sam život (želje, misli, pokrete), što se podrazumijeva u samsari, ali da je prisutan njen potencijal, energija. To je otprilike bilo isto kao da ima suvih drva za ogrev i šibica, znači postojao bi potencijal za paljenje plamena, odnosno skrivena mogućnost požara.

Što duže biva sputan žudnjom ili vezivanjem, čovek tim više akumulira sveže karmičke aktivnosti, koje se materijalizuju u večnom krugu rađanja i umiranja. Nirvana je gašenje korena nečistoća: žudnje, mržnje i neznanja. Onda kad su svi oblici žudnje iskorenjeni, reproduktivne karmičke sile prestaju da funkcionišu: čovek postiže Nirvanu, izbavljujući se iz kruga rađanja i smrti.

Može li nam razumevanje hemije pomoći u postizanju nirvane?

Da pokušamo.

Sigurno ste čuli da  se osećanje zadovoljstva  postiže uz pomoć supstance koju zovemo dopamin. Ali, on nije vezan samo za zadovoljstvo. Veoma važan je hormon koji reguliše kognitivne funkcije mozga, sposobnost multitaskinga, pa čak i mnoge elemente pamćenja.  
Uprkos složenosti i važnosti njegovih funkcija, dopamin se, kao i svi drugi drevni hormoni, sintetiše izuzetno jednostavno - iz uobičajene aminokiseline tirozin. I tu se prirodno nameće pretpostavka da uz pomoć tirozina možemo da kontrolišemo nivo našeg dopamina. Međutim, u stvarnosti nije sve tako jednostavno...

Zašto nam je uopšte potreban dopamin?

Prvo, podsetimo se malo detaljnije o glavnim funkcijama dopamina.

Prvo, hormoni kao što je norepinefrin i, naravno, adrenalin sintetišu se iz dopamina. Ovaj sistem „dopamin-norepinefrin-adrenalin” jedan je od najstarijih i određuje našu otpornost na akutni stres kroz trenutnu aktivaciju kardiovaskularnog sistema i krvotoka, što je neophodno za podršku pre svega radu svih naših mišića.

Drugo, dopamin je jedan od glavnih hormona u sistemu motivacije i zadovoljstva, koje je stvorila priroda kako bi podstakla one naše akcije koje povećavaju opstanak vrste. Osećaji seksualne želje ili žudnje za hranom bogatom energijom (uključujući alkohol) su upravo takvi. Istina, dopamin ne treba smatrati hormonom zadovoljstva. Jednostavno nas motiviše (gura) na one radnje koje će tada izazvati trenutni osećaj zadovoljstva uz pomoć drugih hormona. 

Treće , dopamin je veoma važan intracerebralni hormon. Takođe je odgovoran za održavanje koncentracije, kao i formiranje i, što je najvažnije, konsolidaciju pamćenja. Naravno, ne sam, već kao deo složenog „orkestra“ drugih moždanih hormona i neuromitera.

Ali sasvim je moguća suprotna situacija. U toku produženog posta ili ishranom niskokaloričnom biljnom hranom,  почећемо да осећамо nedostatak dve aminokiseline, tirozina i fenilalanina.

Nakon toga, nivo dopamina će neminovno početi da opada, a kao rezultat toga, smanjiće se intenzitet neuro-emocionalnih reakcija posredovanih adrenalinom, kao i motivacija za razne vrste zadovoljstava.

I tako dođosmo do stanja prosvetljenja, ili nirvane. I ovo nije samo spekulativni zaključak - mnoge naučne studije potvrđuju ovaj zaključak na ovaj ili onaj način.

Na primer, nedavni rad A. Eltona i saradnika ispitivao je efekat ishrane osiromašene fenilalaninom i tirozinom na stepen sklonosti ka alkoholu kod ljudi sa alkoholizmom. I ispostavilo se da su se na ovom fonu  sklonost ka alkoholu zapravo smanjuje.

1. Amanda Elton, at all., Acute depletion of dopamine precursors in the human brain: effects on functional connectivity and alcohol attentional bias, Neuropsychopharmacology. 2021 Jul; 46(8): 1421–1431.