Prema podacima koje nam daje medicinska statistika,
stanovništvo naše planete je sve starije. Prosečni životni vek žene, u
razvijenim zemljama, je više od 80 godina. Sa stanovišta fiziologije, proces
starenja osobe u velikoj meri određuje prirodno smanjenje nivoa seksualnih
hormona vezanih za uzrast. Kod muškaraca ova zavisnost je manje izražena i
manifestuje se prvenstveno u gašenju seksualne aktivnosti i povećanom riziku
od tumora prostate. Međutim, kod žena starosno smanjenje nivoa polnih hormona
(pre svega estrogena) ima izraženo negativno dejstvo na funkciju celog
organizma. Data fiziološka osobenost je povezana s tim što estrogeni definišu i
regulišu ne samo reproduktivne funkcije žena, već i igraju najbitniju ulogu za
normalno funkcionisanje gotovo svih organa i tkiva. Do danas je opisano preko
400 (!) tačaka delovanja estrogena na nervni i kardio-vaskularni sistem, na
skelet, jetru, bubrege i kožu.
Pojavu
klimaksa karakteriše naglo smanjenje estrogena, što doodi pre svega do razvijanja
kompleksnih psihoemocionalnih i kardiovaskularnih poremećaja, a kasnije do značajnog
povećavanja rizika od kardio-vaskularnih bolesti, osteoporoze, a takođe i
malignih oboljenja (pre svega dojki, jajnika i endometrija).
Kardio-vaskularne bolesti.
U periodu klimaksa, žene su podložne velikom riziku od razvoja bolesti srca i
krvnih sudova, pre svega arterijske hipertonije i ishemijske bolesti srca.
Poznato je da je u mladosti rasprostranjenost te patologije značajno viša kod
muškaraca, ipak kasnije se kod muškaraca taj pokazatelj malo menja, a kod žena
se u grupi od 40-49 godina udvostručuje, a u grupi 50-59 godina utrostručuje.
Učestalost arterijske hipertonije kod žena u reproduktivnom uzrastu je oko 8%,
dok kasnije s pojavom klimaksa raste do 52% - skoro 7 puta!
Osteoporoza.
To je bolest skeleta, koja se karakteriše smanjenjem mase, mineralizacije i
narušavanjem strukture koštanog tkiva. Po podacima eksperata Svetske
zdravstvene organizacije osteoporoza pored infarkta miokarda i onkoloških
patologija zauzima vodeće mesto uzroka smrtnosti. Po rasprostranjenosti
osteoporoza zauzima treće mesto na svetu posle kardio-vaskularnih bolesti i
dijabetisa. Zato što bolest nema simptoma i često se otkriva tek nakon preloma
dobila je termin "skrivena epidemija". Po statističkim podacima u 80%
slučajeva bolest napada žene i pojavljuje se kod skoro svake četvrte u uzrastu
preko 50 godina. Smanjenje čvrstine kostiju (a tokom klimaksa žena može da
izgubi do 40% koštanog tkiva) naglo raste rizik od preloma. Traumatske povrede
kostiju se javljaju kod svake druge žene u uzrastu od 50-70 godina - 4-7 puta
češće nego kod muškaraca istog uzrasta.
Onkološke bolesti, pre svega rak dojke, rak
jajnika i endometrija su takođe karakteristična ispoljavanja klimakteričnog
sindroma i u mnogim slučajevima - direktna posledica starosnog disbalansa
polnih hormona.
Jedinstvena metoda za preventivu i lečenje
klimakteričnog sindroma do skoro je bila hormonska zamenska terapija (HZT)
pomoću proizvoda, koji sadrže sintetički estrogen. Impuls za razvijanje metoda
HZT su bili rezultati istraživanja mehanizama zaštitnog uticaja estrogena na
različite organe i tkiva organizma i uloga deficita estrogena u procesu razvoja
tako teških patologija kao što su osteoporoza i bolesti kardio-vaskularnog
sistema.
Podaci mnogobrojnih kliničkih i epidemioloških
istraživanja svedoče o tome da primena HZT-a, posebno u dužem periodu i u
velikim dozama nije bezazlena po organizam žena. Dati metod lečenja može da ima
niz ozbiljnih komplikacija - krvarenja iz materice, povećanje rizika od
narušavanja krvotoka (udara i infarkta miokarda), pojava kamenja, venske
tromboze, a što je najvažnije - HZT povećava rizik od pojave malignih oboljenja
(pre svega dojki).
Danas su mnogobrojni nedostaci HZT-a potpuno
očigledni i u mnogim zemljama se aktivno traži drugi metod preventive i
korekcije ispoljavanja klimakteričnog sindroma. U tom smislu je interesantan
fenomen zemalja Jugoistočne Azije u kojima se klimakterični sindrom javlja
mnogo ređe i protiče blaže nego kod žena u Evropi i SAD-u. Mnogo je niža i
pojava tumora dojki i jajnika - u proseku 5 puta u poređenju s evropskim
zemljama, a takođe je i jedna od najnižih u svetu po kardio-vaskularnim
bolestima.
