Kako da povećamo nivo energije

Ko od nas nije doživeo čaroliju umora ili nedostatka energije, često u najgorem mogućem trenutku, kada samo želimo da završimo nešto što smo počeli?

Razlozi zbog kojih se možete osećati umorno i energetski iscrpljeno mogu varirati od jednostavnih, kao što su nedostatak sna ili stresom na poslu, do mnogo složenijih, kao što su život sa hronično lošim uslovima ili praćenje lečenja hronične bolesti.

Iako se možemo suočiti sa umorom izazvanim hroničnim lošim stanjem, formiranje nekih dobrih životnih navika može da nam pomogne da svakodnevno maksimizujemo nivo energije. Evo nekoliko saveta kako da se osećate budnijim i svesnijim.

1. Obratite pažnju na dijetu

Jedan od naših glavnih izvora energije je, naravno, hrana koju jedemo. Dakle, ako želimo da podignemo nivo energije, moramo da jedemo zdravo i da pokušamo da integrišemo najhranjivije namirnice u svojoj ishranu. Energiju koju možemo da dobijemo iz hrane merimo u kalorijama.

Ako ne unosimo dovoljno kalorija, naše telo može da se oseća umorno, jer nema dovoljno „goriva“ da se pokrene. Međutim, istovremeno, ako unesemo previše kalorija, dolazi do preopterećenja sistema i možda ćemo se na kraju osećati sporo.

Dakle, da bismo se osećali svežima i spremnim za akciju, moramo naučiti da održavamo ravnotežu u pogledu unosa kalorija.

Zvanične smernice Kancelarije za prevenciju bolesti i promociju zdravlja za period 2015–2020. Sugerišu da bi žene trebalo da unose od 1.600 do 2.400 kalorija dnevno, a muškarci 2.000 - 3.000 dnevno. Tačna količina varira u zavisnosti od starosti, telesne težine i visine.

Ali energija nije samo u količini kalorija; radi se i o njihovom kvalitetu. Neke namirnice dovode do energetskog udara, ali imaju malu ili nikakvu hranjivu vrednost. To znači da oni neće podržavati zdravstvenu rezervu energije i mogu vam naštetiti dugoročno.

Takva hrana je izvor takozvanih praznih kalorija i obično uključuje prerađene i ultra-obrađene proizvode, poput bombona, čipsa i sode.

2. Uradite neku laganu vežbu

Kada se osećate sporo, pokušajte da ustanete i vežbajte.

U tom trenutku, meni je korisno da ustanem sa stolice, malo se protegnem, prošetam i nastavim sa radom.

Vežbe „povećavaju kapacitet za prenošenje kiseonika u vašem telu“ i pojačavaju cirkulaciju, tako da  kiseonik brže stiže da nahrani sve delove tela.

Štaviše, stimuliše oslobađanje hormona stresa - umereno - zbog čega se osjećate energično i budnije.

3. Naučite da delegirate zadatke

Ovo se možda ne čini dostupnom opcijom za mnoge od nas koji su preuzeli prevelike obaveze - možda kao partneri, roditelji ili predani ljudi od karijere.

Ipak, pokušajte da delegirate neke svoje zadatke da biste postigli bolji balans.

Mogli bismo da se osećamo sputani našim odgovornostima - od vrlo malih svakodnevnih poslova, kao što je pranje posuđa, do manje svakodnevnih, poput vitalnog radnog projekta sa mnogim posledicama.

Međutim, ako ne pronađemo pristojnu strategiju za preraspodelu nekih od tih odgovornosti, barem s vremena na vreme, to može da dovede do izgaranja i stalnog osećaja umora u našem svakodnevnom životu, što uopšte ne dovodi do veće produktivnosti i sreće.

4. Ne podcenjujte san

Konačno, od vitalne je važnosti da obezbedite da noću imate dovoljno kvalitetnog sna kako biste sprečili umor ili se oporavili od dejstva naporne ili stresne aktivnosti tokom dana.

Dosta kvalitetnog sna bi trebalo da bude glavni prioritet.