Pri
pokušaju shvatanja razloga tog fenomena istraživači su obratili pažnju na to
što stanovništvo Jugoistočne Azije tradicionalno upotrebljava u ishrani ogromnu
količinu namirnica od soje. Ispostavilo se da soja sadrži izuzetno visok nivo
biološki aktivnih supstanci, koje spadaju u izoflavonoide, koji su po svojoj
hemijskoj strukturi veoma slični estrogenima i zahvaljujući tome su i dobili
svoj naziv - fitoestrogeni, to jest biljni estrogeni. Ne čudi što je posebna
pažnja naučnika bila obraćena na tu grupu jedinjenja. Ispostavilo se da dnevna
doza fitoestrogena u ishrani je na primer kod Japanki u proseku 23-47mg dnevno
i to je najviša doza u svetu. U stvari u tome je i tajna blagog prolaženja
klimakteričnog sindroma kod Japanki, krajnje nizak nivo osteoporoze, onkoloških
patologija i bolesti srca i krvnih sudova. U isto vreme u evropskim zemljama i
SAD-u kultura korišćenja sojinih namirnica je jako slaba. Za stanovnice SAD-a ukupno
korišćenje izoflavonoida dnevno je samo 0,15mg.
Osnovni
mehanizmi delovanja fitoestrogena
Osnovni mehnizam delovanja fitoestrogena je
povezan s njihovom sposobnošću da se vezuju za receptore estrogena i da ih
imitiraju i samim tim delimično kompenzuju njihov deficit tokom klimaksa.
Zahvaljujući tome ne samo da se ublažava klimaks već se i vrši preventiva kod
starosnih oboljenja koja su izazvana deficitom estrogena, o čemu smo već
govorili.
Psihoemocionalni
poremećaji. U suštini, sudeći po rezultatima kliničkih
istraživanja primena fitoestrogena doprinosi smanjenju pojave psihoemocionalnih
poremećaja i poremećaja krvnih sudova (valunzi, oscilacije u raspoloženju,
narušavanje sna i dr.) u proseku do 40-54%. Teško je poreći da je dati
pokazatelj neuporediv s rezultatima primene sintetičkih hormona čija je
efikasnost 80-95%, ali uzimajući u obzir mnogobrojne nedostatke hormonske
terapije koji su gore i navedeni, prednost fitoestrogena i pre svega njegova
neškodljivost su očigledni.
Kardioprotektivni
efekat. Kao i sami estrogeni i fitoestrogeni štite srce,
pre svega je to povezano s antiaterosklerotičnom aktivnošću, to jest
sposobnošću da smanjuju povećan nivo holesterola i da povećavaju otpornost
ćelija sudova na rušilačko dejstvo proizvoda peroksidacije. Osim toga,
fitoestrogeni štiteći sudove doprinose sprečavanju razvoja hipertonične
bolesti. Nije nebitno i to da fitoestrogeni normalizuju razmenu ugljenih
hidrata i smanjuju povećanje nivoa glukoze i insulina, što je u datom trenutku
jedan od najbitnijih faktora koji dovode do oboljenja ne samo od dijabetisa,
već i kardio-vaskularnih. Fitoestrogeni takođe i koriguju smanjenje tokom
klimaksa estrogenske zavisnosti procesa metilacije metionina, što normalizuje
nivo homocisteina. Povećanje nivoa metionina je dokazan faktor rizika
kardio-vaskularnih bolesti, a pre svega ateroskleroze, a takođe i starosnih
narušavanja centralnog nervnog sistema.
Preventiva
osteoporoze. Delimično kompenzujući deficit estrogena starenjem,
fitoestrogeni mogu da uspore gubitak kalcijuma i da doprinesu dugotrajnoj
preventivi od osteoporoze. Sasvim nedavno ti podaci su potvrđeni u Italiji
tokom istraživanja koje je sprovedeno u isto vreme u tri medicinska
centra na 389 žena u postmenopauzi koje su imale osteoporozu. Pokazatelj
mineralne gustine koštanog tkiva butne kosti je bio manji od 0,795g/cm2.
Polovini žena su uvodili u ishranu po 54mg genisteina svakog dana tokom 2
godine, a ostalim - placebo. Obe grupe su dobile i preparate kalcijuma i
vitamin D. Kod svih učesnica su određivali pokazatelj mineralne gustine
koštanog tkiva butne kosti i slabinskih pršljenova. U grupi koja nije primala
fitoestrogen je bilo primećeno dalje smanjenje mineralne gustine kostiju - u
pršljenovima i butnoj kosti za 0,053 i 0,037g/cm2. U grupi koja je dobijala
fitoestrogen taj pokazatelj je naprotiv porastao za 0,049 i 0,035g/cm2.
Antikancerogeni
efekat. Za razliku od sintetičkih estrogena čija primena
povećava rizik od onkoloških bolesti ženskog polnog sistema, fitoestrogeni deluju
preventivno. To je povezano sa činjenicom da fitoestrogeni imaju veliku
sličnost s beta-receptorima estrogena koji su uglavnom skoncentrisani u
kostima, koži, kardio-vaskularnom i nervnom sistemu, a u ćelijama polnog
sistema i dojki su prisutni alfa-receptori, na koje fitoestrogeni ne samo da ne
deluju, već ih delimično i blokiraju. U rezultatu fitoestrogeni u polnom
sistemu imaju suprotno antiestrogeno dejstvo i smanjuju rizik od tumora koji
zavise od estrogena.
Ti podaci su potvrđeni mnogim istraživanjima i
svedoče o tome da visoka upotreba fitoestrogena (pre svega genisteina) dovodi
do smanjenja rizika od tumora ženskih polnih organa. Na primer, žene koje imaju
najviši nivo genisteina u krvi imaju tri puta manji rizik od pojave tumora
dojke nego žene koje imaju niži nivo.
Preventiva
starosnih promena na koži. Estrogeni igraju važnu
ulogu u očuvanju mladosti i zdravlja kože. Upravo oni regulišu sintezu i
obnavljanje kolagena, štite vlakna kolagena i elastina od delovanja slobodnih
radikala (koji se prekomerno stvaraju zbog delovanja sunčevih zraka), sprečavaju
fotostarenje. Estrogeni regulišu i sintetišu mukopolisaharide i hijaluronsku
kiselinu koja je zadužena za regeneraciju i hidrataciju kože. Prilikom
smanjenja nivoa estrogena tokom klimaksa te važne za zdravlje kože funkcije se
narušavaju što dovodi do rapidnog starenja.
Fitoestrogeni su sposobni da kompenzuju starosni
deficit estrogena, skoro potpuno imitirajući njegov efekat i na taj način
čuvaju procese regeneracije i obnavljanja kože. Ovo svojstvo fitoestrogena je
počelo među prvima da se koristi u medicini i kozmetologiji već krajem 1980.
godine.
|
genistein |
Najbolje proučen i najefikasniji je danas
fitoestrogen genistein. Dodatak
ishrani "Chronolong" predstavlja proizvod u čijem sastavu se nalazi
unikatni patentirani kompleks Bonistein, koji je stopostotni genistein.
Klinička i laboratorijska istraživanja su pokazala čitav niz anti-age efekata
genisteina. On stimuliše sintezu kolagena i hijaluronske kiseline u koži,
hidrira je i pridaje joj elastičnost, ima antiaterosklerotično dejstvo i
sprečava pojavu trombova, zaustavlja procese starosne osteoporoze i ublažava
tok klimaksa. Genistein ima izražen onkoprofilaktički efekat za ženski polni
sistem. Osim genisteina "Chronolong" sadrži i obogaćeni ekstrakt
klica sojevih bobica - izvor desetine drugih vidova prirodnog fitoestrogena
koji dopunjuju i pojačavaju profilaktički efekat genisteina.
Značaj imaju i druge biološki aktivne komponente
koje se nalaze u sastavu "Chronolong-a", jer fitoestrogeni sami od sebe
ne mogu da reše sve probleme starenja.
Holekalciferol
normalizuje razmenu kalcijuma i zajedno s fitoestrogenima doprinosi preventivi
starosne osteoporoze. Osim toga, on ima dokazan onkoprofilaktički efekat u
pogledu ženskih polnih organa i posebno u odnosu na tumor dojke. Bitno je i
svojstvo holekalciferola kao što je preventiva fitostarenja kože.
Folacin
sprečava formiranje u organizmu veoma štetne za kardio-vaskularni i centralni
nervni sistem materije - homocisteina, čija se količina naglo povećava tokom
klimaksa. Folacin je takođe i preventiva od anemije, koja se često javlja kod
žena u periodu hormonskih promena.
Askorbinska kiselina
je neophodna za sintezu kolagena u kostima, koži i sudovima, njena aktivnost se
s godinama smanjuje. Ona je takođe jedan od najaktivnijih antioksidanata, koji
štite kardio-vaskularni sistem i kožu.
Glukozamin
sulfat je neophodan za preventivu za starosna
oštećenja zglobova, a takođe i za sintezu hijaluronske kiseline, koja pridaje
koži elastičnost. Glukozamin je efikasni bifidogeni faktor, to jest doprinosi
normalizaciji crevne mikroflore i utiče na broj bifidobakterija. A to je važno
ne samo samo po sebi, već i zato što je bifidoflora neophodna za formiranje
aktivnih formi fitoestrogena u crevima. Upravo zbog toga za ljude koji imaju
disbakteriozu proizvodi koji sadrže fitoestrogene su slabo efikasni.