Iako je ovo možda najočitiji savet, mnogi od nas često potcenjuju uticaj koji skraćeno vreme spavanja ili poremećen san može da ima na energetski nivo i zdravlje i dobrobit uopšte.

Istraživanja su povezala poremećen san s neurodegeneracijom, problemima mentalnog zdravlja i povećanom predispozicijom za brigu.

Izgledaj mlađe, živi duže

Da li je važno samo da živite do 80-90 godine ili više, ili vam je važno KAKO i ČIME da ispunite ove godine, čemu da se posvetite, šta još treba da radite i naučite. A to u velikoj meri zavisi od toga koliko dugo možete da budete aktivni, zanimljivi drugima i potrebni. A za to, pored stalnog održavanja zdravlja potrebno je da nastavite da trenirate i zaposlite mozak što je duže moguće, održavajući jasnoću uma i snagu sećanja.

Štaviše, kako stari, čovek postepeno smanjuje fizičku aktivnost i opterećenje mozga. Zaista, s godinama nam postaje teže da se menjamo, da menjamo svoje navike, postaje nam teže da pamtimo i obradimo nove informacije, učimo nove veštine, učimo nova znanja. 

A ipak će nove informacije, nova sredina našeg okruženja, učenje nečeg novog dovodi do procesa stvaranja i razvoja novih neurona (ključnih moždanih ćelija), koji kako je danas utvrđeno, mogu da budu u stanju da se regenerišu i oporave.

Drugim rečima, čovek mora da se neprekidno trudi da stimuliše razvoj novih veza između neurona i različitih delova mozga. Zapamtite da je naš mozak vrlo plastičan i da ne gubi sposobnost razvoja i obnove u starosti.

Da bi se to dogodilo, mozgu treba aktivno pomagati. Štaviše, kako piše Norman Dodž, osnovno pravilo za čuvanje i korišćenje informacija u potpunosti se primenjuje na mozak, koje glasi: „Ne koristiti - znaći izgubiti “. 

Upravo se to događa onima koji prestanu da pune mozak novim informacijama, prestanu da mu pomažu da neprestano reprogramira svoju aktivnost i da razvija nove nervne veze, što na kraju dovodi do postepenog gašenja inteligencije, pamćenja i jasnoće uma. Štaviše, staze i bogaze postavljene ranije u mozgu počinju da „zarastaju“ i postaje sve teže proći nervnim impulsima. Ako starija osoba i dalje sve više i više uranja u monoton način života, navikne se na stare, davno poznate navike, budite iz godine u godinu u istom domaćem i društvenom okruženju, sa istim ljudima koji već dugo nisu više iznenađeni ničim novim i neočekivanim, slušanje, bez sluha, istih dosadnih i bezbojnih televizijskih emisija, nazivajući to zasluženim odmorom, sve to će dodatno smanjiti opterećenje mozga, njegovoj atrofiji i na kraju dovodi do gubitka jasnoće uma, sećanja i inteligencije.

Kako omogućiti održavanje i unapređenje jasnoće uma?

PRVO, potrebno je što češće memorisati nove stihove koje volite ili se prisećati starih, čime ćete "protresti" zaboravljene memorijske kutije. Ovo je jedan od važnih, efikasnih i prijatnih načina da trenirate pamćenje. Nije tačno da samo zaljubljene devojke uče poeziju. Poeziju treba učiti uvek, a naročito u poznijim godinama.

DRUGO, važno je težiti ka savladavanju različitih novih veština, što je povezano sa asimilacijom novih znanja, pokreta i veština, sticanjem novih utisaka i snažnih emocija, prevazilazeći uobičajeni krug komunikacije i svakodnevnog, usisavajućeg života. Zašto ne biste povremeno naučili nove plesove, naučili nove pokrete, trenirali svoj vestibularni aparat, istovremeno povećavajući protok krvi u mozgu i drugim organima tela? Sve ovo takođe pomaže u izgradnji novih neuronskih veza u mozgu. Ova metoda treninga u mozgu je i korisna i prijatna, jer se istovremeno kombinuje sa muzičkom terapijom i sa fizičkom aktivnošću, i sa povećanim protokom krvi u ćelijama i strukturama mozga, dodatnim navodnjavanjem ćelija mozga krvlju, donošenjem kiseonika, hranljivih materija i energetskih supstanci i biološki aktivnih materija neophodnih za rad mozga. Ali istovremeno govorimo o složenim plesnim pokretima, a ne o lenjom štucanju na jednom mestu monotonim ponavljanjem dugo pamćenih i monotonih pokreta.

TREĆE, to je proučavanje novih i konsolidacija znanja "starih" jezika. Nije slučajno što se razvoj ove veštine dugo smatrao neophodnim za razvoj uma, pamćenja i inteligencije. Naravno, u „ozbiljnijoj“ dobi to je teže učiniti, ali efekat treninga na mozgu ni u kom slučaju nije manji. Šta vas može sprečiti da unapred počnete da učite neke jednostavne i uobičajene fraze na jeziku zemlje u koju morate da odete? Ovo će biti korisno za uspostavljanje novih kontakata i za treniranje mozga i memorije.

ČETVRTO, stalan razvoj bilo kojeg novog znanja. Na primer, učestvovanje u prepisci sa kolegama i prijateljima na društvenim mrežama, instant messengerom, itd. o zanimljivoj temi za vas. Glavno je da ovo treba redovno raditi, a ne povremeno. Istovremeno, važno je naučiti jasno i figurativno pisati i ne dozvoliti da se „sklizne“ pojednostavljivanju i „žargonizaciji“ jezika, kao i da kompetentne rečenice zamenimo izrazima kao što su „cool“, „pa, lepa si“ ili dodavanjem „emotikona“. Sve to ne samo da osiromašuje naš i i bez toga često siromašni jezik, svodi ga na izgovore, simbole. Glavna stvar je da takvi „tekstovi“ nisu u stanju da opterete i treniraju naš mozak i memoriju, naprotiv, oslobađaju mozak od rada. Naravno, mnogo je teže formulisati figurativni, smisleni i sadržajni predlog; neko će morati da naporno radi. Ali upravo je ovo potrebno naponu uma i sećanja, a istovremeno to pomaže učitavanju mozga i memorije, „stvaranju novih staza“ u mozgu koji stari, koristeći njegovu plastičnost. To je takođe omogućeno vođenjem beleški i unosa u dnevnik o utiscima proteklog dana, sastancima sa zanimljivim ljudima, o novim zemljama i knjigama, o izvanrednim događajima u vašoj strukturi i u Korporaciji. Nije slučajno što je u prošlosti praksa vođenja dnevnika u obrazovanom okruženju bila toliko raširena.

Usput, ako se ozbiljno pripremate za razgovor sa novim partnerima, a to znači razmišljanje i formulisanje argumenata i prednosti naših proizvoda i poslovanja unapred, a istovremeno pokušavate da uzmete u obzir individualne karakteristike i očekivanja svakog novog partnera, to će zahtevati aktiviranje uma i sećanja i na kraju će takođe doprineti treningu mozga. Ako jednostavno ponovite svima iste jednom memorisane standardne informacije, onda um nije opterećen time, a rezultat takvog poslovnog sastanka verovatno neće biti zavidan.

PETO, kako se na prvi pogled ne čini čudnim, redovne fizičke aktivnosti, vežbanje (posebno nove i nepoznate) takođe dovode do povećane plastičnosti mozga. Utvrđeno je da fizička aktivnost, razvoj novih pokreta, uključujući i učenje plesa, povećavaju sintezu posebnog faktora rasta neurona, koji podstiče rast novih neurona i igra važnu ulogu u povećanju plastičnosti mozga i stvaranju novih nervnih veza između njegovih odeljenja. Pored toga, važno je napomenuti da stalno treniranje uma u ​​starosti takođe pomaže da se uspori starenje i produži aktivni život.